Ситуациона синкопа (СС) један је од три типа рефлексне синкопе (друга два су вазовагална синкопа и каротидна синкопа), несвестица или губитак свести који се јавља као одговор на специфичне окидаче или ситуације. Ови окидачи могу бити од кашљања, гутања, мокрења, па чак и интензивних емоција. Разумевање ситуационе синкопе, њене дијагнозе и стратегија лечења су неопходни за особе које доживљавају ове епизоде.
Код већине људи, синкопа се јавља с времена на време, и није знак озбиљне болести. Међутим, код других СС може бити први и једини знак упозорења пре епизоде изненадне срчане смрти. СС такође може довести до озбиљних повреда.
Уз правилно лечење, појединци са СС могу побољшати квалитет свог живота и минимизирати утицај епизода синкопе.
Етиопатогенеза Карактерише је изненадни и привремени губитак свести изазван рефлексним одговором унутар аутономног нервног система.Ситуациона синкопа је посебан облик несвестице, или привремени губитак свести, изазван специфичним ситуацијама или рефлексним одговорима, унутар аутономног нервног система. Окидачи могу да варирају међу појединцима, али најчешће укључују:
кашаљ, гутање, мокрење, излагање интензивним емоцијама, излагање специфичне факторе околине.
Дијагноза Дијагностиковање ситуационе синкопе подразумева темељну процену од стране здравственог радника. Процес дијагнозе може да укључује:
Анамнезу болести - која обухвата епизоде несвестице, окидаче, повезане симптоме и медицинску историју болести како би се установила разлика између ситуационе синкопе и других узрока.
Физички преглед - ради процене крвног притиска, срчане фреквенције и знакова било којих основних здравствених стања.
Дијагностичке тестове - на основу сумњивих окидача и повезаних симптома. То може укључивати електрокардиограм (ЕКГ), ехокардиограм, тест оптерећења или друге специфичне тестове како би се искључили други потенцијални узроци синкопе.
Терапија
Конзервативне стратегије Избегавање окидача - идентификација и избегавање окидача је фундаментални аспект управљања ситуационом синкопом. Ово може укључивати модификовање одређених понашања, окружења или ситуација које често изазивају епизоде синкопе. Ово укључује избегавање стајања ради мокрења (код мушкараца који су имали колапс, посебно ноћу након мокрења) и веома споро и постепено устајање након мокрења. За оне који имају синкопу изазвану медицинским захватом (као што је вађење крви), обавезно реците свом здравственом раднику да имате тенденцију да се онесвестите и да бисте више волели да лежите током и после вађења крви.
Физички маневри - извођење физичких маневара, као што је затезање мишића ногу и трбушних мишића или прекрштање ногу, може помоћи у спречавању или ублажавању симптома током епизоде.
Лекови Флудрокортизон, минералокортикоидни лек, који се може прописати за повећање волумена крви и смањење вероватноће епизода несвестице код неких особа.
Бета-блокатори, који се у одређеним случајевима могу прописати за регулисање срчаног ритма и крвног притиска, смањујући учесталост и тежину епизода синкопа.
Прогноза Изгледи за особе са ситуационом синкопом су генерално позитивни. Усвајањем стратегија избегавања окидача и применом препоручених приступа лечењу, многи појединци могу ефикасно контролисати или смањити учесталост епизода синкопе.
Међутим, изгледи могу зависити од специфичних окидача и основних здравствених стања. Редовна комуникација са здравственим радницима, придржавање прописаних планова лечења и пажљиво праћење симптома су кључни за оптимално лечење и опште благостање.
Превенција Вредне стратегије за ефикасно управљање ситуационом синкопом заснивају се на:
Избегавању окидача, примена физичких маневра и, у неким случајевима, превентивно узимање лекови могу бити. Тражење медицинске евалуације, тесна сарадња са здравственим радницима и активно учешће у развоју персонализованог плана лечења.
Референце