R-360 Neptun () je ukrajinski podzvučni sistem obalske protivbrodske odbrane srednjeg dometa, čiji je osnovni element krstareća raketa R‑360, razvijen u konstruktorskom birou „Luč“ u Kijevu tokom perioda 2010–2020. Polazna namena bila je uništavanje površinskih borbenih i transportnih brodova u uslovima sve vremenske upotrebe, uz delovanje na malim visinama leta (sea‑skimming) i visoku otpornost na radio‑elektronska ometanja. Na osnovi iskustava iz razvoja i eksploatacije nastala je i varijanta za napade na kopnene ciljeve (od 2023), kao i program produženog dometa poznat kao „Dugi Neptun“.

Obalski raketni kompleks RK‑360MC „Neptun“, koji uključuje samohodne lanserne instalacije USPU‑360, transportno‑punjačka i transportna vozila (TZM‑360/TM‑360), kao i komandno‑nadzorni punkt RKP‑360, uveden je u naoružanje Oružanih snaga Ukrajine 2020. Prvi raketni divizion koji je ušao je sastav Ratne mornarice Ukrajine u martu 2021. Kompleks omogućava salvirano gađanje do 24 rakete sa intervalom lansiranja 3–5 sekundi, a projektovan je za rad do 25 km u unutrašnjosti od obale, uz mrežnocentričnu integraciju sa osmatračko‑ciljačkim sredstvima (npr. Mineral‑U) i drugim izvorima ciljnih podataka.

Raketa R‑360 konstruktivno se naslanja na sovjetsku protivbrodsku raketu H‑35, ali sa domaćom glavom za samonavođenje, savremenom avionikom i turbomlaznim motorom MS‑400 (Motor Sič), čime su poboljšani domet, profil leta i otpornost na REB. Standardna protivbrodska varijanta koristi kombinaciju INS/GNSS navođenja na marševnom delu i aktivnu radarsku glavu za samonavođenje na terminalnoj deonici, uz tipičan profil leta 10–300 m (marševno) i 3–10 m (terminalno). Bojeva glava je rasprskavajuće‑fugasantna, penetrativnog tipa, mase oko , optimizovana za ciljeve do nekoliko hiljada tona deplasmana.

Tokom rusko‑ukrajinskog rata sistem je prvi put borbeno upotrebljen 2022; široku pažnju dobila je epizoda potapanja raketne krstarice „Moskva“ nakon pogodaka pripisivanih raketama „Neptun“. Od 2023. javno je potvrđeno postojanje kopnoudarne varijante sa izmenjenim navođenjem (korelacioni/EO terminal), navodnim povećanjem mase bojeve glave () i dometa ). Godine 2025. ukrajinski izvori navode ispitivanja i primenu verzije produženog dometa („Dugi Neptun“) sa deklarisanim doletom do oko ; ove tvrdnje su predstavljene „prema navodima“ i zahtevaju dalju nezavisnu verifikaciju.

„Neptun“ popunjava kritičnu sposobnost ukrajinske obalske odbrane u Crnom i Azovskom moru u ulozi A2/AD (anti‑access/area‑denial), uz mogućnost prilagođavanja platformama brodskog i vazdušnog baziranja (u različitim fazama razvoja). Time sistem predstavlja tehnološki i doktrinarni odgovor na izazove kontrole morskih prilaza, zaštite baza i infrastrukture obale, kao i preciznih dubinskih udara po odabranim kopnenim ciljevima.

Istorija

Početak razvoja (2010–2013)

Inicijativa i motivacija: Razvoj protivbrodske krstareće rakete u KB „Luč“ započet je 2010. godine na inicijativu Olega Korosteľova (glavni konstruktor i generalni direktor). U to vreme složeni raketni projekti percipirani su kao finansijski i tehnički rizični, ali je strateški kontekst (slabljenje nasleđenih kapaciteta, potreba obalske odbrane) nametao razvoj domaćih rešenja.

Početna faza R&D: Država je 2012. otvorila formalne istraživačko‑razvojne radove na projektu „Neptun“. U javnosti je datum začetka programa prvi put pouzdanije pomenut 2018, preko navoda Serhija Zgureca (Defense Express).

Rane probe: Godine 2013. sprovedena su prva „bacanja“ – probna izbacivanja makete rakete na poligonu kod Černigova, što je potvrdilo osnovne mehaničke/asemblacione pretpostavke i interfejse sa TLK.

Geopolitični okidač: Krim i preorijentacija (2014)

Gubitak kapaciteta: Posle zauzimanja Krima od strane Rusije 2014, Ratna mornarica Ukrajine izgubila je veći deo brodskog sastava i obalske raketne komplekse „Rubež“. To je naglasilo operativni deficit u domenu obalske protivbrodske odbrane i rizike desantnih operacija i pomorske blokade.

Rusko jačanje na Krimu: Remilitarizacija poluostrva uključila je višeslojnu obalsku odbranu (senzori do ~500 km, automatizovano izdavanje ciljnih oznaka, sistemi „Bal“, „Bastion“, Club‑K, BRK „Utes“, kao i brodovi, podmornice i avijacija).

Privremene mere Ukrajine: Formirane su dodatne artiljerijske jedinice (406. odvojena brigada cevne artiljerije, 32. raketna artiljerijska puk sa BM‑27 „Uragan“), ali je efikasnost cevnе/raketne artiljerije protiv pokretnih brodskih ciljeva limitirana. Time je razvoj sopstvenog PKR kompleksa postao prioritet. Pitanje izgradnje sopstvenog protivbrodskog raketnog kompleksa bilo je kritično važno za Ukrajinu, jer kompleks može obezbediti kontrolu teritorijalnih voda i moreuza, zaštititi mornaričke baze, obalske objekte i infrastrukturu obale, kao i suprotstaviti se desantu protivnika.

Prva javna demonstracija i ubrzanje razvoja (2015–2017)

Premijera: U septembru 2015. na izložbi „Zbroja ta bezpeka‑2015“ u Kijevu prvi put je javno prikazan izgled nove protivbrodske krstareće rakete kao ključno sredstvo budućeg kompleksa „Neptun“.

Industrijska kooperacija: Do proleća 2016. izrađeni su prvi letački primerci krstareće rakete, koja je slična sovjetskoj protivbrodskoj raketi H‑35. Učestvovali su: KB „Luč“ (integrator), Motor Sič (MS‑400), Radioniks (glava za samonavođenje), „Vizar“ (kontejneri i komponente), Harkovski vazduhoplovni zavod, Arsenal SDP SE (navigacioni sistemi) i dr.

Koncepcija varijanti: Već 2016. pominju se tri baze kompleksa – brodska, kopnena i vazdušna. Operativna namena definisana je kao uništavanje borbenih i transportnih nadvodnih ciljeva, u sastavu udarnih grupa (konvoja) ili onih koji se kreću pojedinačno, deplasmana do više hiljada tona.

Ispitivanja 2017: Paralelno sa razvojem MLRS „Viljka“, vođena su ispitivanja „Neptuna“, ali bez opsežne javne prezentacije rezultata. To sugeriše fokus na inženjerska poboljšanja i verifikaciju osnovnih funkcija.

Letna i sistemska ispitivanja, javna potvrda (2018)

Prva letna potvrda: Dana 30. januara 2018. održani su prvi uspešni letački testovi sistema, uz prisustvo sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Oleksandra Turčinova. Time je validiran rad ključnih podsistema.

Razvoj brodske platforme: U martu 2018. najavljeno je polaganje trupa brzog raketnog čamca „Lan“ (kasnije „Vespa“) kao perspektivnog nosača PKR „Neptun““, ovaj čamac razvijen je upravo za PKR „Neptun“.

Serija uspešnih gađanja: U avgustu 2018. potvrđeno je pogađanje morske mete na , a 5. decembra 2018. na Crnom moru izvedena su ispitivanja u kojima je „Neptun“ pogodio cilj na udaljenosti od , što je postalo prelomna tačka za verifikaciju dometa u protivbrodskoj ulozi. Turčinov je posetio i KB „Luč“ sa obilaskom linije za proizvodnju PKR „Neptun“ još 14. avgusta. U oktobru 2018. komandant Ratne mornarice OS Ukrajine admiral Ihor Voroččenko saopštio je da do kraja 2018. treba da uslede još dva probna lansiranja rakete, a već u aprilu–maju 2019. treba da bude završeno ispitivanje obalskog kompleksa sa protivbrodskim raketama „Neptun“. Takođe je postalo poznato da će nosioci raketa „Neptun“ postati raketni čamci „Vespa“ razvoja i proizvodnje „Kuznje na Ribalskom“, a ne „Lan“. A dok ti čamci još nisu izgrađeni, kao platforma za ispitivanje brodske verzije rakete može se koristiti raketni čamac „Priluki“. Dana 5. decembra 2018. na obali Crnog mora održana su ispitivanja raketa ukrajinske proizvodnje; između ostalog, proverene su mogućnosti gađanja vodenih ciljeva raketama iz ZRS S‑125 „Pečora‑2D“ i PKR „Neptun“. Protivbrodske rakete „Neptun“ na ovim ispitivanjima uspešno su pogodile cilj na daljini od 280 km.

Prvi kopneni kompleks i prelazak u završnu fazu testiranja (2019) мини|300п|Sistem kompleksa RK-360MC „Neptun“ (5. april 2019.)

IDEX‑2019: U februaru 2019. u Abu Dabiju prikažena je maketa kopnenog kompleksa RK‑360MC „Neptun“ – sistemski sastav sa lanserom USPU‑360 na 8×8 šasiji, TZM‑360/TM‑360 i komandno‑nadzornim vozilom RKP‑360.

Državna ispitivanja i modifikacije: Dana 6. aprila 2019. na poligonu u Odeskoj oblasti izvedena su uspešna testiranja. Do kraja maja 2019. sledi važan ciklus unapređenja: nova glava samonavođenja, unapređen radio‑visinomer za sea‑skimming, novi startni motor (umesto ranije preuzetog iz S‑125), uvećane površine krila i kormila, modernizovani žiroskopi i navigacioni sistemi, sa ciljem bolje upravljivosti, otpornosti na REB i rada na vrlo malim visinama. Prema rečima predsednika Ukrajine Petra Porošenka, koji je prisustvovao ispitivanjima, kompleks treba da bude primljen u naoružanje u izuzetno kratkom roku do decembru 2019., i to ne samo Ratne mornarice Ukrajine, već i Kopnene vojske OSU.

Bezbednosne mere: Dana 2. novembra 2019. izvedena su dodatna lansiranja u zoni Čornomorske, uz privremena ograničenja plovidbe i letova radi bezbednosti.

Konačna državna ispitivanja i uvođenje u naoružanje (2020–2021)

Integrisana verifikacija: Dana 2. aprila 2020. na poligonu „Alibej“ sprovedena su lansiranja sa inertnom BG, radi demonstracije kompletnog lanca upravljanja i navođenja; 27. aprila 2020. izvođena su ispitivanja u uslovima realnih radio‑smetnji (REB), uz uključivanje avijacije (Su‑27) u scenario.

Državna ispitivanja: Od 27. do 30. maja 2020. izvedena su državna ispitivanja: salvo lansiranje dve rakete i uspešna gađanja nadvodnih meta na ~85 i ~110 km. Dana 17. juna 2020. testirana je raketa sa borbenom glavom.

Usvajanje: Dana 23. avgusta 2020. doneta je odluka o prijemu obalskog kompleksa „Neptun“ u naoružanje Oružanih snaga Ukrajine. U martu 2021. Ratna mornarica Ukrajine primila je prvi obučni raketni bataljon RK‑360MC.

Logističke promene: Prototipska KrAZ šasija zamenjena je češkom Tatra T815‑7, radi pouzdanosti i standardizacije. Ministarstvo odbrane je u oktobru 2020. obezbedilo preraspodelu sredstava za nabavku serijskih kompleksa.

Borbena premijera i eskalacija upotrebe (2022)

Prve borbene vesti: Dana 3. aprila 2022. ukrajinski izvori navode oštećenje ruske fregate „Admiral Essen“; zvanična ruska strana ne potvrđuje.

„Moskva“: Dana 13–14. aprila 2022. ukrajinski izvori tvrde da je krstarica „Moskva“, zastavni brod Crnomorske flote RF, pogođena sa dve rakete „Neptun“, što je dovelo do požara i kasnijeg potonuća tokom tegljenja po lošem vremenu (po ruskim navodima). Incident je široko dokumentovan međunarodnim medijima i ocenjen kao najveći gubitak ratnog broda u borbi od Drugog svetskog rata. Uloga „Neptuna“ u ovom događaju dobila je globalnu pažnju.

Prelazak na napade na kopnene ciljeve i modernizacije (2023)

Land‑attack varijanta: Tokom 2023. javno je istaknuto da je razvijena i prvi put upotrebljena varijanta za gađanje kopnenih ciljeva. Nezvanični podaci navode kombinovani sistem navođenja (INS/GNSS + korelacioni/EO terminal – DSMAC/ATR), uvećanu BG (~350 kg) i domet ~400 km, uz korišćenje istih lansera.

Operativne epizode: Dana 23. avgusta 2023. ukrajinski izvori navode uništenje/ozbiljno oštećenje radarskih komponenti S‑400 kod rta Tarhankut na Krimu upotrebom modifikovanog „Neptuna“. U septembru 2023. beleže se udari na PVO sredstva i mornaričku infrastrukturu na Krimu (delom uz UAV kampanje), gde mediji pominju „Neptun“ ili druge krstareće rakete.

Intenziviranje proizvodnje i „Dugi Neptun“ (2024–2025)

Proizvodnja: Dana 18. novembra 2024. ukrajinski zvaničnici saopštavaju proširenje serijske proizvodnje i kumulativnih 100 proizvedenih raketa te godine, uz planirano višestruko povećanje kapaciteta u narednom periodu.

Operativna upotreba 2024: Zabeleženi su napadi na infrastrukturne ciljeve (npr. naftni terminal kod luke Kavkaz 31. maja 2024), skladišta dronova i instruktorske centre, kao i ciljevi u dubini ruske teritorije (npr. vazdušna baza Kursk krajem jula 2024), uz varirajuće tvrdnje o rezultatima (ukrajinski izvori vs. ruske izjave o presretanju).