Битка за Топуско био је војни сукоб између САО Крајине коју је подржавала Југословенска народна армија и локална Територијална одбрана, против Хрватске народне гарде (ЗНГ) и хрватских полицајаца, током рата у Хрватској. Борбе су се водиле од 15. јула до 13. септембра 1991.
Позадина Године 1990, етничке тензије између Срба и Хрвата су се погоршале након изборног пораза владе Социјалистичке Републике Хрватске од Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Југословенска народна армија (ЈНА) одузела Територијалну одбрану Хрватске (ТО) оружје како би се минимизирао отпор. Дана 17. августа, тензије су ескалирале у отворену побуну хрватских Срба, усредсређену на претежно српски насељена подручја далматинског залеђа око Книна (приближно 60 километара североисточно од Сплита), делове Лике, Кордуна, Бановине и источне Хрватске. У јануару 1991. године, Србија, уз подршку Црне Горе и српских покрајина Војводине и Косова, безуспешно је покушала да добије одобрење Председништва Југославије за операцију ЈНА ради разоружавања хрватских снага безбедности. Захтев је одбијен, а бескрвни окршај између српских побуњеника и хрватске специјалне полиције у марту подстакао је саму ЈНА да затражи од савезног председника да јој да ратна овлашћења и прогласи ванредно стање. Иако је захтев подржала Србија и њени савезници, захтев ЈНА је одбијен 15. марта. Српски председник Слободан Милошевић је преферирао кампању за проширење Србије него за очување Југославије са Хрватском као федералном јединицом, јавно је претио да ће ЈНА заменити српском војском и изјавио да више не признаје ауторитет савезног председништва. Претња је навела ЈНА да одустане од планова за очување Југославије у корист проширења Србије, јер је ЈНА дошла под Милошевићеву контролу. До краја марта, сукоб је ескалирао првим жртвама. Почетком априла, вође српске побуне у Хрватској изјавиле су своју намеру да споје подручја под својом контролом са Србијом. Влада Хрватске их је сматрала сепаратистичким регионима.
Почетком 1991. године, Хрватска није имала редовну војску. Да би ојачала своју одбрану, Хрватска је удвостручила број полицајаца на око 20.000. Најефикаснији део хрватских полицијских снага била је специјална полиција од 3.000 људи, коју је чинило дванаест батаљона организованих по војном принципу. Такође је било 9.000–10.000 регионално организованих резервних полицајаца у 16 батаљона и 10 чета, али им је недостајало оружје. Као одговор на погоршање ситуације, хрватска влада је основала Хрватску народну гарду (ЗНГ) у мају проширењем специјалних полицијских батаљона у четири потпуно професионалне гардијске бригаде. Под контролом Министарства одбране и под командом пензионисаног генерала ЈНА Мартина Шпегеља, четири гардијске бригаде су бројале приближно 8.000 војника. Резервни састав полиције, такође проширен на 40.000, припојен је ЗНГ и реорганизован у 19 бригада и 14 самосталних батаљона. Гардијске бригаде су биле једине јединице ЗНГ које су биле потпуно опремљене лаким наоружањем; широм ЗНГ је недостајало теже наоружање и постојала је лоша структура командовања и контроле изнад нивоа бригаде. Несташица тешког наоружања била је толико озбиљна да је ЗНГ прибегла коришћењу оружја из Другог светског рата узетог из музеја и филмских студија. У то време, хрватски фонд оружја састојао се од 30.000 комада лаког наоружања купљеног у иностранству и 15.000 комада које је раније било у власништву полиције. Да би се заменио губитак људства у гардијским бригадама, формирана је нова специјална полиција од 10.000 људи.
Битка ТО Крајина снаге су 15. јула покренуле напад из правца Петрове горе на ЗНГ и хрватску полицију, који су се налазили у Топуском, са циљем елиминисања хрватских јединица из Банијске регије. Напад 16. јула резултирао је рањавањем седам припадника ЗНГ. До 20. јула, неки од хрватских прогнаника из подручја Топуског су већ били смештени у Карловцу. Карловачка полицијска управа је 20. јула послала два вода полицијских службеника са задатком да учествују у битци за Топуско. Њима је командовао Фрањо Дружак.
Дана 4. августа, група припадника 110. ЗНГ је кренула у помоћ осталим хрватским снагама у Топуском. Од почетка јула учествовали су припадници 3/2. бригаде и припадници полицијских управа Ријеке и Карловца. Дана 5. августа, 53 хрватска војника су издвојена из 110. бригаде и послата у битку за Топуско. Српске једицние су гранатирале Топуско током ноћи 23. августа, а 27. августа јединице ЗНГ су напустиле одбрамбени положаји у том подручју, у том подручју је била велика концентрација српских снага, а хрватске снаге су интензивно радиле на набавци оружја. Најинтензивнија борба је била 29. и 30. августа. Хрватски кризни штаб је 13. септембра наредио повлачење. Изабрана рута за повлачење хрватског становништва, била је спасилачки пут до Горњег Видушевца, који је водио преко реке Купе до Загреба. Евакуација је била успешна. Сутрадан ЈНА и ТО Крајинске јединице су ушле у Топуско.
Последице Хрватска војска је 4. августа 1995. покренула операцију Олуја, а 8. августа су заузели Топуско.
Референце
Литература
Категорија:Хрватска у 1991. Категорија:Војне операције Рата у Хрватској Категорија:Битке ЈНА у Хрватској