мини|Споменик у Лућмирској шуми у знак сјећања на жртве обавјештајне акције Лицманштат. Интелигенција Лицманштат (пољ.: Akcja Inteligencja – Litzmanstadt, њем. Intelligenzaktion Litzmannstadt) – кодни назив за акцију истребљења коју су Нијемци спроводили у годинама 1939–1940 у региону Лођа као дио операција Интелигенције.Eksterminacja inteligencji Łodzi i okręgu łódzkiego 1939–1940, pod. red. Antoniego Galińskiego i Marka Budziarka, Łódź 1992
Историја Ова акција је била усмјерена на активисте јеврејских љевичарских партија,Już w roku 1939 zginęło siedmiu działaczy Bundu, między innymi Chaim Poznański i Aleksander Margolis; Paweł Spodenkiewicz, , Tom 1, 2001. представнике јеврејске буржоазије и интелигенције у Лођу, посебно политичке и друштвене активисте,W przeddzień wcielenia Łodzi do Rzeszy, 10 listopada 1939 r. hitlerowcy wymordowali kilkunastoosobową grupę osób, składającą się z przedstawicieli inteligencji żydowskiej, zebranych w kawiarni „Astoria”; Mirosław Cygański, Z dziejów okupacji hitlerowskiej w Łodzi, Wydawnictwo Łódzkie, Łódź 1965, str. 53 и пољску интелектуалну елиту Лођског региона. Акција је имала за циљ њихово потпуно елиминисање и била је прелудијум германизацији овог региона Пољске након њемачке окупације и његове анексије од стране Трећег рајха. Убијено је приближно 500 званичника, познатих друштвено-политичких и економских активиста у региону, свештенства и наставника.Na wielką skalę odbywały się aresztowania działaczy politycznych i społecznych, przedstawicieli inteligencji i duchowieństwa, Żydów oraz więźniów, zwolnionych przez władze polskie z chwilą wybuchu wojny; Stanisław Nawrocki, Policja hitlerowska w tzw. Kraju Warty w latach 1939–1945, Instytut Zachodni, Poznań 1970
Као резултат операције спроведене између 9. и 11. новембра 1939. године, њемачка полиција је ухапсила приближно 1.500 људи на основу посебних проскрипционих листа („Sonderfahndungsbuch Polen“). Притворени су смјештени у биоскоп „Wolność“ у Пабјаницама, фабрику Арнолда Бајера у Руди Пабјаничкој и логор у текстилној фабрици Михала Глазера у Радогошчу, који је наредних дана постао главни центар за притвор затвореника ове операције. Временом, до краја новембра 1939. године, притвореници из Пабјанице и Руде Пабјаничке су након претходне селекције пребачени тамо. Одатле су одведени у сједиште Гестапоа у Лођу на авенији К. Анштат, гдје је радио прекршајни суд. Током неколико минута трајања рочишта, изричане су само смртне казне, које су одмах колективно извршене у шуми Лућмеж, која се налази неколико километара сјеверозападно од Згежа. Прво погубљење око 40 људи догодило се дан касније у шуми Лагевники, углавном међу наставницима из Лођа. Накнадна погубљења су се одвијала од 21. до 30. новембра – укључујући и војни полигон Брус у Лођу – и трајала су до 1940. године., Muzeum Tradycji Niepodległościowych w Łodzi, Łódź 2005,
Ова операција је настављена у мају 1940. године, овог пута првенствено усмјерена на омладину из Лођа, која је након кратког боравка у затвору Радогошч депортована у концентрациони логор Дахау, гдје су многи умрли, али су многи и преживјели до ослобођења. Међу ухапшенима у оквиру ове операције били су Хенрик Дебих и Влођимеж Скочилас. Први је пуштен током рата, други је преживио логор.
Жртве акције Сљедеће особе су погинуле у регионалној операцији Интелигенција у региону Лођ:
Едвард Дудкјевич – предсједник Управног одбора Општинског огранка Синдиката пољских учитеља (ZNP); Јан Гертнер – учитељ из Лођa; Зигмунт Клис – друштвени активиста из Пабјанице; Чеслав Ковалски – општински секретар BBWR; Стефан Кулчински – предсједник Пољског синдиката плетиља; Александер Марголис – лекар, активиста партије Бунд; Вацлав Ламбрехт – службеник градског вијећа; Владислав Лучаковски – члан Народне странке; Хајм Лајб Познањски – јеврејски учитељ и просвјетни, политички и друштвени активиста у Лођу; Јан Ринг – директор Електричних жељезница и предсједник огранка Синдиката за одбрану западних пограничја у Лођa; Алекси Ржевски – бивши градоначелник Лођа; Томаш Василевски – сенатор Републике Пољске и предсједник Огранка ЗНП; Владислав Вјерзбицки – Извиђач Републике Пољске; Томаш Вилконски – директор администрације и рада у фабрици Шајблер у Лођу; Вацлав Војеводзки – бивши потпредсједник Лођа; Феликс Волошчук – школски инспектор; Јозеф Аб - власник и директор школе у Лођу, просвјетни активиста;
Види још Радогошч (транзитни логор)
Литература
Eksterminacja inteligencji Łodzi i okręgu łódzkiego 1939–1940, pod. red. Antoniego Galińskiego i Marka Budziarka, Łódź 1992.
Референце
Категорија: Немачки злочини у Вартелланду Категорија: Историја Лођа током Другог светског рата Категорија: Масакри Категорија: Етничко чишћење Категорија: Холокауст Јевреја у Пољској Категорија: Интелигенција