Јаков Орфелин (средина 18. века, Вуковар или Сремски Карловци — око 20. октобра 1803) био је српски иконописац и барокни сликар.
Биографија Школовао га је стриц Захарије Орфелин.Кућење Захарије и Јакова Орфелина у Карловцима / Чедомир Денић. - [Б. м. : б. и.], 1976. - Стр. 515-524. - П. о.: Библиотекар; бр. 3-4, 1976.Барокно сликарство у Срему / Мирјана Лесек ; [фотографије Гојко Ранисављевић, Немања Максић, Вукосав Савић, Бранко Лучић]. - Нови Сад : Матица српска, 2001 (Нови Сад : Будућност). - 367 стр. Године 1766. уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера. Из писма, које му је упутио стриц 13. марта 1773. године, види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину.
У друштву са Теодором Крачуном радио је на Саборној цркви у Сремским Карловцима 1780 — 1781. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у Бачкој, Срему,Три иконостаса Јакова Орфелина у Срему / Павле Васић. - Нови Сад : Матица српска, 1970 (Београд : "Радиша Тимотић"). - Стр. 241-246, стр. с таблама. - П. о.: Зборник за ликовне уметности; 6, 1970, Нови Сад. а врло је вероватно да је радио и портрете. Живео је у Сремским Карловцима."Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1904.
Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за бакрорезе Рајићеве историје.
Сматра се водећим представником српског каснобарокног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји рококоа и неокласицизма. Орфелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.
Дело thumb|200px|Јаков Орфелин - Распеће, 1780. Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, Теодор Илић Чешљар и други школовани српски уметници.Јаков Орфелин: Архијерејски трон Цркве Мајке Ангелине у селу Крушедол / Мирослава М. Костић. - Илустр. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 56-58. - У: Зборник Народног музеја у Београду. Историја уметности. - . - Књ. 23, св. 2 (2018), стр. 47-61 Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког рококоа и неокласицизма. Сликао је иконостасе за многе парохијске и манастирске цркве Карловачке митрополије:
1773. иконостас цркве Светог Николе у Кикинди 1774. иконостас цркве манастира Гргетег 1776. иконостас цркве Светог Саве у Марадику 1778. иконостас цркве Преображења Христовог у Обрежу 1780. иконостас цркве Светог Апостола Луке и Купинову 1780 —1781. иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима (заједно са Теодором Крачуном) 1788. иконостас цркве Светог Теодора Тирона у Иригу 1790. иконостас цркве Ваведења пресвете Богородице у Стапару 1792. иконостас у Парабућу (данашњем Раткову) 1793. иконостас цркве Светог арханђела Михаила у Великим РадинцимаЈаков Орфелин. -У: Српски сион, 31. јул 1904, стр:441-442 1794. иконостас Светог Николе у Краљевцима"Српски сион", Карловци 1904. године 1797. иконостас цркве Светог Георгија у Јарку (са Стефаном Гавриловићем) 1802. иконостас манастира Бездин код Арада
Види још Списак српских сликара
Референце
Литература
Мирослав Тимотијевић, „Српско барокно сликарство“, Матица српска, Нови Сад 1996. Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др. Ст Станојевић, Загреб 1925.- 1929.
Категорија:Умрли 1803. Категорија:Вуковарци Категорија:Уметници из Сремских Карловаца Категорија:Српски сликари Категорија:Српски графичари Категорија:Сликари барока