„Ивлин” () такође преведена под насловом „Ивилин”, приповетка је ирског писца Џејмса Џојса, четврта у серији прича под насловом Даблинци. Први пут објављена у часопису Irish Homestead 1904. године, прича говори о Ивлин, тинејџерки која планира да напусти Даблин и оде у Аргентину са својим „љубавником”.
Радња Млада девојка, Ивлин, стара око деветнаест година, седи поред прозора и чека да напусти дом. Размишља о странама свог живота које је терају да оде, док је „удисала мирис прашњавог кретона”. Њена мајка је умрла, као и њен старији брат Ернест. Њен други брат, Хари, је на путу „као декоратер по црквама”. Плаши се да ће је отац тући као што је некада тукао њену браћу, а и не мари превише за свој посао продавачице. Заљубила се у морнара по имену Френк, који јој обећава да ће је повести са собом у Буенос Ајрес. Пре него што крене да се нађе са Френком, чује оргуљаша испред куће, што је подсећа на мелодију коју је свирао на дан смрти њене мајке, и на обећање које је дала мајци да ће бринути о дому. На пристаништу, где су она и Френк спремни да заједно укрцају на брод, Ивлин постаје паралисана.
Анализа Џојс је рекао да му је намера у писању прича била да открије „парализу” од које су патила становници Даблина у том периоду. Вилијам Јорк Тиндал сматра да је Ивлинина неспособност да оде из Даблина са Френком и започне нов живот „најприближнији непосредни израз парализе” у збирци. Хју Кенер сматра да је Френкова прича о успеху мало вероватна, да је његово име иронично, и тврди да његово остављање Ивлин саме на пристаништу показује да није ни намеравао да је одведе у Буенос Ајрес, већ да је заведе у Ливерпулу, где је брод заправо био упућен. Запажено је да је израз „'ићи у Буенос Ајрес' на прелазу из 19. у 20. век био сленг за 'започети живот проституције'”; још једно могуће тумачење је да је Френк заиста намеравао да одведе Ивлин у Буенос Ајрес, али не да би је учинио својом женом.
Референце
Спољашње везе Dubliners на Пројекту Гутенберг
Категорија:Приповетке