Бирка, на острву Бјерке (дословно „Острво брезе“) у данашњој Шведској, био је важан трговачки центар викиншког доба за робу из Скандинавије, као и из многих делова континенталне Европе и Оријента. Бјерке се налази у језеру Меларен, 30 километара западно од данашњег Стокхолма, у општини Екере.
Бирка је основана око 750. године нове ере а напуштена је око 975. године нове ере, отприлике у исто време када је Сигтуна основана као хришћански град око 35 км ка североистоку. Процењено је да је становништво Бирке у викиншко доба чинило између 500 и 1000 људи.
Археолошка налазишта Бирка и Ховгорден, на суседном острву Аделсе, чине археолошки комплекс који илуструје разрађене трговачке мреже викиншке Скандинавије и њихов утицај на каснију историју Европе. Генерално сматрана најстаријим градом у Шведској, Бирка (заједно са Ховгорденом) је на листи светске баштине УНЕСКО- а од 1993. године. У Бирки је откривено много гробница, што је довело до проналаска многих предмета, укључујући накит и многе фрагменте текстила. Последњих година, предмети из Бирке су били у жижи јавности због текућих академских истраживања која повезују Бирку са доказима о трговини са Блиским истоком.
У оквиру налазишта изграђен је музеј Бирке који садржи разне предмете пронађене при археолошким ископавањима, као и приказ насеља.
Историја лево|мини|435x435п|Локација у Шведској мини|200x200п|Реконструисани чамци мини|200x200п|Реконструисани стамбени објекти мини|200x200п|Мапа Бјеркеа и Бирке данас мини|200x200п|Мапа Бјеркеа, касни 17. век, из колекције гравура Suecia Antiqua et Hodierna (Древна и модерна Шведска), гравура Виљема Свидеа. Бирка је основана око 750. године нове ере као трговачка лука од стране краља или трговаца. То је једно од најранијих урбаних насеља у Скандинавији. Бирка је била балтичка веза на Дњепарском трговачком путу преко Ладоге (Aldeigja) и Новгорода (Holmsgard) до Византијског царства и Абасидског калифата. Бирка је место прве познате хришћанске конгрегације у Шведској, коју је 831. године основао Свети Ансгар.
Као трговачки центар, Бирка је највероватније нудила крзно, гвоздену робу и занатске производе у замену за разне материјале из већег дела Европе и западне Азије. Крзно медведа, лисице, куне, видре, дабра је набављано од народа Сами, Финаца и људи на северозападу Русије, као и од локалних ловаца. Рогови ирваса и предмети исклесани од рогова ирваса, попут чешљева, били су важни трговачки артикли. Такође је документована трговина кљовама моржа, ћилибаром и медом.
Страну робу која је пронађена у гробовима Бирке чине стакло и метално посуђе, грнчарија из Рајнске области, одећа и текстил, укључујући кинеску свилу, византијски вез са изузетно финим златним концем, брокат са златним пасментерима и плетени гајтани високог квалитета. Од деветог века па надаље почињу да се појављују новчићи ковани у северној Немачкој и Скандинавији. Међутим, велика већина новчића пронађених у Бирки су сребрни дирхами са Блиског истока, док су енглески и каролиншки новчићи ретки.
Писани извештаји Извори из Бирке су углавном археолошки остаци. Ниједан текст није сачуван из овог подручја, мада писани текст Vita Ansgari („Живот Ансгара“) Римберта (око 865) описује мисионарски рад Ансгара око 830. године у Бирки, а Gesta Hammaburgensis Ecclesiae Pontificum („Дела епископа Хамбуршке цркве“) Адама из Бремена из 1075. године описује надбискупа Унија, који је умро у Бирки 936. године. Дело светог Ансгара био је први покушај да се народ Бирке преобрати из нордијске религије у хришћанство. Био је неуспешан.
И Римберт и Адам били су немачки свештеници који су писали на латинском. Не постоје познати нордијски извори који помињу име насеља, па чак ни само насеље, а оригинално нордијско име Бирка је непознато. Birca је латинизовани облик који у писаним изворима дају Римберт и Адам; а Birka је савремени, неисторијски шведски облик. Латинско име вероватно потиче од старонордијске речи „birk“ што значи пијаца.
Обе публикације не говоре ништа о величини, распореду и изгледу Бирке. На основу Римбертовог извештаја, Бирка је била значајна јер је имала луку. Адам помиње само луку, али иначе, Бирка је изгледа била значајна за њега јер је била почетак Ансгарове хришћанске мисије и зато што је надбискуп Уни тамо сахрањен.
Vita Ansgari и Gesta су понекад двосмислени, што је изазвало контроверзе око тога да ли су Бирка и насеље Бјерке иста локација. Током година сугерисано је много других локација.
Бирка је напуштена током друге половине 10. века. На основу датирања новчића, чини се да је град изумро око 960. године. Отприлике у исто време, оближње насеље Сигтуна заменило је Бирку као главни трговачки центар у области Меларен. Разлози за пад Бирке су спорни. Балтичко острво Готланд је такође било у бољем стратешком положају за руско-византијску трговину и добијало је на значају као трговачко упориште. Историчар Нил Кент је спекулисао да је подручје можда било жртва непријатељског напада.
Краљеви Неколико шведских краљева из 9. века, Бјерн, Анунд и Олоф, помињу се у делу „Vita Ansgari“ као људи који су проводили време у Бирки. Међутим, ни за једног од њих се не каже да је тамо имао резиденцију.
Краљ Бјерн је срео Ансгара у Бирки када је тамо стигао 829. године. Касније га је тамо срео и краљ Олоф током свог последњег путовања 852. године. Ансгаров мисионарски рад је резултирао изградњом првих цркава у Шведској.
Вероватна тврђава мини|Улазна тачка у одбрамбени зид из викиншког доба на Бирки У делу „Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum“ (Дела епископа Хамбуршке цркве),Adam of Bremen, Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum , online text in Latin. Note that Scholias at the end of the text are later supplements, possibly by Adam himself or copyists. English translation of Gesta is not available in public domain, and the translation of the selected parts is by Wikipedia editors. Адам из Бремена помиње Бирку више пута, а књига је главни извор информација о граду. Након првобитног објављивања 1075–1076, „Gesta“ је допуњавана све до Адамове смрти 1080-их. Бирка је описана као постојећи град у оригиналној верзији, али затим као уништена у „Scholia 138“ .
Бискуп Хамбуршко-Бременска надбискупија, која је надгледала мисионарски рад у Скандинавији до 1103. године, именовала је епископе за Шведску најмање од 1014. године па надаље, а прво седиште је било у Скари. Неколико епископа је именовано за Шведску 1060-их, један и за Бирку.
Археолошко налазиште Бјерке мини|Ископавање у тамној земљи 1991. године десно|мини|Ископавање Бирке у јулу 2004. Тачна локација Бирке је изгубљена током векова, што је довело до спекулација шведских историчара. Године 1450, за острво Бјерке се први пут тврдило да је Бирка у „Хроници Шведске“ (Prosaiska krönikan).Prosaiska krönikan . Original text. Translation in English is by Wikipedia editors.
У потрази за Бирком, национални антиквар Јохан Хадорф је први покушао ископавања на Бјеркеу крајем 17. века.
Крајем 19. века, Хјалмар Столпе, ентомолог по образовању, стигао је на Бјерке да проучава фосилизоване инсекте пронађене у ћилибару на острву. Столпе је пронашао веома велике количине ћилибара, што је необично јер се ћилибар обично не налази у језеру Меларен. Столпе је спекулисао да је острво можда било важно трговачко место, што га је подстакло да спроведе низ археолошких ископавања између 1871. и 1895. године. Ископавања су убрзо показала да се на острву налазило велико насеље. Столпе је провео две деценије ископавајући острво.
Значајна колекција фрагмената текстила пронађена је током ископавања, углавном из коморских гробница. Агнес Јејер је објавила најдетаљнију анализу ове колекције 1938. године, иако је њена студија била заснована на само око 5% од 4800 фрагмената текстила са локалитета. Углавном направљен од вуне и лана, квалитет текстила који је Јејер проучавала кретао се од веома грубих до финих тканина. Разноврсност материјала и техника за израду навела је Јејер да претпостави да су неки од текстила увезени. Она је такође пронашла остатке унакрсно тканог текстила са три краја који није пронађен нигде другде у Северној Европи. Претпоставила је да су неки од фрагмената дошли са Истока, могуће из Кине, због употребе златне и сребрне жице, као и свиле.
Власништво над Бјеркеом је данас углавном у приватним рукама и земља се користи за пољопривреду.
Археолошки остаци налазе се у северном делу острва и простиру се на површини од око 7 хектара. Остаци су и гробна места и грађевине, а у јужном делу овог подручја налази се и брдско утврђење под називом „Тврђава“. Техника изградње зграда је још увек непозната, али главни материјал је било дрво. На суседном острву налазе се остаци Ховгордена, имања у којем је била смештена краљева свита током посета.
Приближно 700 људи је живело у Бирки када је била највећа, а пронађено је око 3.000 гробова. Њен административни центар се наводно налазио ван самог насеља, на оближњем острву Аделсе.
Најновије велико ископавање је спроведено између 1990. и 1995. године у региону тамне земље, за који се верује да је место главног насеља.
Бродоградилиште 15. јуна 2022. године објављено је да су археолози из Археолошке истраживачке лабораторије Универзитета у Стокхолму пронашли бродоградилиште из викиншког доба у језеру Меларен. То је био први пут да је пронађено налазиште попут бродоградилишта.
„Пронађено налазиште се састојало од удубљења обложеног камењем у обалској зони викиншког доба са дрвеним пристаништем за чамце на дну. Налази на локалитету састоје се од великих количина и некоришћених и коришћених заковица за чамце, брусева направљених од шкриљца и алата за обраду дрвета.“
Предмети са локалитета
Контроверза око текстила „Алах“ 2017. године, Аника Ларшон, истраживачица текстила, тврдила је у саопштењу за јавност Универзитета у Упсали да је међу налазима из Бирке открила текстил на којем су биле арапске речи „Алах“ и „Али“. Она је теоретисала да су неки од Викинга могли бити под утицајем ислама, што је довело до широке медијске пажње. Стефани Малдер, професорка исламске уметности на Универзитету Тексаса у Остину, одговорила је на њене налазе. тврдећи да текстил има једноставан геометријски узорак, а не арапско писмо, јер датирање текстила потиче из 10. века, а стил писања за који је Ларшон тврдила да је на текстилу, квадратни куфски, није виђен све до 15. века. Ларшон је такође сугерисала проширења ткања изван оригиналног цртежа Агнес Јејер из 1938. године. Специјалиста за текстил Керолин Прист-Дорман тврдила је да су проширења немогућа јер фрагмент има завршене ивице. Аникини цртежи су били спекулативни и нису засновани на доказима да је проширење постојало. 2020. године, Аника Ларшон је објавила чланак у којем је поновила своју тврдњу да текстил садржи арапско писмо, без осврта на ове критике.
Контроверза око „Алаховог“ прстена мини|Прстен на коме се претпоставља да пише „Алах“ пронађен у Бирки