мини|306x306п|Хесенски јегер из тридесетогодишњег рата (1631), наоружан мускетом фитиљачом. Јегери (, дословно ловци), лака пешадија опремљена и обучена за извршавање посебних задатака (извиђање, осигурање, изненадне нападе) у немачким државама од 18. до 20. века. Најчешће се преводи као ловци или стрелци.
Ловачке јединице постојале су до Првог светског рата, после чега се из традиционалних разлога задржао само назив јегери за неке јединице.
Историја
У Пруској Прве ловачке јединице формиране су у Тридесетогодишњем рату (1618-1648), када је Вилхелм од Хесен-Касела формирао 3 ловачке чете. У Пруској, Фридрих Велики је 1740 формирао одред ловаца на коњима (60 људи), а 1744. формирао је Јегерски корпус () са две чете ловаца пешака. Први ловачки батаљон () формиран је 1756, а 1784. и пук од два батаљона (укупно 10 чета). Као специфична формација лаке пешадије, ловачки батаљони употребљавани су пре свега у малом рату и за задатке за које линијска пешадија није била довољно способна. Крајем 19. века немачка војска имала је 2 гардијска и 18. армијских ловачких батаљона, а 1897. образован је и пук коњичких ловаца ().
У Аустрији мини|184x184п|Хесенски јегери наоружани штуцевима и дугим бајонетима (1835 - 1843). У Аустрији су од фрајкора и граничара најпре образована одељења ловаца, а 1801. формиран је Тиролски ловачки пук.
У Наполеоновим ратовима (1796-1815), аустријска пешадија делила се на тешку, линијску и лаку. Тешка пешадија (гренадири) била је наоружана глаткоцевним мускетама са бајонетом и кратким сабљама, и предвиђена за решавање битке јуришем у збијеној колони (ширине 20, а дубине 24 војника по батаљону) и борбом прса у прса. Линијска пешадија, такође наоружана мускетама са бајонетима, била је предвиђена за дефанзивну борбу у линијском строју (дубине 4 врсте). Пошто су глаткоцевне мускете биле кратког домета и мале прецизности, пуцало се плотунима, а напади коњице одбијани су бајонетима.
Лака пешадија, такозвани јегери (ловци) била је наоружана кратким изолученим пушкама (такозваним штуцевима, ) и обучена за борбу расутом строју, где су стрелци својим прецизним пушкама гађали појединачне циљеве. Јегери су такође коришћени за извиђање, обезбеђивање крила и позадине. Иако нису били намењени за борбу прса у прса, били су наоружани веома дугачким бајонетом (због кратких пушака), који се могао држати у руци и користити као кратки мач. У рату против Наполеона 1809, Аустрија је имала око 200.000 стајаћих војника, од тога 36.000 коњаника и 23.000 јегера.
Пук јегера на коњима () јачине 8 ескадрона формиран је 1798. од коњичких јединица фрајкора. У борби је служио као лака коњица и као пешадија на коњима.
Од 1812. до 1913. постојао је већи број пољских ловачких батаљона (крајем 1880. било их је 50).
Аустријски јегери су као елитне јединице наоружавани најмодернијим оружјем свог времена. У време када је пешадија наоружавана искључиво непрецизним глаткоцевним мускетама, јегери су 1759-1838. били наоружани изолученим кремењачама (штуц) изузетне прецизности. Већ 1838. њихови штуцеви први су унапређени у систем Конзоле, а већ 1842. поново у систем Августин.
Референце
Литература
Категорија:Пешадија Категорија:Војна терминологија