Завичајна збирка Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Великом Градишту је посебан фонд најстарије установе културе у овом граду. Она представља врло значајан сегмент библиотечког фонда и од посебног је значаја за локалну културну баштину.

По свом садржају је разноврсна и обухвата различите врсте стваралаштва које су на директан или индиректан начин повезане са локалном заједницом. Прикупљањем, обрадом, чувањем и презентовањем ове грађе промовишу се културне, историјске и друштвене вредности завичаја.

О збирци Завичајна збирка се данас налази у Одељењу стручне књиге и садржи око 300 монографских публикација и веома значајну збирку некњижне грађе.

У монографске публикације спада песничко и прозно стваралаштво аутора из овог краја, историјске и археолошке студије, монографије о Великом Градишту и околним местима, текстови завичајних преводилаца и научника. Поред тога, у овој збирци се налазе и серијске публикације, периодика, рукописна и некњижна грађа (фотографије, плакати, разгледнице, географске карте, рукописи, писма, аудио-визуелна грађа).

У оквиру збирке налазе се публикације и некњижна грађа о знаменитим личностима које су на различите начине повезане са општином Велико Градиште: Милоју Васићу, Милици Јанковић, Павлу Бељанском, Жанки Стокић, Властимиру Павловићу Царевцу, Милану Бесарабићу и др.

Ова грађа се деценијама прикупља, одабира, обрађује и промовише са циљем да се завичајно културно-историјско наслеђе приближи што већем броју корисника. Публикације и грађа, научне монографије из разних области науке и уметности које су објављене или говоре о овом поднебљу, такође се убрајају у завичајну збирку. Најзаступљенији су завичајни песници: Раша Перић, Живорад и Миодраг Милић, Милован Јовановић Ћоса, Бора Наумовић, Новица Стокић, Бојан Јелић, Сава Грујић, Тања Ђурђевић, Драгош Павић, публицисти Жарко Живановић, Бора Радовановић Грчки, Душан Станковић и књижевни критичар Велиша Јоксимовић.

Последњих година интензивно се ради на прикупљању књижне и некњижне грађе о Милици Јанковић, српској књижевници која је детињство провела у Великом Градишту.

Део завичајне збирке чини и ликовно културно наслеђе, по којем се општина Велико Градиште посебно истиче, с обзиром да у овој, по броју становника, малој општини, постоји велики број академских и аматерских ликовних уметника (Мирослав Пршендић, Миливоје Богосављевић, Драган Богичић, Милутин Перић, Душко Зеја Јовановић, Златомир Михајловић, Жељко Ивановић, Бојана Пршендић, Никола Пршендић и др).

До оснивања Народног музеја у Великом Градишту, у просторији Библиотеке у којој се сада налази Одељење стручне књиге био је изложен Легат браће Ђорђевић. Легат се састојао из музејских експоната, рукописне грађе, монографских и серијских публикација на српском и страном језику, које су они прикупљали током двадесетог века. Реч је о веома вредној збирци, која нам приказује неко прошло време на овом простору. Музејска збирка састојала се од предмета из времена праисторије, римског царства, османлијске владавине, као и етнографских експоната српског грађанског друштва са краја деветнаестог века. Изложен је био и део веома вредне архивске грађе коју су браћа Ђорђевић, знаменити Градиштанци прикупили током свог рада на високим државним положајима. Све изложене експонате у музејском одељењу имали су прилике да виде корисници Библиотеке, грађани Великог Градишта и околине, као и домаћи и страни туристи.

Референце

Категорија:Библиотекарство у Србији Категорија:Култура у Великом Градишту