Добривоје Тошковић (Драгинац, 1927 – 25. јануар 2021) био је српски и југословенски архитекта, урбаниста и универзитетски професор. Његов рад, посебно у контексту Покрета несврстаних, представљао је особен "трећи пут" у урбанистичком планирању, утемељен на хуманизму и културној осетљивости.
Сматран "амбасадором без декрета", оставио је дубок траг кроз пројекте у Индији, Танзанији и Либији, као и кроз израду урбанистичких планова за бројне градове у Србији. Његово животно дело је мастер план за град Биданагар (Нова Калкута) у Индији. Био је редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС).
Биографија Рођен је 1927. године у селу Драгинац. Академско образовање стекао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао, магистрирао и докторирао. Додатно се усавршавао на постдипломским студијама у Холандији.
Током школовања у ваљевској гимназији, српски језик му је предавала песникиња Десанка Максимовић, што је, према тумачењима, значајно утицало на његов каснији хуманистички приступ и јасноћу изражавања.
Професионалну каријеру градио је као професор на Географском факултету у Београду на одсеку за просторно планирање, и као научни сарадник у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС).
Међународни пројекти
Биданагар (Нова Калкута), Индија Пројекат који је дефинисао Тошковићеву каријеру настао је док је радио за српску фирму „Иван Милутиновић - ПИМ“ на исушивању Сланог језера поред Калкуте 1965/66. године. Тада је позван да учествује на међународном конкурсу за нови град на исушеном земљишту. Његов победнички мастер план за нови град, данас познат као Биданагар (Bidhannagar или Salt Lake City), предвиђен за 200.000 становника, био је заснован на концепту „вртног града“ и одликовао се хуманијим приступом у односу на друге модернистичке градове тог доба. За овај подухват, професор Тошковић је добио највиша признања у Индији. Своје искуство касније је представио кроз књигу и изложбу "Salt Lake City, Kolkata, India – from idea to realization".
Пројекти у Африци Његов рад у Танзанији и Либији представља пример југословенског модела извоза урбанистичке експертизе у оквиру Покрета несврстаних. У Танзанији је руководио израдом Регионалног плана Рувума, осам генералних урбанистичких планова и бројних планова села. Његов углед је био толики да је председник Танзаније, Џулијус Њерере, једном приликом послао приватни авион по њега. У Либији је учествовао у „модерној урбанизацији“ земље, у склопу ширег ангажмана југословенских инжењера и архитеката у тој држави.
Рад у Србији и Републици Српској Тошковић је био директно ангажован на изради бројних урбанистичких планова за кључне градове у Србији, укључујући Шабац, Ваљево, Ћуприја и Ужице.
Посебно је значајна његова улога у послератном развоју академске заједнице у Републици Српској. Пружио је „несебичну подршку оснивању и развоју“ Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци, где је предавао до 2004. године и менторисао бројне студенте, магистре и докторе наука.
Види још Институт за архитектуру и урбанизам Србије Биданагар
Референце
Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски урбанисти Категорија:Професори Универзитета у Београду Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Лозничани Категорија:Југословенски архитекти Категорија:Српски професори Категорија:Студенти Архитектонског факултета Универзитета у Београду