Верецки превој или Руска врата (, , )Jackson P. The Mongols and the West, 1221—1410. — London: Routledge, 2005. — P. 63.Хрусталёв Д. Г. Русь и монгольское нашествие (20-50-е гг. XIII в.). — Санкт Петерсбург: Евразия, 2015. — С. 240. је планински превој у Украјини, један од најважнијих превоја Унутрашњих Источних Карпата.
Локација Превој се налази у Карпатским планинама тачно тамо где се спајају области Лавов и Закарпатје, на кичми североисточних Карпата, између речних долина Латорице (или Латорије) и Опира и на разводници или вододелници између Латорије и Стрија. Има надморску висину од 841 метар.
Историја Превој се налази у Подположју, на граници Закарпатске и Лавовске области, на сливу река Стриј и Латорица. Превој је на 841 метар надморске висине. Нафтовод Дружба се протеже 300 метара источно од превоја. Падине су стрме, а „пут из Русије у Мађарску“ се вијуга. Пре изградње обилазног аутопута М-06 (Украјина), то је био најважнији превој у том подручју. Сада превој користе углавном становници оближњих села и засеока.
Превој се користи више од миленијума. Године 895. мађарска племена су ушла у карпатски басен и током следећег века ту су основала своје краљевство. Године 1241. главна војска Монгола је прешла превој и ушла у Краљевину. Године 1703, када се Ференц II Ракоци вратио из егзила у замку Бережани у данашњој Украјини, путовао је преко Верецког превоја у Мађарску равницу да би преузео вођство у анти-Хабзбуршком устанку који је постао познат као Ракоцијев рат за независност.Магочи, Пол Роберт: Окренути леђима планинама. Историја Карпатске Русије и Карпатских Русина. CEU Press, 2015 Године 1914, током Првог светског рата, превој је био место тешких борби између аустроугарских трупа и трупа царске Русије. Током Другог светског рата, превој је био поприште даљих битака; остаци одбрамбених утврђења Арпадове линије се и данас могу видети. Од 1980. године превој је заобиђен главним магистралним путевима.
Године 2008, мађарска влада је добила дозволу од украјинске владе да постави споменик преласку мађарског народа у будућу Мађарску (895. године). Споменик је пројектовао мађарски вајар Петер Матл (Петро Матл) који је рођен у Мукачеву.
Референце
Литература
Географическая энциклопедия Украины, УСЭ, 1989—1993 гг. Kovács Sándor: . Földrajzi és történelmi barangolás a vidéken (Hungarovox Kiadó, Budapest, 2006)
Спољашње везе Погледајте фотографију и мапу на Panoramio. Vereckei-hágó Szovjetunió (Ukrajna) topográfiai térképe 1:100000 Vereckei-hágó turisztikai ismertetése Ellátogatunk ide 2009-ben... A vereckei honfoglalási emlékmű története, ungparty.net Videó Videó panoráma
Категорија:Карпати Категорија:Географија Украјине Категорија:Историја Мађарске Категорија:Превоји