Креативне индустрије се односе на низ економских активности које се баве генерисањем или експлоатацијом знања и информација . Могу се називати и културним индустријама (посебно у Европи) или креативном економијом, а у Латинској Америци и на Карибима се називају наранџастом економијом.
Креативна економија Џона Хокинса обухвата оглашавање, архитектуру, уметност, занате, дизајн, моду, филм, музику, сценске уметности, издаваштво, истраживање и развој, софтвер, играчке и игре, ТВ и радио и видео игре. Неки стручњаци сматрају да образовна индустрија, укључујући јавне и приватне услуге, чини део креативних индустрија.Kultur & Kommunikation for Nordic Innovation Centre (2007), "Creative Industries Education in the Nordic Countries" ; Mœglin, Pierre (2001), Les Industries éducatives, Paris, Puf Постоје различите дефиниције шта обухвата овај сектор.
Креативне индустрије постају све важније за економско благостање, а заговорници сугеришу да је „људска креативност ултимативни економски ресурс“ и да ће „индустрије двадесет првог века све више зависити од стварања знања кроз креативност и иновације“.
Види још
Забава Издаваштво Паметни град
Референце
Литература
Buitrago, Pedro & Duque, Iván. The Orange Economy: An Infinite Opportunity . Washington, DC: Inter-American Development Bank 2013 Description and preview.
Parrish, David (2005). T-Shirts and Suits: A Guide to the Business of Creativity, Merseyside ACME. Pasquinelli, Matteo (2006). . In: Lovink, Geert and Rossiter, Ned (eds). MyCreativity Reader: A Critique of Creative Industries, Amsterdam: Institute of Network Cultures, 2007. Towse, Ruth (2002). Book Review of Creative Industries, Journal of Political Economy, 110: 234-237. Van Heur, Bas (2010) Creative Networks and the City: towards a Cultural Political Economy of Aesthetic Production. Bielefeld: Transcript. Gielen, Pascal (2013) "Creativity and other Fundamentalisms". Mondriaan: Amsterdam.
Категорија:Привредне гране Категорија:Стваралаштво