Lasioderma serricorne припада породици Ptinidae. Ова штеточина потиче из тропских и суптропских крајева Америке, одакле се, извозом различите робе, нарочито дувана , проширила у све крајеве света са топлом и умереном климом. Дуванска буба представља најважнију и најопаснију штеточину дувана. Поред тога, напада и житарице, сушено воће, лековито биље, брашно и одређене животињске производе. Најнижа плодност забележена је када су се ларве храниле листовима дувана, док је највиша плодност утврђена када је извор хране било брашно.

Ларве буше лишће дувана у балама, правећи неправилне рупе и загађујући га изметом. Штете у нашим условима смањење су услед дејства ниских температура током зиме.

L. serricorne је код нас доста распострањен у складиштима дувана. Нарочито напада најбоље класе дувана: лишће са већим процентом растворених шећера, добро сазрели и старији дуван, необрађен дуван,као и цигаре и цигарете свих основних типова.

Морфологија Имаго је издуженог овалног облика, жућкасто-црвене боје, дужине тела од 2 до 4 mm. Женке су крупније од мужјака. Тело је покривено сивим, пепељастим длачицама. Глава је увучена испод предњих груди. Мандибуле су јако развијене и назубљене са унутрашње стране.

Јаје је овалног облика и светломлечне боје. Пред излегање постаје тамније. Јаја се обично излегу 6-8 дана након полагања, а при повољним температурама излеживост може достићи и до 100%.Rayner, V. 1951. Some aspects of the biology of the tobacco beetle, Lasioderma serricorne (F), (Coleoptera : Anobiidae). University of Cape Town.

Ларва је савијеног тела, са заобљеним задњим трбухом. Боје је жућкастобеле, са смеђом главом и густо смеђим длачицама по целом телу. Дужина тела достиже до 5 mm. Ларве имају три пара кратких ногу. Ларва је активна и креће се у потрази за храном. Потпуно развијене ларве постају непокретне и престају да се хране. У овом стадијуму ларва прави коконе користећи остатке хране и секрет из средњег црева. Ларве остају у свом кокону 2-4 дана.

Лутка је у почетку беличаста и постепено мења боју, која подсећа на одраслог инсекта. Налази се у полузатвореном кокону. Лутке нису активне и имају ограничену покретљивост. Величина лутке се креће око 3,5 mm. Стадијум лутке траје 4 до 6 дана.

Екологија Презимљава ларва, која се у пролеће претвара у лутку. Након недељу дана појављује се имаго. Женка положи највише до 100 јаја током једног дана, која лепљивом материјом причвршћује за супстрат на коме живи. Већина јаја полаже се у првих 4 дана након излегања имага, али је забележено да јаја могу бити положена и до 12 дана након излегања.Powell, Thomas E. "An ecological study of the tobacco beetle, Lasioderma serricorne Fabr., with special reference to its life history and control." Ecological Monographs 1.3 (1931): 333-393. Након неколико дана ембрионалног развоја појављује се ларва која се храни материјалом на коме је испиљена. Развој траје, у зависности од услова средине, од 30 до 70 дана. По завршетку развоја имага копулирају, одмах након појаве на отвореном простору.

Женке показују полиандрију, односно паре се са више мужјака. Вишеструко парење смањује животни век женке. Да би женка полагала јаја температура мора да буде већа од 20°C. Женке у периоду од 20 дана положе 20-80 јаја на супстрату као што су дуван, хлеб, брашно, тестенина и други производи. На дувану женке полажу јаја по нерватури лишћа или по ивицама ако је лишће савијено. До овипозиције не долази ако нема повољног супстрата за исхрану. Добри су летачи и могу да прелете удаљеност већу од 3 km.

Ембрионални развој траје 5-11 дана. Ларва је након излегања мала и избегава светло. Развиће ларве траје 30-50 дана, а дужина развоја зависи од врсте хране, као и услова температуре и влажности. Метаморфозом ларва се претвара у лутку, смештену у кокону. Стадијум лутке траје 3-13 дана. Поред исхране, распрострањеност ове врсте у великој мери зависи од услова средине. Оптимална температура за развиће је 28-32°C. Ларве се не излегу на температурама нижим од 15°C нити вишим од 40°C. Такође, релативна влажност ваздуха испод 45% неповољно утиче на развој ове врсте. Ова врста је доста осетљива на ниске температуре, на -7°C до -10°C угињава за 4-5 дана. Код нас се развијају 2-3 генерације годишње, а циклус развића може да се заврши за око 3-4 недеље.

Природни непријатељи Најзначајнији непријатељи L. serricorne су Anisopteromalus calandrae и Lariophagus distinguendus. Ово су паразитоидне врсте које нападају у касним ларвеним и пупалним стадијумима. A. calandrae је птеромалидна оса која полаже јаја у ларве или лутке L. serricorne. Још један предатор је Moniezella augusta, грабљива гриња која једе ларве и лутке дуваске бубе.

Галерија

Референца

Категорија:Ptinidae