Битка за Витез (1993) био је напад Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) на Хрватско вијеће одбране (ХВО), са циљем да заузме Витез. Битка се одиграла у другој половини 1993. године, током бошњачко-хрватског рата.
Позадина У петак 16. априла, у 05.30 ујутро, дошло је до истовремених сукоба између ХВО-а и Армије БиХ у насељима Витез, Стари Витез, Ахмићи, Надиоци, Шантићи, Пирићи, Новаци, Путиш и Доња Вечериска. Тог јутра возила ХВО-а блокирала су главне путеве, а напад на Ахмиће почео је са три стране како би се становништво које је бјежало усмјерило на југ, гдје су војници чекали и пуцали на људе. Мање групе од око 5-10 војника ишле су од куће до куће, палећи их, а мјештане убијајући или тјерајући. На крају, Ахмићи су тешко уништени. Убијено је 116 особа, од којих 32 жене и 11 деце млађе од 18 година. Две локалне џамије уништене су експлозивом. Према подацима Центра за људска права у Зеници, од 200 бошњачких кућа, 180 је спаљено.
Битка АРБиХ је 18. септембра поново започела офанзиву широким, координисаним нападом на делове Лашванске долине које су држали припадници ХВО–а. Прегруписала је своје снаге од последњег већег напора, и сада је босанска армија била у могућности да отвори вишеструку, општу офанзиву, продирући ка Витезу док је обнављала борбе у и око Травника, Фојнице, Бусовача, Нове Биле западно од Витеза, Горњег Вакуфа и Мостара.
АРБиХ напади на неколико села око Витеза били су главна карактеристика шире офанзиве. Снаге АРБиХ напале су истовремено са севера и југа како би чвршће стегле витешку енклаву близу њене најуже тачке источно од Витеза. Елитна 17. крајишка бригада АРБиХ заузела је село Бобаш 3 км југоисточно од града, али је јединица за специјалне операције „Витезови“ ХВО-а повела контранапад који је убрзо након тога повратио село. Бошњачке снаге су такође притиснуле село Крчевина 2 км северно од града, надајући се да ће ослободити угрожено насеље Стан Витез. У једном тренутку су пробили линије ХВО-а и стигли до ивице Витеза, али су на крају били приморани да се повуку без икаквих добитака.
У исто време, босанска армија је нападала град Витез са севера и југа, такође је нападала са југозапада у правцу фабрике експлозива коју су држали Хрвати. Уместо да је предају, Хрвати су отишли толико далеко тврдећи да су целу фабрику експлозива претворили у џиновску „бомбу судњег дана“ коју би дигли у ваздух заједно са околним градом ако би Бошњаци покушали да га заузму. Хрвати су жицом повезали детонациони кабл и експлозив са резервоарима сумпорне и азотне киселине и тврдили да су направили џиновски експлозив гориво-ваздух који би генерисао стотине тона експлозивне силе и избацио киселину у ваздух. Нико никада није сазнао колико су Хрвати озбиљно мислили, јер Бошњаци никада нису заузели фабрику.
Борбе су се отегле током целог октобра са озбиљним жртвама на обе стране, посебно код бројчано надјачаних Хрвата, али само са незнатним променама у линијама сукоба. Пред крај месеца, бошњачке снаге су почеле да се позиционирају за још један велики напад и 26. октобра су успеле да потисну ХВО на крајњем западу енклаве, заузевши село Лончари и суседно брдо од 650 метара. Дана 7. новембра, одмах након што је АРБиХ заузела Вареш, АРБиХ је појачала притисак на енклаву Витез. 17. крајишка бригада је протерала браниоце ХВО из села Забрђе и Јелик и заузела командни врх од 1.105 метара, 5 км југозападно од Витеза. Притиснуте снаге ХВО су се бориле да се одрже на узвишењу са погледом на фабрику експлозива, коначно се окупљајући да поврате врх након интензивне баражне ватре. Још три напада следећег дана од стране 17. крајишке бригаде нису успела да заузму фабрику.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Босна и Херцеговина у 1993. Категорија:Бошњачко-хрватски рат Категорија:Историја Витеза