Медитеранео () је италијански ратни драмедијски филм из 1991. године, који је режирао Габријеле Салваторес по сценарију Енца Монтелеонеа. Радња филма је смештена у Другом светском рату и прати групу италијанских војника који су насукани на грчком острву у Егејском мору и заборављени од ратних дешавања. Филм је 1992. године освојио Оскара за најбољи филм на страном језику.

Радња Године 1941, годину дана након што се Краљевина Италија придружила Немачкој против савезника у Другом светском рату, мала група неприлагођених италијанских војника послата је на Мегисти, мало грчко острво у Егејском мору, на четири месеца осматрачке дужности. Војници укључују поручника који воли уметност, мачо наредника, инструктора скијања у пратњи своје вољене магарице Силване и друге необичне ликове. Они нису добри војници, већ пресек просечних, независних мушкараца којима се допадају Грци и повремени турски посетиоци; крилатица „Једно лице, једна раса” провлачи се кроз целу причу.

Очекујући напад, војници предузимају многе неспретне мере предострожности. Проналазе мали град без људи. Те ноћи виде бомбардовање на хоризонту и, пресретањем радио-везе, откривају да је брод који је требало да их покупи уништен. Мистериозно, људи се поново појављују у селу; сељани кажу да су се сакрили јер су Немци одвели све мушкарце, али пошто су видели да су Италијани безопасни, одлучили су да се врате нормалном животу. Ускоро се појављује ведра природа свих. Италијански војници, несвикнути на рат који очигледно не доживљавају као свој, утапају се у живот, топлину и пејзаж идиличног острва.

Локални православни свештеник се спријатељује с поручником, сликаром аматером, и тражи од њега да рестаурира фреске у цркви. У међувремену, два војника, који су браћа, спријатељују се с младом пастирицом. Они на крају конзумирају своје пријатељство с пастирицом, која их обојицу подједнако воли. Наредник Ло Русо, једини члан посаде с ватреним духом за рат, почиње да игра фолклорне плесове и размишља о свом месту у универзуму. У међувремену, најстидљивији војник, Фарина, заљубљује се у острвску проститутку по имену Василиса. Њих двоје се венчавају и остају на острву да би остварили Василисин сан о отварању ресторана. Остатак групе се враћа у Италију.

У старости, тројица мушкараца се поново окупљају на острву након што посете гроб Василисе, која је умрла.

Улоге Дијего Абатантуоно као наредник Никола Ло Русо, ветеран Северноафричке кампање. Клаудио Бигаљи као поручник Рафаеле Монтини, бивши наставник латинског и грчког језика и сликар аматер. Ђузепе Чедерна као војник Антонио Фарина, Монтинијев посилни. Клаудио Бизио као војник Корадо Новента, бивши дезертер. Ђиђо Алберти као војник Елисео Страцабоско, мазгар и бивши учитељ скијања. Уго Конти као војник Лучано Коласанти, радио-оператер. Мемо Дини као војник Либеро Мунарон, Алпин из Венета. Васко Мирандола као војник Феличе Мунарон, Алпин из Венета. Антонио Катанија као поручник Кармело Ла Роза, сицилијански пилот. (кредитована као Вана Барба) као Василиса, грчка проститутка. Луиђи Монтини као православни свештеник. као пастирица. као Азиз, турски трговац.

Продукција Продуценти филма су , , Silvio Berlusconi Communications и .

Сценарио је написао Енцо Монтелеоне и лабаво је заснован на аутобиографском роману Sagapò Ренца Бјазона из 1954. године (где Sagapò на грчком значи „волим те”); сценарио и роман показују значајне разлике у приказу италијанске војске у Грчкој, при чему роман даје реалистичнији приказ.

Снимање се одвијало на грчком острву Кастелоризо у архипелагу Додеканез.

Објављивање Медитеранео је објављен у Италији 31. јануара 1991. године од стране , пре него што је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Торонту 1991. 9. септембра 1991, где је права за дистрибуцију у Северној Америци откупио Miramax Films. На међународном тржишту, филм је скраћен за 10 минута, што је резултирало верзијом од 86 минута.

Филм је пријављен као италијански кандидат за Оскара за најбољи филм на страном језику у новембру 1991. Објављен је у Сједињеним Државама у марту 1992, недељу дана пре доделе Оскара, и приказиван је широм света у наредне две године.

Пријем Зарада Филм је у Сједињеним Државама и Канади зарадио 4,5 милиона долара, и био је филм на неенглеском језику с највећом зарадом на америчким благајнама те године, али га је касније надмашио филм Индокина, који је објављен за Божић 1992. и већину својих прихода остварио 1993. године.

Критике Медитеранео је углавном добио позитивне оцене филмских критичара. На веб-сајту за агрегацију рецензија Rotten Tomatoes, филм има оцену од 80%, на основу 15 рецензија, са просечном оценом 6,4/10.

Неколико критичара повезало је филм с традицијом италијанског неореализма. Ипак, освајање Оскара изазвало је одређену сумњу, па је The Washington Post описао филм као „патетичну острвску фантазију”, а Film Journal International га је назвао „клишеизираним бројем”. Роџер Иберт је тврдио да је ово једини филм с чије је пројекције изашао јер је био „потпуно без икакве вредности”. Међутим, раније је написао да је напустио пројекције филмова као што су Галеб Џонатан Ливингстон и Калигула.

Међу историчарима, филм је разматран као главни пример мита о Italiani brava gente (; добри Италијани), популарног италијанског веровања да италијански војници нису учествовали у ратним злочинима и да су се током Другог светског рата истицали хуманошћу и саосећањем — у оштрој супротности с њиховим идеолошки мотивисаним и бруталним немачким савезницима. Филм не даје никакву референцу на злочине које су Италијани починили током окупације Грчке, док војнике Краљевске италијанске војске приказује као у суштини добродушне људе, ако не и невине лакрдијаше. У стварности, паљење села, стрељање цивила и силовања у рату били су уобичајене карактеристике италијанске окупације. Међутим, филм приказује италијанске агресоре како се мешају с локалним становништвом, па чак и успостављају консензуалне еротске односе са Гркињама.

Награде Филм је 1992. године освојио Оскара за најбољи филм на страном језику.

Види још Мандолина капетана Корелија, ратни филм из 2001. године чија је радња смештена на грчком острву Кефалонија.

Референце

Спољашње везе

Mediterraneo на Variety Distribution

Категорија:Филмови 1991. Категорија:Италијански филмови Категорија:Филмови на италијанском језику Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Филмови на грчком језику Категорија:Ратни филмови Категорија:Филмске комедије Категорија:Филмске драме Категорија:Филмови о Другом светском рату Категорија:Филмови са ЛГБТ+ тематиком Категорија:Инцест на филму