Варадински регистар (, ), је документ из 12. века који је сачувао записнике стотине суђења по искушењу. Искушења су одржавана под покровитељством каноника катедралног каптола Варада (сада Орадеа у Румунији) у првим деценијама 13. века. То је „један од најзначајнијих докумената друштвене историје у средњовековној Трансилванији“, према румунско америчком историчару Флорину Курти.
У регистру се помиње 711 топонима и 2.500 имена људи из 43 мађарске жупаније.
Правне трансакције се односе на уговоре, тестаменте и друге ствари, као што су кривични случајеви (крађа, паљевина) или еманципација робова, углавном из шире околине Варада, али понекад и из удаљенијих региона.
Оригинални протокол није сачуван, иако је преживео разорни пожар у капитолској архиви око 1300. године. Његови листови су се распали и помешали пре него што их је штампао Ђерђ Мартинуци, бискуп Варада, 1550. године. Поново је објављен у збиркама Матијаша Бела, Adparatus ad hist. Hung. Posonii, 1735. и Endlicher, Rerum Hungariae Monumenta Arpadiana (Санкт Гален, 1849.).Szinnyei József: Magyar írók élete és munkái I. (Aachs–Bzenszki). Budapest: Hornyánszky. 1891.
Изузетно богат и још увек само делимично обрађен извор за мађарску лингвистичку историју.
„У ствари, овај лингвистички споменик би захтевао монографију која би предузела сложен приказ свих мађарских речи које се у њему јављају. Али овај речник је толико обиман да би истраживачу могао дати задатак који траје неколико деценија“, написао је Деже Јухас о томе 1998. године.
Садржи многа имена места која се први и последњи пут јављају само овде. Можда највећи материјал Регеструма потиче из жупаније Бихар, помињући више од стотину села тамо, укључујући многа древна имена места која више не постоје. Његову обраду компликују честе штампарске грешке првог штампаног издања.
Белешке
Литература
Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Правна историја Мађарске Категорија:Латински језик