Опсада Горажда

Опсада Горажда односи се на ангажмане током Рата у Босни и Херцеговини (1992–95) у и око града Горажда у источној Босни.

Дана 4. маја 1992. године, Горажде је опседала Војска Републике Српске (ВРС). Нападнут је са три стране - са сјевера, југа и истока. Градове са муслиманском већином у непосредној близини Горажда, попут Фоче, Рогатице и Вишеграда, већ је заузела Југословенска народна армија (ЈНА) у раним мјесецима 1992, остављајући само муслиманско упориште Горажде у јужном босанском Подрињу. Након што је потписан Дејтонски споразум о окончању рата, енклава је повезана са остатком Федерације Босне и Херцеговине.

Позадина Становништво босанских Муслимана у долине Дрине почело је са набавком оружја и стварањем паравојних оружаних јединица већ 1990. године, а прва паравојна јединица СДА формирана је 2. августа 1990. у малом селу Устиколина у долини ријеке Дрине у источној Босни.

Горажде је мали град у источној Босни, близу границе са Србијом. Према попису становништва из 1991, Горажде (укључујући данашње Ново Горажде) имало је 37.573 становника, од којих је 26.296 било Бошњака и 9.843 Срба. У самом граду Горажду живјело је 16.273 људи када је Босна и Херцеговина прогласила независност од Југославије 1992. године.

У јулу 1991. године, СДА припремила списак за слање босанских Муслимана у Хрватску да се придруже јединицама Збора Народне Гарде за борбу против Југословенске народне армије. На тим списцима се налазило неколико десетина босанских муслимана са подручја општине Горажде.

Срби су успоставили План РАМ, који су развили Управа државне безбедности (УДБ) и група одабраних српских официра ЈНА са циљем организовања Срба ван Србије, учвршћивања контроле над младом СДП-ом и претходног распоређивања оружја и муниције. Узнемирена, Скупштина Републике Босне и Херцеговине усвојила је Резолуцију о суверенитету Босне и Херцеговине 15. октобра 1991, убрзо након чега су Срби у Босни и Херцеговини основали Српску народну скупштину.

У јануару 1992. године, проглашена је држава Српска Република Босна и Херцеговина, прије референдума о независности одржаног 29. фебруара и 1. марта. Касније је преименована у Републику Српску, развила је сопствену војску док се ЈНА повлачила из Хрватске и предала своје оружје, опрему и 55.000 војника новоствореној војсци Срба у Босни и Херцеговини. До 1. марта, српске снаге поставиле су барикаде у Сарајеву и другде, а касније тог мјесеца српска артиљерија почела је да гранатира Босански Брод. До 4. априла, Сарајево је гранатирано. У мају 1992. године, копнене снаге Српске Републике Босна и Херцеговина званично су постале познате као Војска Републике Српске. До краја 1992. године, ВРС је држала седамдесет процената Босне и Херцеговине.

На почетку рата, источна Босна, територија са бошњачком већином прије рата, била је изложена операцијама етничког чишћења и бројним злочинима који су укључивали убиства, силовања масовних размера, пљачке и присилна пресељења од стране српских снага и паравојних јединица. Одвијајући се широм општина Сребреница, Власеница, Рогатица, Братунац, Вишеград, Зворник и Фоча, циљ ових операција био је стварање у источној Босни континуиране територије под контролом Срба која има заједничку границу са Србијом.

Опсада Рат у Горажду је почео 3. маја 1992. године, убиством двојице Српских цивила, Душана и Бранка Николића у селу Витковићи, од стране припадника АРБиХ. Док бошњачки медији то негирају и тврде да је рат у Горажду избио 4. маја Српским гранатирањем града. У сваком случају, Српско становништво општине Горажде устало је против АРБиХ.

ВРС је започела кампању неселективног гранатирања, често погађајући цивилне зграде и наносећи масовне жртве. Снајперски напади су били чести и многи цивили су одлучили да не напуштају своје домове. Извештава се да су борбе постајале још интензивније викендом, а Срби из саме Србије су се придружили у борби против Бошњака. Као одговор на нехумано поступање ВРС према цивилима, локалне јединице Министарства унутрашњих послова Босне и Херцеговине (МУП) започеле су кампању одмазде над Србима који су још увијек живјели у граду. Десетине локалних Срба је ухапшено и погубљено у локалној школи; још стотину, укључујући жене и децу, присилно је држано као живи штитови како би заштитили полицијску станицу од гранатирања. Срби из Горажда смјештени су у једну врсту логора, а што је видљиво из Наредбе Предсједништва општине Горажде од 9. јула 1992. године којом се наређује да се сакупи сво српско становништво те затвори у зграде на обалама ријеке Дрине гдје ће им се онемогућити кретање и гдје ће бити под сталним надзором стражарске службе.Наредба, Предсједништво СО Горажде, број: 7/92 од 09.07.1992. године.

Борбе на Горажданском ратишту се интензивирају у лето 1992. године, а припадници Армије РБиХ су тада изводили операцију Круг чији је крајњи циљ био овладавање лијевом обалом ријеке Дрине и питискивање снага Војске Републике Српске. У августу 1992. године, 1. и 31. Дринска ударна бригада су извеле операцију „Круг“, чиме су потиснуле снаге ВРС из источних предграђа. Заштићени свједок ST-3, који је свој исказ дао на суђењу пред Судом БиХ у предмету против Мухамеда Шишића и других, изнио је своја сазнања о поменутој операцији Круг. Према његовом свједочењу, операција Круг је трајала од 10. до 24. августа 1992. године када престају офанзивна дејства и прелази се на утврђивање достигнутих положаја око Горажда.Наведено према: Првостепена пресуда Суда БиХ-а у предмету против Мухамеда Шишића и других, број: S 1 1 K 016447 14 Kri од 07.03.2017. године, стр. 70. Међутим, опсада се наставила. Како је рат одмицао, хуманитарна ситуација у Горажду је почела да се погоршава. Масовни прилив избјеглица из околних подручја довео је до тога да се број становника Горажда повећао са предратних 37.573, на око 70.000. Овај нагли пораст је био зато што су не-Срби, углавном Бошњаци, побјегли из својих домова из околних подручја као што су Вишеград, Фоча и Рогатица. Болести су биле изузетно распрострањене у Горажду. мини|Фронтне линије југословенских ратова 1993. године мини|Мапа која приказује потпуно окружење Горажда од стране ВРС-а до 1993. године.

Спороводећи операцију Круг, припадници "Армије БиХ" су напали РТВ репетитор Троврх који је био под контролом Војске Републике Српске. Том приликом муслиманске снаге заробиле су осам српских војника, стражара на репетитору који су прво одведени у логор Силос у Новом Горажду гдје је ликвидиран Рато Клачар, а затим пребачени у логор који се налазио у станици МУП-а Горажде. Након додатних мучења и вишедневне глади, практично полумртве су их одвели до Лађеве Стијене испод Копача и бацили у Дрину, а тијела двојице страдалих пронађена су 2011. у језеру Перућац. То буди сумњу да је и преосталих 92 српских цивила за којима се трага, а убијени су у Горажду бачено у Дрину као осам стражара са Троврха. Злочин на Троврху Дио српског цивилног становништва кренуо је у повлачење према Рогатици која је била под контролом српских снага, али на путу ка Рогатици у мјесту Кукавице колона је нападнута и страдало је 22 лица, а 42 их је рањено. У априлу 1993, Горажде је проглашено сигурним подручјем Уједињених нација, заједно са другим опкољеним градовима попут Сребренице, Тузле и Бихаћа. Уједињене нације су пружиле хуманитарну помоћ изгладнелим цивилима заробљеним у енклави Горажде. Успоставиле су безбједне пропуснице које би превозиле помоћ до енклаве, али су на крају затвориле руте за хуманитарне конвоје и уместо тога испуштале пакете помоћи ваздушним путем због великих жртава користећи безбједне пропуснице. Ови пакети су садржали мало хране и нису били довољни за целокупно становништво. алт=A map demonstrating the 1994 Goražde offensive. It shows the VRS advancing from the east side of the Goražde enclave until they reach the eastern Goražde suburbs.|мини|Мапа која приказује офанзиву у Горажду 1994. године У мају 1993, ВРС су покренуо офанзиву у региону Горажда. ВРС је обезбедила потпуну контролу над општином Вишеград, потискујући Бошњаке из западног дијела града, заузевши села Међеђа, Каоштице и Устипрача користећи 1., 2., 4. и 5. подрињску бригаду. Срби су затим користили 11. и 18. херцеговачку бригаду, 1. гардијску моторизовану бригаду и 65. заштитни моторизовани пук да заузму град Трново 11. јула 1993. и заузму оближње село Јабуку, коначно пресекавши копнени мост који је повезивао Горажде са централном Босном. Офанзива је такође опколила Сарајево користећи 1. Игманску пешадијску бригаду, 2. сарајевску пешадијску бригаду и моторизовани пук Елмс. Међутим, ово опкољавање је касније прекинуто.

Између 30. марта и 23. априла 1994. године, ВРС су покренула још једну велику офанзиву са циљем заузимања Горажда. Дана 9. априла 1994. године, генерални секретар Уједињених нација, позивајући се на Резолуцију безбедности 836, запретио је ваздушним нападима на српске снаге које су нападале енклаву Горажде. Током наредна два дана, авиони НАТО-а су изводили ваздушне нападе на српске тенкове и упоришта, међутим, ови напади нису много допринели заустављању надмоћне ВРС. Знајући да ће Горажде пасти без стране интервенције, НАТО је издао Србима ултиматум, а Срби су били приморани да се повинују. Према условима ултиматума, Срби су морали да повуку све милиције на 3 км од града до 23. априла 1994. године, а сву своју артиљерију и оклопна возила 20 км из града до 26. априла 1994. ВРС је поступила у складу са захтјевом.

Дана 28. маја 1995. године, Горажде је поново био мета напада ВРС, који су покренули напад на стражарске положаје УНПРОФОР-а источно и сјеверно од насеља, савладавши и заробивши под пријетњом ватреног оружја 33 британска војника УН из Краљевских велшких фузилерских јединица који су управљали четири осматрачница и два контролна пункта на западној обали Дрине. Преостале трупе, које су биле стациониране на три истурена положаја на источној обали, успјеле су да се извуку и да помогну бошњачким појачањима да спријече српске снаге да заузму кључно брдо изнад града. Ова акција се сматра спасавањем града од исте судбине као Сребреница, гдје су Срби наставили опсаду након неуспјелог покушаја. Након што је сазнао за српски напад, британски командант генерал-потпуковник Руперт Смит наредио је свим снагама УНПРОФОР-а које су још увијек биле распоређене око Горажда да се врате у своју базу.

Улога Уједињених нација

У априлу 1994. године, током велике српске офанзиве на Горажде, група од 20 војника из британског пука Специјалне ваздушне службе је брзо евакуисана под претпоставком да ће енклава пасти у српске руке. Ово је одмах уништило углед Уједињених нација, јер се чинило да би радије отишли него бранили осуђено становништво града од 70.000 људи. Авиони НАТО-а су такође бомбардовали српске тенкове који су већ били уништени. Такође је објављено да је британски одред Уједињених нација у Горажду глумио извршавање својих задатака и да је генерално био „изузетно наклоњен Србима“.

Операција Шрафцигер