Љубавни троугао или романтични троугао је сценарио или околност, обично представљена као ривалство, у којој две особе траже или су укључене у романтичну везу са једном особом, или у којој једна особа у романтичној вези са неким истовремено тражи или је укључена у романтичну везу са неким другим. Љубавни троугао се обично не замишља као ситуација у којој једна особа воли другу особу, која воли трећу особу, која воли прву особу, или варијације тога.
Љубавни троуглови су уобичајен наративни поступак у позоришту, књижевности и филму. Статистике указују да је, у западном друштву, „добровољно или не, већина одраслих била умешана у љубавни троугао.“
У књизи Веровања, расуђивање и доношење одлука из 1994. наводи се: „Иако је романтични љубавни троугао формално идентичан тријади пријатељства, како су многи приметили, њихове стварне импликације су сасвим другачије.... Романтична љубав се обично посматра као ексклузивна веза, док пријатељство није."R. P. Abelson/R. C. Schank, ,
Историја и дефиниција усправно|мини|лево|Ђанчото открива Паола и Франческу, Жан-Огист-Доминик Енгр Термин љубавни троугао генерално означава аранжман који не одговара једној или више укључених особа. Једна особа се обично на крају осећа издано у неком тренутку (нпр. Особа А је љубоморна на Особу Ц која је у вези са Особом Б која је, у очима Особе А, „њихова особа“). (Penguin 1974) Сличан аранжман о коме се све стране договоре понекад се назива тријада, што је врста полиаморије иако полиаморија обично подразумева сексуалне односе. У контексту моногамије, љубавни троуглови су по својој природи нестабилни, са неузвраћеном љубављу и љубомором као уобичајеним темама. У већини случајева, љубоморна или одбачена прва страна прекида пријатељство – а понекад чак и почиње свађу са – другом страном због љубавног интереса треће стране. Иако ретко, познато је да љубавни троуглови доводе до убиства или самоубиства које почиње стварни или замишљени одбачени љубавник.
Психоанализа је истраживала тему еротских љубавних троуглова и њихове корене у Едиповом троуглу. Искуство сугерише да се „понављајући образац формирања или заробљавања у љубавном троуглу може у великој мери разрешити анализом образаца односа из детињства са сваким родитељем редом и са оба родитеља као паром“. У таквим случајевима, „налазите мушкарце које привлачи само удата жена, али који не могу да одрже везу ако она прети да постане више од афере. „Потребан” им је муж да их заштити од „пуне” везе... као што женама које се више пута упуштају у везу са ожењеним мушкарцима требају жене“.Robin Skynner/John Cleese,
Референце
Литература
Категорија:Љубав