мини|Приватни евхологион који користе источни католици

Служебник (цсл.: Служебникъ; грч. , Hieratikon) је главна литургијска књига Источне православне цркве и византијских источнокатоличких цркава, која садржи делове служби које изговара свештеник или ђакон. Обухвата Вечерње, Јутрење, Повечерје и Божанствену литургију. Служебник је део шире збирке богослужбених текстова познате као Евхологион (грч. ; цсл.: Трeбник, Trebnik), која садржи и службе које врши епископ, остале свете тајне и разне обреде. Целокупан Евхологион грубо одговара комбинацији мисала, ритуала и понтификала како се користе у латинским литургијским обредима. У употреби је неколико различитих верзија ових књига.

Подела евхологиона Свеобухватна верзија назива се Велики евхологион (грч. , Euchológion to méga; цсл.: Больший Иерейский Молитвослов, Bolshiy Iereyskiy Molitvoslov; рум. Arhieraticon) и садржи следеће: Делове за свештеника и ђакона на Вечерњу, Јутрењу и Божанственој литургији, заједно са додатним материјалом (прокимени, календар светаца итд.) Преостале Свете тајне (сакраменти), монашки постриг, освећење воде итд. Текстови за ове и наредне службе дати су у целини. Службе које врши епископ (рукоположење, освећење цркве) Разни благослови и молитве за посебне прилике (благослов дома, посета болеснима и сахране) Молебани

За потпун опис садржаја и редоследа Великог евхологиона, погледајте #Садржај.

Остале књиге садрже само делове Великог евхологиона: Служебник (грч. , Hieratikon; цсл.: Служебник, Sluzhébnik; рум. Liturghier) садржи Вечерње, Јутрење, Повечерје и Божанствену литургију, уз додатни материјал. Мали евхологион или Требник (грч. , Hagiasmatárion; Μικρόν Εὐχολόγιον, Mikron Euchológion; цсл.: Требникъ, Trébnik; рум. Molitfelnic) садржи свете тајне (осим литургије) које би користио свештеник, као и друге службе које су уобичајене у парохији. Архијерејски чиновник (грч. , Archieratikon, цсл.: Чиновник архиерейского служения, Chinovnik arkhiereyskogo sluzheniya; рум. Arhieraticon) садржи делове Вечерња, Јутрења, литургије и светих тајни које врши епископ.

Садржај мини|лево|Служитељ држи Архијератикон за патријарха московског Руске православне цркве Овај одељак описује садржај Великог евхологиона. Он прво садржи упутства за ђакона на Вечерњу, Јутрењу и Божанственој литургији. Следе свештеничке молитве и ђаконске јектеније за Вечерње и Јутрење. Затим долазе Литургије (Евхаристија): прво, рубрике за Божанствену литургију уопште, и дуга напомена о распореду просфора на Проскомидији (Литургији припреме). Литургија Светог Јована Златоустог је оквир у који се уклапају остале Литургије. Евхологион садржи само делове за свештеника и ђакона у пуној дужини, прво за Литургију Светог Јована Златоустог, затим за оне делове Литургије Светог Василија који се разликују од ње; затим Литургија пређеосвећених дарова, која почиње Вечерњем (Hesperinon) које јој увек претходи.

Након Литургија следи збирка Светих тајни (сакрамената и сакраментала) са разним правилима, канонима и благословима. Прво обред увођења мајке у цркву након порођаја (euchai eis gynaika lecho), прилагођен различитим условима, затим одређени „Канони апостола и отаца” у вези са крштењем, молитве које се читају над катихуменима, обред крштења, након чега следи омивање детета седам дана касније; егзорцизми Светог Василија и Светог Јована Златоустог, и обред освећења мира (myron) на Велики четвртак. Затим следе службе рукоположења за ђакона, свештеника и епископа (постоји и други обред рукоположења епископа „према изложењу најсветијег господина Метрофана, митрополита ниског”), благослов игумана и других старешина манастира, молитва за оне који почињу да служе у Цркви и обреди за ниже чинове (чтец, појац и ипођакон).

Следе церемоније за постриг монаха или монахиња, постављање свештеника за исповедника (пневматикос) и начин исповедања, молитве које се читају над особама које полажу свечану заклетву, за оне који сносе канонске казне и за оне који су од њих ослобођени.

Затим долази збирка молитава за различите потребе. Следи дуга химна Богородици за „опроштај грехова”, коју је написао монах Јевтимије, а затим обреди заруке, венчања (названог „крунисање”, Stephanoma, по најупечатљивијем делу церемоније), молитве за скидање венаца осам дана касније, обред другог брака (назван „дигамија”, digamia, у којем се особе не крунишу), и веома дуго јелеосвећење (to agion elaion), које је прописано да врши седам свештеника.

Даље, освећење нових цркава и антиминса (платно са моштима које се користи за Божанствену литургију; то је заправо врста преносног олтара), церемонија прања олтара на Велики четвртак, подизање ставропигије (манастира који је изузет од контроле локалног епископа и подређен директно патријарху или Сабору епископа), мало освећење воде (hagiasmos), и велико освећење воде (које се користи на Богојављење), након чега следи сакраментал који се састоји од купања (nipter).

Након још једне или две церемоније, као што су обред молитве на коленима (gonyklisis) уочи Духова, егзорцизми, молитве за болесне и умируће, долазе посебне службе сахрањивања за лаике, монахе, свештенике, децу и било коју сахрану која се догоди током Светле седмице. Затим следи разноврсна збирка молитава и химни (означених као euchai diaphoroi), канони покајања, против земљотреса, у време куге и рата, и два упућена Богородици. Књигу завршава још молитава за разне прилике.

У савременим евхологионима, међутим, уобичајено је додавање „Апостола” (читања из Посланица) и Јеванђеља за велике празнике (ови се узимају из две књиге које садрже целу збирку литургијских лекција), и на крају устројство двора Васељенског Патријарха, са рубричким упутствима за њихове различите дужности током Литургије.

Дакле, Евхологион је приручник за епископе, свештенике и ђаконе. Садржи само кратке одговоре хора, који има своје хорске књиге (Часослов за фиксне делове служби, и Триод, Пентикостар, Октоих и Минеј за променљиве делове).

Издања Најстарији документ Цариградског обреда (који је сличан Антиохијском обреду) је Барберинијев евхологион (gr.336), грчки рукопис написан око 790. године., ,

Прво штампано издање објављено је у Венецији 1526. године. Након тога је уследило друго, такође у Венецији, 1638. године, евхологион који је користио Жак Гоар за своје издање. Друго издање објављено је у Венецији 1862. године, које чини основу тренутног издања Великог евхологиона, као што је оно које је објавио Астир у Атини 1970. године. Текст из венецијанског издања из 1862. био је основа за издање објављено у Букурешту 1703. године. Седмо издање, које је уредио Спиридон Зербос, штампано је 1898. у штампарији Феникс (typographeion ho Phoinix) у Венецији, званичној грчкој православној штампарији.

Православне цркве које користе друге литургијске језике имају своје штампарије (углавном у главним градовима земаља, попут Москве, Букурешта, Јерусалима) за своје преводе. Евхологион је први пут преведен на црквенословенски у 9. веку. Коначну верзију Евхологиона која се користи у Украјинској православној цркви припремио је Петар Могила и објавио 1646. године (поново објављено у Паризу 1988). Ово издање садржи око 20 ритуала који су локалног порекла и не врше се у другим источним црквама (нпр. службе за откривање светих моштију и за благослов манастира).

Протојереј Алексије Малцев из цркве при руској амбасади у Берлину уредио је Евхологион на старословенском и немачком језику са напоменама (Беч, 1861, поново штампано у Берлину, 1892).

Комплетан Евхологион, у више томова, штампан је у Москви од стране Синодалне штампарије 1902. године.

Гркокатолици користе издање Пропаганде и имају сажетак (mikron euchologion) који садржи само Литургије, Апостоле и Јеванђеља, крштење, венчање, јелеосвећење и исповест (Рим, 1872). Жак Гоар, доминиканац, уредио је Евхологион са веома потпуним напоменама, објашњењима и илустрацијама (Euchologion, sive Rituale Græcorum, 2. издање, Венеција, фолио, 1720), које је постало стандардно референтно дело за католике византијског обреда.

Оријентално-православне цркве Евхологиони се такође налазе у Коптској, Јерменској (Маштоц) и Источносиријској цркви, и разликују се од византијских. Сакраментар Серапиона из Тмуиса, савременика Светог Атанасија (око 293–373), садржи текстове из Александријског обреда.Луј Дишен, (Society for Promoting Christian Knowledge, Лондон, 1903),

Референце

Литература

(са imprimatur-ом Свете Столице) (у употреби у Русинској гркокатоличкој цркви)

Спољашње везе "Euchologion" је арапски и грчки рукопис из 1682. Извештај о открићу Евхологиона из Мар Сабе

Категорија:Литургија часова Категорија:Источне православне литургијске књиге