Ход Богородице по мукама је старосрпски апокриф хришћанске провенијенције који у српским рукописима сведочи о развитку средњовековне религиозне прозе и утицају народног схватања загробног живота. Текст представља путовање Богородице кроз паклене муке, њено сагледавање страдања грешника и молитву за њихово спасење. Српски препис из XVI века припада кругу словенских верзија које потичу од старијег византијског предлошка.Ход Богородице по мукама у српском препису средине XVI века

Порекло и садржај Овај религиозни спис блиско је сродан делу Откровење апостола Павла, с којим дели мотиве визија пакла и загробних мучења. У њему Богородица, вођена арханђелом Михаилом, силази у пакao и посматра муке грешника – свештеника, монахиња, лопова, прељубника и неверника. Потресена њиховим страдањем, она се моли Христу да им се дарује опроштај, а Господ јој одговара да ће грешницима бити дато краткотрајно олакшање „од Васкрсења до Педесетнице“ ради молитава његове Мајке и анђела.

Текст има изразито поучан карактер: наглашава нужност покајања, вере у Свету Тројицу и доброчинства према ближњима. Мотиви и слике пакла у делу снажно су утицали на средњовековну уметност, нарочито на фрескосликарство и народну песму.Плач и жалост у апокрифу Ход Богородице по мукама

Српски преписи Међу словенским преводима Хода Богородице по мукама издвајају се две основне варијанте – дужа и краћа, као и више мешовитих верзија. У српској традицији најзначајнији су следећи рукописи: Рукопис Народне библиотеке Србије, бр. 673, исписан на страницама 7б–20а, датован према воденим знацима у период 1550–1560. године. Рукопис Архива САНУ, бр. 387, из XVII века, на странама 11а–14б.

Оба преписа садрже мешовиту верзију текста, која представља прераду у односу на старије словенске типове. У њој су изостављени неки уводни хвалоспеви Богородици и арханђелу Михаилу, као и поједине епизоде о мукама свештеника и попадија, што сведочи о народном скраћивању и прилагођавању текста.

Језичке и стилске особине Оба преписа су на српскословенском језику са бројним утицајима народног говора. Уочљива је вокализација полугласника, недоследна употреба јера, колебање у писању јата, као и уношење фонетских и морфолошких облика из живог језика. Лексика је делимично народна, а стил ближи усменом приповедању. На основу језичких особина претпоставља се да су преписи настали на подручју Босне.

Значај и утицај Ход Богородице по мукама био је један од најраспрострањенијих апокрифа у словенским земљама и имао је великог утицаја на хришћанску имагинацију средњег века. Служио је као својеврстан „сликарски приручник“ за представе пакла у српском зидном сликарству и као извор мотива у народном песништву. Као текст који спаја догматску поруку и снажан емотивни набој, представља једно од најзанимљивијих дела старе српске апокрифне књижевности.

Издања и истраживања Томислав Јовановић, „Ход Богородице по мукама у српском препису средине XVI века“, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 76 (2010), 81–93. Томислав Јовановић (прир.), Апокрифи. Новозаветни, у: Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 23, II том, Просвета – Српска књижевна задруга, Београд, 2005.

Референце

Литература

В. Сахаров, Апокрифические и легендарные сказания о пресвятой Деве Марии, Санкт Петербург, 1888. Ц. Романска, Апокрифите за Богородица и българската народна пѣсен, Софија, 1940. В. Антиќ, Од есхатолошките апокрифи за Богородица и нивниот одѕив во народното творештво на јужнословенските народи, Македонски фолклор, I/2, Скопје, 1968. Д. Петканова-Тотева, Апокрифна литература и фолклор, Софија, 1978. А. де Сантос Отјеро, Die handschriftliche Überlieferung der altslavischen Apokryphen, Berlin–New York, 1978.

Види још Апокриф Рукописна књига

Спољашње везе Народна библиотека Србије Архив САНУ

Категорија:Апокрифи Категорија:Књижевност Категорија:Библија Категорија:Свети текстови