Конгенитални или урођени хиперинсулинизам (КХИ) је генетски поремећај код кога инсулинске ћелије панкреаса, зване бета ћелије, луче превише инсулина. Вишак инсулина узрокује низак ниво шећера у плазми (хипогликемију)  или низак ниво шећера у крви.

Генетско тестирање може помоћи у идентификацији узрока хиперинсулинизма.

Епидемиологија Конгенитални хиперинсулинизам је ретка болест која погађа 1 од 25.000 до 50.000 беба. Пошто се већина дечјих болница сусреће са само једним или два случаја годишње, важно је добити правовремену медицинску негу од искусних центра за лечење КХИ.

Етиологија Конгенитални хиперинсулинизам је узрокован генетским мутацијама које доводе до неодговарајућег и прекомерног лучења инсулина из бета ћелија панкреаса. Није повезан ни са чим што је мајка радила током трудноће. Сматра се да је нормални ниво шећера у плазми >70 мг/дл. Све мање од 60 мг/дл је ниско, иако тешки симптоми услед хипогликемије нису вероватни осим ако је ниво шећера у плазми мањи од 50 мг/дл.

Патогенеза Обично, бета ћелије панкреаса луче довољно инсулина да одрже физиолошки (нормалан) ниво шећера у крви. Код деце са инсуфицијенцијом хиперпигментације, лучење инсулина није правилно регулисано, што узрокује прекомерно лучење инсулина и низак ниво шећера у крви.

Низак ниво шећера у крви може бити веома опасан, посебно по мозак коме је потребан стални извор шећера. Ако мозак не добије шећер који му је потребан, то може довести до напада, оштећења мозга и могуће смрти.

Облици Постоји неколико облика ХИ:

Диазоксид-реагујућа и диазоксид-нереагујућа дифузна KATП ХИ : Код дифузне KATП ХИ, калијумови канали (названи KATП канали) у бета ћелијама, који помажу у регулацији лучења инсулина, не функционишу правилно. КАТП-ХИ која реагује на диазоксид и КАТП-ХИ која не реагује на диазоксид описују два облика конгениталне хиперинсулинемијске хипогликемије (КХИ) изазване мутацијама у генима који кодирају КАТП канал (ABCC8 и KCNJ11), где их разликује одговор пацијента на лек диазоксид. КАТП-ХИ која реагује на диазоксид је типично узрокована доминантним мутацијама, док је КАТП-ХИ која не реагује на диазоксид повезана са рецесивним мутацијама, иако неке доминантне мутације такође могу бити неодзивне. Ова разлика је кључна за лечење, јер случајеви који не реагују често захтевају алтернативне терапије попут октреотида или операције, и већа је вероватноћа да ће ипацијени имати дифузни облик ХИ. Фокална KATП ХИ : Код деце са KATП дефектом која имају фокалну КХИ, само изолована или фокална област панкреаса су абнормални, док је остатак панкреаса нормалан. ГДХ-ХИ : Код ГДХ-ХИ, прекомерно лучење инсулина узрокује низак ниво глукозе у крви током поста или када дете једе протеине. Овај облик такође узрокује виши ниво амонијака и, код неких људи, може изазвати нападе. Глукокиназа ХИ : Код овог облика, бета ћелије нису у стању да искључе лучење инсулина када је ниво глукозе у крви пренизак. HNF1a-ХИ и HNF4a-ХИ : Ово су ретки облици КХИ који напредују до дијабетеса у адолесценцији и одраслом добу. Хипертонијаза изазвана вежбањем : Код овог ретког облика хипертоније, вежбање покреће ослобађање инсулина, што доводи до ниског нивоа шећера у крви. SCHAD-ХИ : врста је КХИ узрокована веома ретким поремећајем метаболизма масних киселина. UCP2-ХИ : редак је облик КХИ који изгледа пролазно, што значи да није трајно стање и временом се повлачи. FOXA2-ХИ : овај облик поред КХИ изазива и проблеме са хормонима хипофизе. LINE ХИ : је локализовани хиперинсулинизам са увећањем једра острваца (LINE-HI) услед мозаичних мутација ABCC8 и GCK. Овај редак облик ХИ узрокован мозаичким генским променама у панкреасу (које нису присутне у свим ћелијама панкреас), карактеришу хистолошке промене сличне дифузној ХИ, али ограниченој само на регион панкреаса. Синдроми који укључују ХИ : у вишеструке генетске синдроме, који такође могу изазвати ХИ, спадају Беквит-Видеманов синдром, Кабукијев синдром, Турнеров синдром, Сотосов синдром, конгениталне поремећаје гликозилације (типови 1а и 1т) и Рубинштајн-Тајбијев синдром.

Клиничка слика Како конгенитални хиперинсулинизам узрокује низак ниво шећера у плазми (хипогликемију), гласни симптоми потичу од хипогликемије, и код одојчади су често тешки за препознавање, јер могу бити слични нормалним активностима одојчета.

Уобичајени клинички симптоми хипогликемије укључују:

раздражљивост, поспаност, летаргију, прекомерну глад, убрзан рад срца.

Тежи симптоми, попут напада и коме, могу се јавити са продуженим ниским нивоом шећера у плазми или изузетно ниским нивоом шећера у плазми. Уобичајени симптоми хипогликемије код старије деце укључују осећај дрхтавице, слабости, умора, конфузије и убрзан рад срца.

Дуготрајан или јак низак ниво шећера у плазми може изазвати нападе и трајно оштећење мозга.

Дијагноза конгениталног хиперинсулинизма Дијагноза конгениталног хиперинсулинизма заснива се на анамнези и историји болести, лабораторијским налазима и генетском тестирању. Брза дијагноза и успостављање ефикасног лечења су неопходни како би се избегла неуролошка оштећења.

Анамнеза и историја болести Историја болести детета је важан део дијагнаозе. Она укључује информације као што су када је почео низак ниво шећера у плазми, време ниског нивоа шећера у плазми, да ли је беба рођена крупна за гестацијску доб (LGA) , било каква породична историја ниског нивоа шећера у плазми или необјашњивих смртних случајева одојчади, нападаја или синдрома изненађења од неуропатозе (SIDS).

Лабораторијски налази Крвне анализе које се раде када је шећер у плазми мањи од 50 мг/дл су неопходне за дијагнозу инсуфицијенције КХИ. Код КХИ са шећером у плазми 50, виде се потиснути кетони и слободне масне киселине, повишен ниво инсулина (мада се то не мора увек забележити) и гликемијски одговор на глукагон, при чему шећер у плазми расте за више од 30 мг/дл када се глукагон примени.

Важно је да се ови узорци у време критично ниског шећера у плазми добију у искусном, контролисаном окружењу, јер не желимо да дете буде држано са критично ниским шећером у плазми дуже него што је апсолутно неопходно за постављање дијагнозе.

Генетско тестирање ДНК из узорка крви детета са КХИ и сваког родитеља може се анализирати како би се откриле мутације које узрокују најчешће типове КХИ. Ово се може урадити у комерцијалним лабораторијама и требало би узети у обзир код сваког детета за које се сумња да има конгениталну инсуфицијенцију носа.

Терапија Пошто конгенитална панкреатектомија изазива опасно низак ниво шећера у крви као резултат вишка инсулина, лечење овог стања је покушај одржавања нивоа шећера у крви изнад 70 мг/дл. Постоје две опције за лечење конгениталне панкреатектомије, медицинска терапија и хируршка интервенција. Око 50 процената деце реагује на медицинску терапију, док је другој половини потребна операција делимичне или скоро потпуне панкреатектомије .

Прогноза Дугорочним изгледи за децу са конгениталним хиперинсулинизмом уз брзу дијагнозу и одговарајуће лечење, одржавање шећера у крви >70 мг/дл, су повољани и мања је вероватноћа да ће деца са конгениталним хиперинсулинизмом имати дугорочне последице хипогликемије. Са фокалним хиперинсулинизмом, 96,9% деце се може излечити операцијом.

Види још

Хиперинсулинизам

Референце

Спољашње везе

Hyperinsulinism Genes. Information on the genetic mechanisms of CHI. Congenital Hyperinsulinism International. Nonprofit providing information and resources.

Категорија:Ендокрини поремећаји панкреаса