Милица Домазет (Гренобл, Француска 1921– Ниш 2012) била је српски преводилац за француски језик.
Биографија Студије романистике, Одсек за француски језик и књижевност завршила је на Филолошком факултету у Београду, а докторирала на Универзитету у Паризу.
Радила је као лектор, предавач и професор на Одсеку за француски језик Више педагошке школе у Нишу и као професор на Машинском факултету у Нишу.
Била је истакнути члан Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.Чланови Друштва књижевника Ниша
Преминула је у Нишу 2014. године где је и сахрањена на Новом гробљу.
Породица Њен син је Драган Домазет, универзитетски професор и бивши министар науке, технологије и развоја у Влади Зорана Ђинђића.
Објављене књиге Средњи курс француског језика (1959) Кратки преглед француске граматике (1968) Француски технички језик и његова терминологија (1973)
Преводи Превела је више текстова, поред поезије великог броја песника из Ниша и Србије, а такође и: Десанка Максимовић, Пролећем опијена (1998) Бранко Миљковић, Цвет између пепела и мириса (2003)
Друштвени ангажман Била је оснивач и дугогодишњи председник Удружења за културну сарадњу Југославија–Француска, као и активни члан Организације наставника страних језика на нефилолошким факултетима и вишим школама Србије.
Награде Орден Академске палме за рад и допринос изучавању и популарисању француског језика и културе (1987) Награда за превођење из Фонда Маргарите Арнаутовић при Филолошком факултету у Београду, за превод поезије Десанке Максимовић
Референце
Литература
Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски преводиоци Категорија:Рођени 1921. Категорија:Професори универзитета Категорија:Доктори књижевности Категорија:Умрли 2012. Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша Категорија:Сахрањени у Нишу