Свен Олоф Ленарт Бергквист (20. август 1914 – 16. децембар 1996) био је шведски фудбалер и хокејаш, познат по томе што је представљао Хамарби у оба спорта. Играо је такође бенди и рукомет. Бергквист је један од само тројице спортиста који су наступали у највишем шведском рангу у четири различита спорта. Имао је 35 наступа за фудбалску репрезентацију Шведске између 1935. и 1943. године, и добио је почасно признање Stora Grabbars Märke од Фудбалског савеза Шведске. Одиграо је 55 утакмица за шведску репрезентацију у хокеју на леду на Светским првенствима и Зимским олимпијским играма 1936., а 1999. године је уврштен у Кућу славних ИИХФ-а. Рани живот Свен Бергквист је одрастао у радничкој породици у јужном делу Стокхолма познатом као Седермалм. Имао је више браће и сестара и често је био сакупљач лопти током фудбалских утакмица локалног клуба Хамарби у младости, проучавајући свог идола Виктора Олсона. Са 14 година, 1928. године, започео је своју фудбалску каријеру у Хамарбију. Спортска каријера Фудбал мини|Свен Бергквист као фудбалски голман.|лево Године 1932, са 17 година, дебитовао је за сениорски фудбалски тим Хамарбија. Бергквист је остао први голман тима до 1935. године, играјући у шведској другој лиги познатој као Дивизија 2.

Кратко је наступао за клуб Алсвенскан током сезоне 1936, јер је репрезентација захтевала играче из прве лиге за Олимпијске игре. После турнира, Бергквист је наводно одбио понуду да пређе у француски клуб Расинг из Париза, што би га учинило првим професионалним шведским фудбалером.

Бергквист је остао истакнут играч Хамарбија до 1946. године. У том периоду био је део успешне кампање за улазак у Алсвенскан 1939. године. Између 1944. и 1946. обављао је и улогу играча-тренера Хамарбија. Укупно је одиграо 212 такмичарских утакмица током два периода у клубу.

Такође је имао 35 наступа за фудбалску репрезентацију Шведске између 1935. и 1943. године. У свом другом наступу, 30. јуна 1935, Шведска је победила Немачку у незаборавној утакмици.

Његов надимак „Свене Берка“ потекао је од навијача Хамарбија, који су скратили његово пуно име у складу са тадашњим стокхолмским дијалектом. Алис Бабс је у песми „Vårat gäng“ из 1940-их година такође називала Бергквиста „Свене Берка“. Бергквист је био препознатљив по томе што је увек носио ручно сашивену капу на терену, што је инспирисало дуготрајан модни тренд међу младићима који су живели у Седермалму.

Године 2004. изабран је за петог најбољег спортисту у историји клуба Хамарбија. Такође је добитник почасног признања Stora Grabbars Märke, које додељује Фудбалски савез Шведске.

Хокеј на леду Бергквист је такође био истакнути одбрамбени играч у хокеју на леду, дебитовавши за Хамарби хокеј 1932. године, такође са 17 година. Играо је 13 сезона за клуб у највишем шведском рангу, при чему је Хамарби постао шампион пет пута током његове каријере: 1933, 1937, 1942, 1943. и 1945. године.

Представљао је АИК током једне сезоне 1935/36, пре него што се вратио у Хамарби. Укупно је одиграо 209 утакмица за Хамарби и постигао 63 гола.

Током своје активне каријере одиграо је 55 утакмица за шведску репрезентацију у хокеју на леду. Наступио је на три велика турнира за своју земљу — Светском првенству 1935. у Давосу, Зимским олимпијским играма 1936. у Гармиш-Партенкирхену и Светском првенству 1938. у Прагу — али није победио на ниједном од тих такмичења.

Након играчке каријере, провео је једну сезону као тренер Хамарбија 1946. године. Такође је тренирао репрезентацију Шведске у хокеју на леду током Зимских олимпијских игара 1948. у Санкт Морицу, где је екипа заузела четврто место.

Године 1999, Бергквист је уврштен у Кућу славних ИИХФ-а. Добитник је почасног признања Stora Grabbars Märke, које додељује Шведски хокејашки савез. Само су двојица људи добила ово признање и у хокеју и у фудбалу. Остали спортови Са 16 година, 1931, дебитовао је као бенди голман у сениорском тиму Хамарбија. Играо је још четири сезоне у најјачем шведском рангу пре него што је завршио каријеру. Такође је представљао репрезентацију Шведске у бендију.

Бергквист је био талентован спортиста и у рукомету, одигравши једну утакмицу у највишем шведском рангу — али не за Хамарби, већ за СоИК Хелас. Понуђено му је да представља репрезентацију Шведске у рукомету на отвореном пред Летње олимпијске игре 1936., али је одбио понуду. Познији живот и смрт Током своје спортске каријере и касније, Бергквист је радио пуно радно време као трговац. Дана 3. децембра 1955. године тешко је повређен у саобраћајној несрећи и остатак живота провео је у инвалидским колицима. Бергквист је био близак пријатељ свог саборца из Хамарбија и репрезентације Ленарта Скоглунда, који га је посетио у болници након несреће.

Његове повреде, међутим, нису га спречиле да настави да се бави спортом на врхунском нивоу. Почео је да се бави стрељаштвом луком и стрелом и изабран је да представља Шведску на Летњим параолимпијским играма 1960. у Риму, али је морао да одбије због финансијских разлога, јер је трошкове морао сам да сноси.

Бергквист је преминуо 16. децембра 1996. године, у 82. години живота. Сахрањен је на гробљу Катерина цркве, близу свог детињег дома у Седермалму у Стокхолму.

По изградњи Тел2 арене, новог стадиона Хамарбија, Бергквист је добио част да трг у близини буде назван по њему. „Свене Беркас торг“ у Јоханесхову свечано је отворен у јулу 2013. године.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Шведски фудбалски тренери Категорија:Шведски фудбалски репрезентативци Категорија:Хокејаши на леду на Зимским олимпијским играма 1936. Категорија:Фудбалери Хамарбија Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1936. Категорија:Фудбалери АИК-а Категорија:Шведски фудбалери Категорија:Фудбалски голмани