Северозападни индијански рат (), вођен 1786-1795, сукоб између тек основаних САД и савеза индијанских племена на територији северозападно од реке Охајо. Након почетних пораза завршен је америчком победом.
Ратне операције У годинама после Америчког рата за независност, Индијанци су често нападали америчке досељенике у још неколонизованим областима северно од реке Охајо и у томе су имали успеха, а напори тек основане и малобројне америчке војске били су безуспешни. Када је Џорџ Вашингтон преузео дужност председника (1789), америчка војска имала је само 700 редовних војника, а само племе Крик имало је између 3.500 и 6.000 ратника. У октобру 1790. Индијанци су одбили напад америчке војске под командом генерала Џозаје Хармара на западни Охајо. Године 1791. скоро су уништили снаге генерала Артура Сентклера у близини данашњег Форт Вејна у Индијани, убивши половину редовне војске и милиције и натеравши преживеле у панично бекство. У бици код оборених стабала 20. августа 1794. године, Ентони Вејн и његови коњички стрелци наоружани Кентаки пушкама однели су прву велику победу у бици која је трајала само 40 минута, али је принудила Шоне и друга племена да потпишу Споразум у Гринвилу (1795).
Референце
Литература
Категорија:Индијански ратови Категорија:1786. Категорија:1795.