Поремећај прилагођавања је ментални поремећај дефинисан као неадекватна реакција на психосоцијални стресор. Неадекватна реакција обично укључује иначе нормалне емоционалне и бихевиоралне реакције које се манифестују интензивније него обично (узимајући у обзир контекстуалне и културне факторе), узрокујући изражену патњу, преокупацију стресором и његовим последицама, као и функционално оштећење.
Дијагноза поремећаја прилагођавања је честа, са проценама доживотне преваленције код одраслих које се крећу од 5 до 21%. Одрасле жене добијају дијагнозу двоструко чешће од мушкараца. Међу децом и адолесцентима, девојчице и дечаци имају једнаку вероватноћу да им буде дијагностикован поремећај прилагођавања.
Поремећај прилагођавања је уведен у Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, треће издање (DSM-III) 1980. године.
Други назив за поремећај прилагођавања је синдром стресне реакције, као и ситуациона депресија, јер је депресија један од најчешћих симптома.
Знакови и симптоми Знакови поремећаја прилагођавања укључују тугу, безнађе, недостатак уживања, наступе плакања, нервозу, анксиозност, очај, осећај преоптерећености и мисли о самоубиству, лоше резултате у школи или на послу, између осталог.
Уобичајене карактеристике поремећаја прилагођавања укључују благе депресивне симптоме, анксиозност и симптоме трауматског стреса или комбинацију ова три. Према DSM-5, постоји шест типова поремећаја прилагођавања, који се карактеришу следећим доминантним симптомима: депресивно расположење, анксиозност, мешовита депресија и анксиозност, поремећај понашања, мешовити поремећај емоција и понашања и неодређени. Међутим, критеријуми за ове симптоме нису детаљније наведени. Поремећај прилагођавања може бити акутни или хронични, у зависности од тога да ли траје дуже или краће од шест месеци. Према DSM-5, ако поремећај прилагођавања траје мање од шест месеци, онда се може сматрати акутним, или може потрајати дуже ако стресор има дугорочне последице и тада се може сматрати хроничним. Штавише, симптоми не могу трајати дуже од шест месеци након што су стресор(и) или његове последице престали. Међутим, поремећај повезан са стресом не постоји само као погоршање већ постојећег менталног поремећаја.
За разлику од великог депресивног поремећаја, поремећај прилагођавања је узрокован спољним стресором и генерално се решава када се појединац прилагоди ситуацији. Стање се разликује од анксиозног поремећаја, коме недостаје присуство стресора, или посттрауматског стресног поремећаја и акутног стресног поремећаја, који су обично повезани са интензивнијим стресором.
Суицидално понашање је истакнуто међу људима са поремећајем прилагођавања свих узраста, а до једне петине адолесцентних жртава самоубиства може имати поремећај прилагођавања. Брониш и Хехт (1989) су открили да је 70% серије пацијената са поремећајем прилагођавања покушало самоубиство непосредно пре њиховог пријема, и да су се брже опорављали од упоредне групе са великом депресијом. Аснис и др. (1993) су открили да пацијенти са поремећајем прилагођавања ређе пријављују упорну идеацију или покушаје самоубиства него они дијагностиковани са великом депресијом. Према студији на 82 пацијента са поремећајем прилагођавања у клиници, Болу и др. (2012) су открили да је 22 (26,8%) ових пацијената примљено због покушаја самоубиства, што је у складу са претходним налазима. Поред тога, утврђено је да је 15 од ових 22 пацијената одабрало методе самоубиства које су укључивале велике шансе за спас. Хенриксон и др. (2005) статистички наводе да су стресори упола повезани са родитељским проблемима и једна трећина са проблемима вршњака.
Једна хипотеза о поремећају прилагођавања је да он може представљати суб-праг клинички синдром.
Синдром сагоревања на послу неке националне здравствене власти сматрају поремећајем прилагођавања.
Подтипови
Поремећај прилагођавања има шест различитих подтипова, а сви су засновани на главним симптомима.
Подтипови су следећи:
Са депресивним расположењем: депресија, безнађе, недостатак интересовања или радости од претходно омиљених хобија, плачљивост Са анксиозношћу: анксиозност, осећај преоптерећености, потешкоће у концентрацији, брига, анксиозност раздвајања (честа код деце) Са анксиозношћу и депресивним расположењем: комбинација симптома из оба горе наведена подтипа Са поремећајем понашања: деструктивно понашање, ризично понашање, бунтовност Са мешовитим поремећајем емоција и понашања: комбинација симптома из оба горе наведена подтипа Неодређено: симптоми који не спадају у горе наведене подтипове; често укључују физичке симптоме и повлачење из свакодневних активности
Фактори ризика Они који су изложени поновљеним траумама су у већем ризику, чак и ако је та траума била у прошлости. Старост може бити фактор јер мала деца имају мање ресурса за суочавање и мање је вероватно да ће схватити последице потенцијалног стресора.
Стресор је генерално озбиљан, неуобичајен догађај који појединац или група појединаца доживи. Поремећаји прилагођавања могу произаћи из широког спектра стресора који могу бити трауматични или релативно мањи, попут губитка девојке/дечка, лоше школске оцене или пресељења у ново насеље. Сматра се да што се чешће јавља стресор, то је већа вероватноћа да ће изазвати поремећај прилагођавања. Објективна природа стресора је од секундарног значаја. Стресор добија свој патогени потенцијал када га пацијент доживљава као стресан. Идентификација узрочног стресора је неопходна ако се дијагностикује поремећај прилагођавања.
Постоје одређени стресори који су чешћи у различитим старосним групама:
Одрасло доба: Брачни сукоби Финансијски сукоби Здравствени проблеми код себе, партнера или зависне деце Лична трагедија као што је смрт или лични губитак Губитак посла или нестабилни услови запослења, нпр. корпоративно преузимање или вишак запослених
Адолесценција и детињство: Породични сукоби или развод родитеља Школски проблеми или промена школе Проблеми са сексуалношћу Смрт, болест или траума у породици
У студији спроведеној од 1990. до 1994. године на 89 амбулантних адолесцената са психијатријским проблемима, 25% је покушало самоубиство, од чега је 37,5% злоупотребило алкохол, 87,5% је показало агресивно понашање, 12,5% је имало потешкоће у учењу, а 87,5% је имало симптоме анксиозности.
Дијагноза
Класификација DSM-5 Основа дијагнозе је присуство изазивајућег стресора и клиничка процена могућности разрешења симптома након уклањања стресора, због ограничења у критеријумима за дијагностиковање поремећаја прилагођавања. Поред тога, дијагноза поремећаја прилагођавања је мање јасна када су пацијенти изложени стресорима дугорочно, јер је ова врста изложености повезана са поремећајем прилагођавања, великим депресивним поремећајем (MDD) и генерализованим анксиозним поремећајем (GAD).
Неки знакови и критеријуми који се користе за успостављање дијагнозе су важни. Прво, симптоми морају јасно пратити стресор. Симптоми би требало да буду тежи него што би се очекивало. Не би требало да постоје други основни поремећаји. Присутни симптоми нису део нормалне жалости за смрћу члана породице или друге вољене особе.
Поремећаји прилагођавања могу бити самоограничавајући. У року од пет година од првобитне дијагнозе, приближно 20–50% настави да добија дијагнозу озбиљнијих психијатријских поремећаја.
Третман Појединци са поремећајем прилагођавања и депресивним или анксиозним симптомима могу имати користи од третмана који се обично користе за депресивне или анксиозне поремећаје. Примена различитих терапија може бити корисна за било коју старосну групу. Постоји и листа лекова који се могу користити за помоћ људима са поремећајем прилагођавања чији су симптоми превише озбиљни само за терапију. Ако особа разматра узимање лекова, требало би да разговара са својим лекаром. Специфичан третман се заснива на факторима сваког појединца посебно. Ови фактори укључују, али нису ограничени на старост, тежину симптома, тип поремећаја прилагођавања и личне преференције.
Различити начини за помоћ код поремећаја укључују:
индивидуална психотерапија породична терапија групна терапија вршњака медикација
Поред стручне помоћи, родитељи и неговатељи могу помоћи својој деци у тешкоћама прилагођавања тако што ће:
нудити подстицај да разговарају о својим емоцијама нудити подршку и разумевање уверавати дете да су њихове реакције нормалне укључивати учитеље детета да провере његов напредак у школи пустити дете да доноси једноставне одлуке код куће, као што су шта ће јести за вечеру или коју емисију гледати на телевизији омогућити детету да се бави хобијем или активношћу у којој ужива
Критика Критикован је због недостатка специфичности симптома, параметара понашања и блиских веза са факторима животне средине, од стране мањине професионалне заједнице, као и оних у сродним професијама ван здравственог сектора. Релативно мало истраживања је урађено о овом стању.
Уредништво у часопису British Journal of Psychiatry описало је поремећај прилагођавања као толико „нејасан и свеобухватан... да је бескористан“, али је задржан у DSM-5 због уверења да служи корисној клиничкој сврси за клиничаре који траже привремену, благу, не-стигматизујућу етикету, посебно за пацијенте којима је потребна дијагноза за покривање терапије од стране осигурања.
У америчкој војсци, постојала је забринутост због његове дијагнозе код активног војног особља.
У односу на пандемију ковида 19
Студија је спроведена у Пољској током прве фазе пандемије. Студија је користила самопроценске анкете за мерење преваленције и тежине симптома поремећаја прилагођавања у поређењу са ПТСП-ом, депресијом и анксиозношћу. Подаци су прикупљени у првом периоду карантина између 25. марта и 27. априла 2020. године.
Резултати студије:
Пандемија ковида 19 била је веома стресан догађај за 75% учесника и најмоћнији предиктор поремећаја прилагођавања. 49% је пријавило повећање симптома поремећаја прилагођавања, који су били чешћи код жена и оних без сталног посла; 14% узорка испуњавало је критеријуме за дијагнозу поремећаја прилагођавања. Значајан део узорка био је позитиван и на генерализовану анксиозност (44%) и депресију (26%): стопа претпостављене дијагнозе ПТСП-а била је 2,4%
Референце
Додатна литература
Категорија:Поремећаји прилагођавања Категорија:Поремећаји повезани са стресом Категорија:Поремећаји специфично повезани са стресом