thumb|150px|right|Круна Светог Стефана thumb|150px|right|Света десница thumb|150px|right|Турул птица, митски симбол Мађара thumb|150px|right|Ровашко писмо, древни мађарски систем писања Национални симболи Мађарске су застава, грб и културни изрази који су амблематични, репрезентативни или на други начин карактеристични за Мађарску или мађарску културу.International Plant Genetic Resources Institute, Report of a Working Group on Medicinal and Aromatic plants: first meeting 12-14 September 2002, Gozd Martuljek, Slovenia, 2004, p. 46 Веома цењени посебни мађарски производи и симболи називају се Хунгарикум или Хунеризми (Hungaricum или Hunnerisms).

Заставе и хералдика

Застава Мађарске је хоризонтална тробојка црвене, беле и зелене боје. Грб Арпадовића је такође популаран.

Флора и фауна

Скоро петина земље је пошумљена, међутим, само 10 процената је природна шума.Neal Bedford, Lonely Planet Hungary, Lonely Planet, 2009, p. 64 Мађарска је дом за око 2.200 врста цветница и, због своје топографије и прелазне климе, многе од њих се обично не налазе на овој географској ширини. На пример, велики део флоре у брдима Вилања и Мечека у Јужној Трансданубији обично се види само око Средоземног мора. На јужном брду Сашомљо у планинама Вилањ, раније непознати мађарски крокус (Colchicum hungaricum) је пронађен и ботанички описан 1867. године од стране мађарског ботаничара Виктора Јанке. Ово је најранији мађарски цвет.

Слани регион Хортобађа који са налази на Великој источној равници има много биљака које се обично налазе на обали, а подручје Њиршега је познато по ливадском цвећу. Шума Геменц на Дунаву близу Сексарда, Киш Балатон у центру Трансданубије и рукавац реке Тисе источно од Кечкемета су важна мочварна подручја. Већина дрвећа у националним шумама су листопадне букве, храстови и брезе, а мали проценат су јеле. Од 14. века, преко 250 нових биљака је колонизовало Мађарску, од којих се скоро 70 сматра инвазивним. Многе такве биљке су вишегодишње биљке које су полако искорениле део аутохтоне флоре.

Историјски гледано, Мађарска је била други највећи добављач паприке Сједињеним Државама,Niir Board,Handbook On Spices (Reprint Edition - 2010), National Institute of Industrial Re, 2010, p. 101 упркос томе што зачин није производ мађарске аутохтоне биљке. Мађарска паприка има препознатљив укус и веома је тражена у Европи где се користи као зачин, а не као средство за бојење.

Људи

Државна химна Мађарска химна (Himnusz) је усвојена у 19. веку, а прва строфа се пева на званичним церемонијама. Текст је написао Ференц Келчеј, национално признати песник, 1823. године, а његову тренутно званично признату музичку поставку компоновао је романтични композитор Ференц Еркел 1844. године, иако постоје и друге, мање познате музичке верзије.

Ракоцијев марш, понекад познат као „Мађарски марш“, био је једна од незваничних државних химни Мађарске пре него што је Ференц Келчеј написао Химнуш.

Храна и пиће

Традиционална мађарска јела обилују пикантним укусима и аромама.Teresa de Noronha Vaz, Peter Nijkamp, Jean-Louis Rastoin, Traditional food production and rural sustainable development: a European challenge, Ashgate Publishing, Ltd., 2009, p. 106 Јела су укусна, зачињена и често прилично тешка. Укуси мађарских јела засновани су на вековним традицијама у зачињавању и методама припреме. Изврсни састојци се производе локалном пољопривредом и сточарством. Паприка, лук и бели лук могу се наћи свуда. У средњем веку рибља чорба је била најпопуларније и најукусније рибље јело у Мађарској. Кувар, књига, из 1860. године садржи 400 рецепата за рибу. Најпознатији специјалитети мађарске кухиње, као што су перкелт, гулаш, различите врсте чорбе и паприкаш, су црвени са паприком.

Види још Мађарска

Референце

Категорија:Историја Мађарске Категорија:Култура Мађарске