250px|мини|десно|Тарих на улазу у Дамат Али-пашино турбе на Калемегдану 250px|мини|десно|Тарих на Шејх-Мустафином турбету код Студентског парка у Београду 250px|мини|десно|Тарих на Мосту Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду Тарих је, у исламској уметности, свечани натпис у камену, или штуку на неком објекту, па чак и на неком предмету, а може бити изрезбарен и у дрвету. Издваја се као посебан правац ликовне уметности, или као посебан вид калиграфског изражавања, увек исписан арапским писмом. Може се поистоветити са западњачким термином епиграфика. Овакав натпис поставља се на грађевину приликом завршетка изградње или неког важног догађаја.

Тарихи су имали кључну естетску улогу на џамијама и представљали су својеврстан украс на улазу, а могу се видети и на медресама, безистанима, текијама, турбетима, сахат-кулама, стамбеним објектима, чесмама, шадрванима, себиљима, мусафирханама, мостовима, библиотекама, а најчешће на нишанима. Већина објеката има по један тарих али се на некима могу наћи два, три и више.

Специфичности тариха У дословном преводу с турског језика тарих значи датум, време, историја. Mеђутим, у свом пуном значењу појам обухвата комплетан посвећени текст у камену на неком објекту, или нишану.

С обзиром на то да арапска слова имају своју бројчану вредност, бирање и сабирање слова (харфова) текста требало је ускладити с датумом завршетка градње неке грађевине. Тарихе су писали епиграфски песници, па они нису били само уметничко–ликовни већ и поетски изазови. Песник је морао смисао текста, и уједно бројчану вредност харфова, ускладити са већ одређеним датумом посвете. Требало је „да збир бројне вредности слова у том стиху, водећи рачуна о римовању и садржају, даје одговарајућу годину натписа”.

Садржај тариха Садржај тариха најчешће укратко објашњава ко је, када и из каквих побуда подигао дотични објекат. Осим ових података на тариху се могу наћи и подаци о неимару и песнику, састављачу тариха, затим подаци о позитивним особинама задужбинара (вакифа), његовом положају и звању, као и о рушењу или оштећивању објекта приликом природних непогода, ратова, хајдучије, пљачке и слично.

Израда тариха Сам процес физичке израде тариха подразумевао је преношење скица на камен, а затим и само клесање. Неретко су харфови били украшавани различитим орнаментима и пребојени златном бојом која је имала своју духовну симболику. Композиције су обично биле вишередне, са издвојеним стиховима унутар украшених картуша. Калиграфи и клесари приступали су изради натписа на два начина. На некима је исписивано веома збијено писмо, како би читава структура добила на експресивној напетости, док су на другима натпису давало више простора, да би се истакла елеганција слободно изведеног харфа лево|мини|270x270п Тарихи су најчешће клесани у камену, али их има и на фајансним или керамичким плочицама, у глини, малтеру, писаних на дасци, лиму, стаклу, па и на картону. Највише тариха је остало у свескама (меџмуама) песника.

Тарих на тлу Балкана Прве значајније исклесане тарихе домаћих мајстора у Босни се јављају почетком 16. века. То је период када се јављају и први велики калиграфи и песници. Тасџијски занат је у то је време већ био присутан у Сарајеву, а први пут се као организиран еснаф помиње у једном судскиом протоколу (сиџилу) из 1555. године, што значи да је постојао и пре овог датума. Историчар Мехмед Мујезиновић наводи на десетине имена епиграфских песника који су се специјализовли за овакву врсту веома захтевног поетског израза. Међу првим великим епиграфским песницима у Босни у 16. веку истичу се Мухамед Карамусић – Нихади, Зијаји Челеби и песник познат само по надимку Фејзур. Сарајевски песник Мухамед Карамусић Нихади аутор је текста два тариха на мосту Мехмед–паше Соколовића у Вишеграду, о почетку и завршетку градње овог монументалног здања. Његов пјеснички рад везује се и за многе вакуфе које је Мехмед-паша Соколовић градио у Истанбулу.

Епиграфско песништво било је популарно и тражено, поготово у већим градским центрима. Сваки значајнији објекат имао свој посвећени тарих исклесан у камену, а клесали су се и као епитафи на нишанима и турбетима па је потражња и популарност епиграфског песничког материјала заједно с услугама каменорезаца и калиграфа била веома велика све време током османске владавине.

Напомене

Референце

Спољашње везе

Категорија:Исламска уметност Категорија:Исламска архитектура