Јакоб Родригес Переира (, ) био је португалски јеврејски просветни радник и академик. Био је први учитељ глувих пацијената у Француској.
Биографија Јакоб Родригес Переира је рођен у Берланги (Бадахоз), Шпанија, као потомак португалске крипто-јеврејске породице из Чацима, Трас-ос-Монтес. Његово крштено име било је Франсиско Антонио Родригес, а његови родитељи били су Жоао Лопес Дијас и Леонор Родригес Переира. Око 1741. године он и његова мајка и браћа и сестре су се преселили у Бордо и вратили се јудаизму; он је усвојио име Јакоб, а мајка Абигејл Ривка Родригес.
Переира је формулисао знакове за бројеве и интерпункцију и прилагодио Хуан Пабло Бонетов ручни алфабет додајући 30 облика руку, од којих сваки одговара гласу уместо слову. Стога се сматра једним од проналазача ручног језика за глуве, иако га није у потпуности изумео. Ручни алфабет има корене још из средњовековних католичких манастира, иако је Переира прилагодио шпански ручни алфабет који је објавио (иако плагиран) Хуан Пабло Бонет како би се боље уклопио у француски језик. Понекад се погрешно сматра да је био прва особа која је научила глуву особу која не разуме језик да говори, док се у ствари Педро Понсе де Леон поузданије сматра првим још у шеснаестом веку. Године 1759. постао је члан Краљевског друштва у Лондону.
Доживотни посвећеник добробити Јевреја јужне Француске, Португалије и Шпаније, почев од 1749. године био је волонтерски агент за португалијске Јевреје у Паризу. Године 1777, његови напори довели су до тога да Јевреји из Португалије добију право да се населе у Француској.
Године 1772. објавио је тахићански речник за „Путовање“ Луја-Антоана де Бугенвила, након што је научио језик од Ахуторуа, првог Тахићанина који је пловио на европском броду.
Године 1876. Переирини посмртни остаци су пренети са гробља Вилет (где је сахрањен године када је то гробље отворено) на гробље Монмартр.
У Бордоу је улица „Родриг-Переир“ названа у његову част.
Његови унуци, браћа Переир, Емил Переир (1800–1875) и Исак Переир (1806–1880), били су познати француски финансијери и банкари током Другог царства који су подстакли изградњу прве железнице у Француској 1835. године. Године 1852. основали су Сосијете Женерал ди Креди Мобилије.
Референце
Спољашње везе Biography Jacob Rodrigues Pereira "Milan 1880", also mentions Juan Pablo Martin Bonet
Категорија:Рођени 1715. Категорија:Умрли 1780. Категорија:Француски Јевреји Категорија:Јевреји у Шпанији Категорија:Јевреји у Португалији Категорија:Сефарди Категорија:Особе које су мењале име