Стефан М. Николов (1940, Верзар код Димитровграда — 2014, Димитровград) био је писац, преводилац, публициста и културни радник.
Биографија Рођен је у малом месту Верзар, надомак Димитровграда, где је завршио основно и средње образовање. Након тога се преселио у Ниш, где је дипломирао бугарски језик и југословенску књижевност на Вишој педагошкој школи у Нишу, а потом апсолвирао на Групи за историју Филозофског факултета у Скопљу.
Радио је као новинар у Новинско-издавачкој установи на бугарском језику „Братство” у Нишу. Сарађивао је са листовима и часописима широм Југославије, посебно у Мостару, где је објављивао поезију и прозу у часопису Мост. Такође, био је члан редакције нишког часописа Гледишта и члан Друштва књижевника НишаЧланови Друштва књижевника Ниша
Преминуо је 2014. године и сахрањен је на гробљу у Димитровграду.
Дела Искри и страмежи (1966) — збирка поезије, коауторски, на бугарском језику
Преводи Милутин Тасић: Прича о бици на Косову (1990) — превод на бугарски језик Сунчани дечак и Медо Рамчичи — превод и адаптација за позориште са бугарског језика
Признања Два пута добитник новинарске награде „Алекса Маркишић” Актива новинара југоисточне Србије
Референце
Литература
Категорија:Димитровграђани Категорија:Бугари у Србији Категорија:Књижевници из Ниша Категорија:Српски песници Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Рођени 1940. Категорија:Умрли 2014. Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша