Beyond the Forest () је амерички филм ноар из 1949. године, режисера Кинга Видора, према сценарију који је Ленор Кофи написала на основу истоименог романа Стјуарта Д. Енгстранда.. Главне улоге у филму тумаче Бети Дејвис и Џозеф Котен, а радња прати удату жену која, незадовољна својим животом у малом граду, смишља план да побегне са богатим бизнисменом.
Овај филм обележио је последње појављивање Бети Дејвис као глумице под уговором са студијом Warner Bros., након осамнаест година сарадње. Дејвисова је више пута покушала да напусти снимање (што је само додатно увећало трошкове продукције), али је студио одбио да је ослободи уговора. Она се касније сећала овог пројекта као „ужасног филма”. и своје смрти на крају филма као „најдуже сцене умирања икада виђене на филмском платну”.
Радња Роза Молин је незадовољна, немирна супруга Луиса, лекара из малог града у Висконсину. Досађује је све што је окружује и не показује интересовање ни за мужевљеву каријеру, ни за било шта што се тиче њеног садашњег живота. Одувек је маштала о гламурозном животу — свету у којем може да има скупоцене ствари и да упознаје заиста занимљиве људе.
Више од годину дана она има аферу са Нилом Латимером, бизнисменом из Чикага и власником локалног ловачког дома. Уморна од чекања да јој предложи брак и позове је да се пресели у Чикаго, Роза захтева новац који пацијенти дугују Луису — они често касне са плаћањем, па му уместо тога доносе храну или обављају ситне послове — како би финансирала своје путовање у град.
Луис још увек не зна за женину аферу, али је навикао на њену нервозу и незадовољство. Када сазна шта је урадила, баца јој новац и каже јој да, ако оде у Чикаго, не мора више да се враћа. Роза одмах одлази, уверена да ће је Латимер радо примити. Међутим, он је у почетку избегава, а када је коначно сретне, каже јој да је заљубљен у другу жену с којом планира да се ожени. Поражена, Роза се враћа у Висконсин, где јој Лис опрашта. Убрзо му открива да је трудна и, на кратко, делује као да покушава да се смири и прихвати породични живот.
На забави у част Муса, човека који брине о ловачком дому, појављује се Латимер. Он Рози саопштава да је променио мишљење и да сада жели да се ожени њом. Мус чује њихов разговор током ког планирају развод и венчање. Следећег дана, током заједничког одласка у лов, Мус јој каже да њен љубавник сигурно неће желети дете и саветује јој да му то каже, иначе ће му он сам открити. Да би то спречила, Роза током лова пуца у Муса и убија га. На суђењу бива ослобођена оптужбе за убиство, тврдећи да је мислила да је пуцала у јелена.
На њену жалост, Латимер жели да избегне „сваки прљави трач” повезан са њом и са Мусовом смрћу, па јој предлаже да сачекају „месец-два” пре него што остваре своје планове. Код куће, Луис верује да ће Роза временом постати срећна због чињенице да ће добити дете, али Латимерова промена планова и њена дубока одбојност према трудноћи терају је да призна и љубавну аферу и то да је намерно убила Муса. Луис јој на то каже да га занима само беба и да, кад се породи, може да оде где год хоће.
Са прозора своје ординације Луис случајно угледа Розу како улази у аутобус. Прати је у оближњи град, где је затиче у адвокатској канцеларији; она невољно полази с њим, али га успут наговори да заустави аутомобил и оде до гепека. Користи прилику да изађе и баца се низ насип, очајнички покушавајући да изазове побачај. Роза добија перитонитис и високу температуру која јој изазива бунцање. У том стању моли кућну помоћницу Џени да јој помогне да се обуче и напушта кућу како би стигла на воз за Чикаго. Међутим, поред пруге пада на земљу и умире.
Улоге thumb|right|Бети Дејвис као Роза Молин
| Бети Дејвис || Роза Молин |- | Џозеф Котен || др Луис Молин |- | Дејвид Брајан || Нил Латимер |- | Рут Роман || Керол |- | Мајнор Вотсон || Мус |- | Реџис Туми || Сорен |- | Дона Дрејк || Џени |- | Сара Селби || Милдред Сорен
Продукција Снимање филма било је обележено бројним сукобима између редитеља Кинга Видора и главне звезде Бети Дејвис, што је утицало и на Видорово и на Дејвисино мишљење о филму након што је завршен.Durgnat and Simmon, 1988 p. 278: "[Vidor], at the time, didn’t like the film himself." And p. 271: Vidor: The film "looks better from a distance".
Филмски историчар Дејвид Мелвил наводи да је Warner Bros. понудио улогу Розе Молин Бети Дејвис, која је у том тренутку већ седамнаест година сарађивала са студијом, очекујући да ће она одбити понуду — чиме би руководиоци могли да пониште њен уговор. Ипак, Дејвисова је пристала, али је то био њен последњи пројекат са овом компанијом.Melville, 2013: "Hollywood rumour claims that Warner Bros. only cast her as a ploy – hoping she would rebel and walk out on her contract."Baxter 1976 p. 75: "...Warner's happily freed the aging star and she escaped from burdens of roles like that of Rosa [Moline] which mocked her increasingly middle-aged appearance."Током целог снимања, Видор и Дејвисова су се често свађали око начина режије.Baxter 1976 p. 75: "[Davis] battled with Vidor constantly..."
У посебно драматичној сцени у којој Дејвисова виче на свог „досадног, али пристојног мужа доктора” (Џозефа Котена), Видор је захтевао од ње „више жестине” у извођењу. Као одговор, Дејвисова је отишла код Џека Ворнера и затражила да Видор буде замењен другим редитељем, али је Ворнер то одбио. Видор за њен захтев није ни знао све док снимање није било завршено.Durgnat and Simmon, 1988 p. 274: See footnote on details. Also p. 236: Davis went to Jack Warner "to have [Vidor] fired" over the incident. And Vidor unaware of it until after the film was finished. Њене жалбе на Видора имале су супротан ефекат — подстакле су руководство студија да раскине њен уговор, што је представљало крај који је задовољио обе стране.Baxter 1976 p. 75: Davis "used her irritation at [Vidor] as a lever to evade the rest of her Warner Brothers contract."Durgnat and Simmon, 1988 p. 236:"...Davis' threats to quit backfired; they were apparently an opportunity Warner's had been seeking, and her film was the last with the studio, for which she had worked for seventeen years.)"Melville, 2013: "Hollywood rumor claims that Warner Bros. only cast her as a ploy – hoping she would rebel and walk out on her contract. If so, they were sadly disappointed. Davis completed the film (although she did try, allegedly, to have Vidor fired as director) but it turned out to be her last for Warner's, a studio where she had reigned."
Коначна верзија филма појавила се без сцене која је приказивала Розин побачај, а Видор је за то сазнао тек када је филм погледао у локалном биоскопу.Durgnat and Simmon, 1988 p. 236"...Jack Warner had had its abortion sequence removed from release prints", a fact that Vidor was not aware of until he saw the film in a theater. Сцене које приказују измишљени град Лојалтон у Висконсину заправо су снимане у Лојалтону у Калифорнији, малом живописном месту у округу Сијера.
Теме Стјуарт Д. Енгстранд у свом роману Beyond the Forest из 1948. описује анти-хероину Розу Молин као „висконсинску госпођу Бовари” — алузију на лик из истоименог романа француског писца Гистава Флобера из 1856. године.Durgnat and Simmon, 1988 p. 271 And p. 308: Durgnat considers Beyond the Forest and Flaubert's Madame Bovary "approximate pairs" in theme. Роза, која себе сматра жртвом „ситнобуржоаске осредњости”, представљена је као „девојка из малог града толико опседнута жудњом за великим градом (Чикагом) да постаје нешто што личи на „кемп” карикатуру саме себе.”Durgnat and Simmon, 1988 p. 271-272
Видорова интерпретација Розе изражава саосећање према њеној животној снази, „иако је она фрустрирана и поремећена”.Durgnat and Simmon, 1988 p. 272Melville, 2013: "Her defeat and, finally, her downfall take on an inevitability that tilts Beyond the Forest away from melodrama and towards tragedy. Rosa may be a ham, but she is as irrevocably doomed as The Trojan Women." And "Beyond the Forest is one of a very few Hollywood films that invite us to question the forbidden and violent impulses of its lead character – not to mention our own forbidden and violent impulses, should we dare to empathize with her." And: Andrew Britton, one of the film's most vocal defenders, insisted that "King Vidor derives a critique of women's oppression as audacious as any the cinema has given us from the story of a woman whose values and behavior are, on the face of it, merely reprehensible" Међутим, Видорова визија се разликује од Флоберовог друштвеног погледа, јер она показује искрено разумевање за мали индустријски град и његове заједничке односе, које Роза доживљава као одбојне.Durgnat and Simmon, 1988 p. 272: "...Vidor appreciates the [social and economic] life his Madame Bovary [Rosa Moline] despises." p. 271 (emphasis in original)
Розина дуго жељена дестинација, Чикаго, приказана је као претеће подручје тешке индустријске тираније, чему доприноси и музика Макса Штајнера, која наглашава „бруталност” града. Супротно томе, Видор приказује руралну индустрију у малом месту Лојалтон, у Висконсину, као да је у складу са „људским ритмом живота” локалне заједнице, док је „пилана која избацује дим и загађење” само „мала мрља” у том пејзажу.Durgnat and Simmon, 1988 p. 273-274: "In contrast to the city's brutal industry, the film takes in its stride what is virtually a little documentary on small-town community, whose sawmills and rural industry set the slow, stolid human pace to which Rosa's nervous intensity cannot adapt, and into whose neighborly concerns she cannot sink her spiritual roots."Hampton, 2013: "Loyalton's one tiny blemish is that it is built around a pollution-belching mill that runs day and night, and after dark the sawdust flames turn the townscape into a glowing inferno.Durgnat and Simmon, 1988 p. 278: "[Vidor], at the time, didn’t like the film himself. But Billy Wilder's enthusiasm for it strikes us as completely founded. It is one of the most deeply driven of the studies in the monstrosity of female folly that Hollywood filmmakers from Wilder to Aldrich, and American dramatists from Tennessee Williams to Edward Albee, have done with a mixture of moralistic wildness and mordant fascination that only looks like camp." (emphasis in original)Melville, 2013: "[Davis] staggers to her bedroom mirror and smears herself, grotesquely, with lipstick and mascara. Her reflection leering out at her (and us) is an eerie flash-forward to Davis in What Ever Happened to Baby Jane? (Robert Aldrich, 1962).Durgnat and Simmon, 1988 p. 278:"Beyond the Forest is rooted- unusually for an American film. And still more for an American 'woman's drama' - in the sense of a town's economics...Rosa's one unforgivable sin isn't adultery'; it's collecting the debts owed him by the town [residents]."
Пријем Зарада Према часопису Variety, филм је зарадио 1,5 милиона долара. Према књиговодственим подацима студија Warner Bros., филм је зарадио 1.331.000 долара у Сједињеним Државама и 407.000 долара у иностранству.
Цензура Филм је у почетку добио ознаку „C” (; „Осуђен”) од стране Легије пристојности, због сцена које се односе на побачај. Та класификација је у почетку негативно утицала на зараду филма, па је студио био приморан да преговара о скраћивању одређених делова како би филм добио блажу ознаку „B” (; „Делимично морално неприхватљиво”).
Критике Филмски критичар Босли Кроутер одбацио је филм одмах по његовом изласку, написавши: