Акт посвећења Срцу Исусовом

мини|Копија слике Пресветог Срца (1686) и Акт посвећења који је руком написала Маргарета Марија Алакок Акт посвећења Срцу Исусовом је хришћанска молитва посвећења Пресветом Срцу Исусовом.

Историја Прву личну молитву посвећења написала је Света Маргарета Марија Алакок, која је наводно примила откровења Срца Исусовог од Исуса Христа између 1673. и 1675. године, у Паре ле Монијал, Француска. Према њој, молитва је састављена под надахнућем Исуса, што је написала римокатоличком свештенику Џону Кроазету, препоручујући му да је укључи у књигу коју је требало да објави о њеним откровењима: „Долази од Њега, и Он не би пристао на њено изостављање.“ Дана 21. јуна 1675. године, на дан прве и будуће Светковине Пресветог Срца, Алакок је тврдила да је имала визију Исуса и то саопштила свом исповеднику, Светом Клоду ла Коломбијеру. Након тог догађаја, Клод се посветио Срцу Исусовом, чиме је постао прва особа после Маргарете Марије која је посвећена Срцу Исусовом, и почео је да шири ову побожност.

У априлу 1875. године, језуитски свештеник Анри Рамијер представио је петицију папи Пију IX заједно са именима 534 бискупа и 23 генерална настојатеља верских института. Папа је то одобрио и наложио Светој конгрегацији за обреде да састави и објави Акт посвећења Срцу Исусовом. Затим је позвао све вернике да се посвете на 200. годишњицу указања Свете Маргарете Марије Алакок.

Дана 25. маја 1899. године, Папа Лав XIII је посветио људски род и написао Акт посвећења људског рода Срцу Исусовом у својој енциклици Annum sacrum. Ово посвећење је извршено под утицајем Марије од Божанског Срца, која је наводно примила захтев од Исуса Христа, и као одговор на захтеве примане током 25 година. Овај акт је проглашен у свим црквама света 11. јуна 1899. и назива се „велики чин“ његовог понтификата.

Дана 19. маја 1908. године, посебну молитву посвећења породице познату као Акт посвећења породице Срцу Исусовом одобрио је и доделио јој индулгенцију Папа Пије X.

Лична молитва Ја, [име], дајем и посвећујем се Пресветом Срцу Господа нашег Исуса Христа, своју личност и свој живот, своја дела, муке и патње, како не бих желео/ла да користим било који део свог бића осим да бих частио/ла, волео/ла и славио/ла Пресвето Срце. Ово је моја непроменљива намера, наиме, да будем сав/сва Његов/Његова и да све чиним из љубави према Њему, истовремено се одричући свим срцем свега што Му се не допада. Стога узимам Тебе, о Пресвето Срце, за једини предмет своје љубави, чувара свог живота, јемство свог спасења, лек за своју слабост и непостојаност, искупљење за све грешке свог живота и своје сигурно уточиште у часу смрти. Буди тада, о Срце доброте, моје оправдање пред Богом Оцем и одврати од мене ударце Његовог праведног гнева. О Срце љубави, у Тебе полажем све своје поверење, јер се бојим свега од сопствене злобе и крхкости, али се надам свему од Твоје доброте и обиља. Уклони од мене све што Ти се може не допасти или што се опире Твојој светој вољи; нека Твоја чиста љубав утисне Твој лик тако дубоко у моје срце, да Те никада нећу моћи заборавити нити се од Тебе одвојити. Нека из све Твоје љубазне доброте добијем милост да моје име буде уписано у Твоје Срце, јер у Теби желим да поставим сву своју срећу и славу, живећи и умирући у ропству Теби. Амин.

Посвећење места и региона

Еквадор Дана 25. марта 1874. године, Еквадор је постао прва земља која је посвећена Срцу Исусовом у заједничкој акцији председника Габријела Гарсије Морена и надбискупа Хосеа Игнасија Чеке и Барбе. Национално посвећење је обављено у катедрали у Китоу, која се налази поред владине палате. Пре посвећења, 1873. године, скупштина од 700 верских представника, укључујући бискупе и свештенике, окупила се да донесе црквени декрет. Ово су исте године одобрили Сенат и Представнички дом. Дана 24. октобра 1874. године, објављен је званични регистар овог законодавног декрета. Као успомена на посвећење Еквадора Срцу Исусовом, изградња Базилике Националног завета почела је у Киту 1887. године.

Дана 25. марта 2024. године, Еквадор је обновио своје посвећење Срцу Исусовом на 150. годишњицу националног посвећења, којим је председавао надбискуп Китоа и примас Еквадора Алфредо Хосе Еспиноза Матеус. Литургијски чин одржан је у Базилици Националног завета.

Колумбија Дана 22. јуна 1902. године, Република Колумбија је декретом посвећена Срцу Исусовом на иницијативу надбискупа Боготе, Бернарда Ерере Рестрепа. Као молбу за крај „Рата хиљаду дана“, који је избио 1899. године, надбискуп је замолио председника Хосеа Мануела Марокина да окрене нацију Срцу Исусовом како би ујединио Колумбијце. Хосе Мануел Марокин је пристао и такође је наређена изградња цркве Националног завета у Боготи, смештене у округу Лос Мартирес. Пет месеци након посвећења, 21. новембра 1902. године, потписан је Висконсински споразум и рат је окончан. Године 1964, Папа Павле VI је уздигао жупу у статус мање базилике, а 1975. године је проглашена националним спомеником.

Дана 24. јуна 2022. године, посвећење породица, заједница и целе нације Срцу Исусовом обновљено је у Примасној катедрали у Боготи од стране надбискупа Боготе и председника Епископалне конференције Колумбије, Луиса Хосеа Руеде Апарисија. Следеће године, 16. јуна 2023, посвећење је поново обновљено у катедрали у Боготи од стране надбискупа Луиса Хосеа Руеде Апарисија.

Мексико Дана 11. јануара 1914. године, Мексико је посвећен Срцу Исусовом у Мексико Ситију. У то време, земља је била усред револуционарног рата, а Мексико је имао мање од 20 милиона становника, од којих се 98 одсто изјашњавало као католици.

Десет година касније, 11. октобра 1924, мексички бискупи су обновили посвећење у Метрополитанској катедрали у Мексико Ситију у време верског прогона католика и током првог мексичког Евхаристијског конгреса.

Дана 23. јуна 2023. године, поводом посете реликвија Свете Маргарете Марије Алакок, посвећење Мексика је обновљено током церемоније којом је председавао бискуп Леона, монсињор Хосе Гвадалупе Мартин Рабого. Током церемоније прочитана је и посебна порука коју је послао Папа Бенедикт XVI преко кардинала државног секретара Анђела Содана.

Године 2013, посвећење Мексика Срцу Исусовом обновиле су црква и лаичке организације.

На захтев групе лаика, кардинал Карлос Агијар Ретес, надбискуп примас Мексика, обновио је посвећење Мексика Срцу Исусовом 26. маја 2024. године, сматрајући то „прикладним у овом тренутку историје земље“. Чин се одиграо у Базилици Госпе Гвадалупске у Мексико Ситију током свечаности Пресвете Тројице.

Шпанија Године 1733, током евхаристијског клањања, језуита, блажени Бернардо де Ојос, наводно је примио откровења Срца Исусовог, које му је рекло: „Владаћу у Шпанији и са више поштовања него другде“. Ово је фраза позната у Шпанији као 'Велика молитва'. Након Ојосових откровења у Ваљадолиду, побожност Срцу Исусовом почела је да се шири широм Шпаније.

Година 1911. се понекад наводи као најранији датум када се међу шпанским народом појавила идеја о посвећењу Шпаније Срцу Исусовом. Касније, са развојем Првог светског рата и доласком Бенедикта XV на понтификат, та идеја је добила на популарности, са циљем да донесе мир свету и имајући у виду препоруку папе Лава XIII из 1900. године. alt=Краљ Алфонсо XIII посвећује Шпанију Срцу Исусовом 1919. године|мини|Краљ Алфонсо XIII посвећује Шпанију Срцу Исусовом 1919. године Шпанија је званично посвећена Срцу Исусовом 30. маја 1919. године, у свечаном чину којем су присуствовали свештеник Матео Кроли-Бови, нунције у Шпанији Франческо Рагонези, бискупи, краљ Алфонсо XIII и влада. Идеја о посвећењу Шпаније Срцу Исусовом, као што су то већ учиниле друге земље, настала је кроз „иницијативу лаика“. Пре завршног благослова, прочитан је телеграм папе Бенедикта XV. Нунције је уделио апостолски благослов, а затим је свечано изложен Пресвети Сакрамент. Затим је краљ Алфонсо XIII прочитао молитву посвећења Срцу Исусовом коју је написао Матео Кроли-Бови у знак сећања на обећање које је Исус Христ дао блаженом Бернарду де Ојосу: „Владаћу у Шпанији“. Упоредо са посвећењем, у Шпанији је рођен читав покрет везан за друштвено владање Христа и побожност Срцу Исусовом. Посвећење се одиграло на Брду анђела испред споменика изграђеног неколико година раније, који ће касније уништити републиканске милиције током Грађанског рата.

Године 1936. почео је Шпански грађански рат, током којег је споменик уништен. Пет младића је убијено јер су бранили споменик од напада републиканских милитаната. Пет дана касније, милитанти су пуцали на слику и извели неколико других напада, али због тврдоће материјала, морали су да га униште динамитом, остављајући само неколико остатака који су и данас ту. После рата, Франков режим је поново изградио споменик по узору на претходни, али нешто већи. Инаугурисан је 1965. године. Године 1975. у подножју споменика изграђено је светилиште.

Дана 30. јуна 2019. године, шпанска Црква је обновила посвећење Шпаније Срцу Исусовом, током церемоније одржане на еспланади Светилишта на Брду анђела, у подножју споменика, као што је то учињено 1919. године. Церемонији су присуствовала четири кардинала и више од двадесет надбискупа и бискупа, као и више од 12.000 људи. Бискуп Хетафеа Карлос Осоро Сијера био је домаћин церемоније, уз присуство бившег нунција папе Фрање у Шпанији, Ренца Фратинија, који је пренео папин благослов.

У Шпанији је подигнуто најмање 326 споменика Срцу Исусовом на јавним и отвореним местима. Такође налазимо слике Срца Исусовог у хиљадама цркава и на многим плочицама изложеним у разним општинама.

Пољска Дана 27. јула 1920. године, усред бољшевичке претње, кардинал Едмунд Далбор и пољски бискупи окупили су се у Јасној Гори и посветили пољску нацију и домовину Срцу Исусовом. Три недеље касније, Пољска је поразила Црвену армију током Битке за Варшаву, познате и као „Чудо на Висли“. Папа Бенедикт XV је похвалио бискупе за њихово посвећење земље Срцу Исусовом.

Године 1921, посвећење Пољске је обновљено у Базилици Срца Исусовог у Кракову, новој цркви подигнутој и посвећеној Срцу Исусовом као заветни дар захвалности за поново стечену независност после рата.

Посвећење Пољске је од тада обнављано 1951, 1976, 2011. и 2021. године. Последњи чин обнове извршили су 11. јуна 2021. године, на 100. годишњицу првог чина, надбискуп Станислав Гондецки и пољски бискупи у Базилици Срца Исусовог у Кракову.

Костарика Дана 4. новембра 1921. године, надбискуп Рафаел Отон Кастро Хименез, тадашњи надбискуп Сан Хосеа, посветио је надбискупију Сан Хосе, која је у то време обухватала скоро целу земљу.

Боливија Боливија је посвећена Срцу Исусовом 7. августа 1925. године.

Дана 15. априла 2018. године, у катедрали у Кочабамби, боливијски бискупи су обновили посвећење Срцима Исуса и Марије, у оквиру прославе предстојеће канонизације Свете Назарије Игнасије Марч Месе, као и других важних догађаја за Цркву у земљи. Захтев за обнову поднели су бискупима председници савета лаика и на иницијативу лаика, како је навео председник Националног савета лаика Боливије, Ричард Ромеро.

Бразил Бразил је посвећен Срцу Исусовом 1931. године од стране кардинала Себастијао Лемеа, приликом инаугурације статуе Христа Спаситеља, на планини Корковаду у Рио де Жанеиру.

Дана 12. априла 2020. године, током Ускршње недеље, надбискуп Рио де Жанеира и кардинал Орани Жоао Темпеста обновио је чин посвећења Бразила Срцу Исусовом у подножју споменика Христа Спаситеља.

Хондурас Хондурас је посвећен Срцима Исуса и Марије 16. августа 1959. године. Том приликом, Папа Јован XXIII је пренео радио поруку хондурашким католицима присутним на церемонији.

Аргентина Дана 28. октобра 1945. године, Аргентина је посвећена Срцу Исусовом током церемоније одржане у Буенос Ајресу, током које је Папа Пије XII упутио радио поруку.

За 202. годишњицу Декларације о независности Аргентине, 9. јула 2018. године, шеф владе града Буенос Ајреса, Орасио Родригез Ларета, посветио је свој живот, своју администрацију и град Буенос Ајрес Срцу Исусовом у Метрополитанској катедрали.

Перу