Петнаести амандман на Устав Сједињених Америчких Држава забрањује савезној влади или било којој држави да ускрати или ограничи право гласа грађанима „због расе, боје коже или претходног стања ропства“. Ратификован је 3. фебруара 1870, као трећи и последњи од Амандмана Реконструкције.

У последњим годинама Америчког грађанског рата и ере Реконструкције која је уследила, Конгрес је више пута расправљао о правима милиона ослобођених црнаца. До 1869. усвојени су амандмани којима се укида ропство и обезбеђује држављанство и једнака заштита пред законима, али избор Јулизиса С. Гранта за председника 1868. убедио је већину републиканаца да је заштита права гласа црних мушкараца важна за будућност странке. 26. фебруара 1869, након што су одбацили свеобухватније верзије амандмана о праву гласа, републиканци су предложили компромисни амандман којим би се забранила ограничења права гласа на основу расе, боје коже или претходног ропства. Након што је преживео тешку борбу за ратификацију и противљење демократа, амандман је сертификован као прописно ратификован и део Устава 30. марта 1870. Према Конгресној библиотеци, у Представничком дому 144 републиканца су гласала за усвајање 15. амандмана, са нула демократа за, 39 против и седам уздржаних. У Сенату је 33 републиканаца гласало за усвајање, поново уз ниједног демократу који је био „за“.

Одлуке Врховног суда Сједињених Америчких Држава крајем деветнаестог века тумачиле су амандман уско. Од 1890. до 1910, Демократска странка на југу Сједињених Америчких Држава усвојила је нове државне уставе и донела законе Џим Кроуа који су подигли препреке за регистрацију бирача. То је довело до тога да је већина црних бирача и многи сиромашни белци били лишени права гласа због пореза на гласање и тестова писмености, између осталих препрека за гласање, од чега су бели мушки бирачи били изузети дединим клаузулама. Систем белих прелиминарних избора и насилно застрашивање од стране демократа путем Кју-клукс-клана (ККК) такође је сузбио учешће црнаца. Иако је петнаести амандман „самостално извршан“, Суд је нагласио да се право да се буде слободан од расне дискриминације може спровести конгресним актима када је то потребно.

У двадесетом веку, Суд је почео да тумачи амандман шире, укидајући „дедове клаузуле“ у судском случају Гвин против Сједињених Америчких Држава (1915) и демонтирајући систем белих прелиминарних избора који је створила Демократска странка у „случајевима прелиминарних избора у Тексасу “ (1927–1953). Право гласа је даље укључено у Устав Деветнаестим амандманом (право гласа за жене, на снази од 1920. године), Двадесет четвртим амандманом (забрана пореза на гласање на савезним изборима, на снази од 1964) и Двадесет шестим амандманом (снижавање старосне границе за гласање са 21 на 18 година, на снази од 1971). Закон о правима гласа из 1965. обезбедио је савезни надзор над изборима у дискриминаторним јурисдикцијама, забранио тестове писмености и сличне дискриминаторне механизме и створио правне лекове за људе погођене дискриминацијом при гласању. Суд је такође утврдио да су порези на гласање на државним изборима неуставни према Четрнаестом амандману у судском случају Харпер против Изборног одбора државе Вирџиније (1966).

Текст мини|Петнаести амандман у Националном архиву

Референце

Литература

Спољашње везе Петнаести амандман и сродни ресурси у Конгресној библиотеци CRS анотирани устав: Петнаести амандман

15 Категорија:Реконструкција (САД) Категорија:Политика у 1870. Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1870.