thumb|Режисер Џанг Јимоу|alt=Средовечни Кинез стоји за подијумом, носи хавајску кошуљу и леј Ниједан мање () је драмски филм из 1999. године кинеског режисера Џанга Јимоуа, адаптиран према причи Ши Сјангшенга из 1997. године Сунце на небу ()... Продуцирао га је Guangxi Film Studio, а објавио China Film Group Corporation у континенталној Кини, док су га дистрибуирали Sony Pictures Classics у Северној Америци и Columbia TriStar Film Distributors на међународном нивоу.
Радња филма, смештеног у Народна Република Кина током 1990-их, усредсређена је на 13-годишњу учитељицу замену, Веј Минџи, на кинеском селу. Позвана да замени сеоског учитеља на месец дана, Веј добија инструкције да не изгуби ниједног ученика. Када један од дечака оде у потрагу за послом у великом граду, она креће да га тражи. Филм се бави реформом образовања у Кини, економским јазом између урбаног и руралног становништва, као и распрострањеношћу бирократије и ауторитета у свакодневном животу. Снимљен је у неореалистичком/документарном стилу са групом непрофесионалних глумаца који играју ликове са истим именима и занимањима која глумци имају у стварном животу, замагљујући границе између драме и стварности.
Домаће издање филма Ниједан мање праћено је кампањом кинеске владе усмереном на промоцију филма и сузбијање пиратерије. На међународном нивоу, филм је генерално добро прихваћен, али је привукао и критике због своје наизглед политичке поруке; страни критичари су подељени око тога да ли филм треба тумачити као похвалу или критику кинеске владе. Када је филм искључен из такмичарског дела Канског филмског фестивала 1999. године, Џанг га је повукао, заједно са још једним филмом, са фестивала и објавио писмо којим критикује Кан због политизације и „дискриминације” кинеске кинематографије. Филм је освојио Златни лав на Венецијански филмски фестивалу и неколико других награда, а Џанг је освојио награду за најбољу режију на Голден Рустер наградама.
Позадина Током 1990-их, реформа основног образовања постала је један од главних приоритета у Народној Републици Кини. Око 160 милиона Кинеза је пропустило целокупно или део свог образовања због Културна револуција у касним 1960-им и раним 1970-им годинама,. а 1986. године Свекинески народни конгрес је донео закон којим се захтева девет година обавезног образовања.. До 1993. године, постало је јасно да већина земље мало напредује у примени деветогодишњег обавезног образовања, па се седмогодишњи план 1993–2000. фокусирао на овај циљ. Један од главних изазова са којима су се суочавали просветни радници био је велики број руралних школске деце која су напуштала школовање ради тражења посла.. Други проблем био је велики јаз између урбаних и руралних подручја: финансирање и квалитет наставника били су далеко бољи у градским школама него у руралним, а урбани ученици су дуже остајали у школи..
Продукција и глумачка подела Ниједан мање је био девети филм Џанга Јимоуа, али тек други у коме није глумила његова дугогодишња сарадница Гунг Ли (први је био његов филм из 1997. године Чувај се). За овај филм, он је ангажовао само аматерске глумце чија су имена и занимања у стварном животу подсећала на она ликова које су играли у филму — како је Стивен Ри из The Philadelphia Inquirer описао њихове наступе, глумци су само „људи који играју варијације себе пред камером”. На пример, Тјен Џенда, који је играо градоначелника, био је стварни градоначелник малог села,. а главни глумци Веј Минџи и Џанг Хујке одабрани су међу хиљадама ученика у руралним школама.. (Имена и занимања главних глумаца у филмуНиједан мање, заслуге. наведена су у доњој табели.) Филм је сниман на локацији у основној школи Шујћуен у Чиченг округу, као и у граду Џангђакоу;Not One Less, credits. обе локације су у провинцији Хебеј.
Филм је сниман у документаристичком, „неореалистичком” стилу који је укључивао скривене камере и природно осветљење.. Постоје, међутим, и елементи интензивног монтирања — на пример, Шели Крајсер је приметио да многе сцене имају честе, брзе резове, делом као резултат снимања са неискусним глумцима..
Џанг је морао блиско да сарађује са владиним цензорима током продукције филма. Испричао је како су му цензори „непрекидно понављали да не приказује Кину као превише заосталу и превише сиромашну”, и рекао да је на насловним картицама на крају филма морао да напише да је број руралне деце која сваке године напуштају школу један милион, иако је веровао да је тај број заправо три пута већи. Ниједан мање био је Џангов први филм који је уживао подршку и ресурсе владе.. "也是从那部影片开始，张艺谋将自己的创造能力与政府资本和主导媒体的宣传资源结合起来。"
Глумачка подела Име Улога Занимање у стварном животу Веј Минџи Учитељица Веј ученица средње школе Џанг Хујке разредни проблематичар, напустио школу ученик основне школе Тјен Џенда Градоначелник Тјен градоначелник села у Јанћинг округу Гао Енман Учитељ Гао сеоски учитељ у округу Јанћинг Сун Џимеј помаже Веј да тражи Џанга Хујкеа у граду ученица средње школе Фенг Јујинг рецепционерка на ТВ станици службеница за продају карата Ли Фанфан водитељка ТВ емисије водитељка ТВ емисије Џанг Јичанг регрутер за спорт спортски инструктор Сју Џанћинг власник циглане градоначелник села у округу Јанћинг Љу Ханџи болесна мајка Џанга Хујкеа сељанка Ма Гуолин човек на аутобуској станици службеник Ву Ванлу менаџер ТВ станице заменик менаџера радио-станице Љу Ру спикерка на железничкој станици спикерка на радио-станици Ванг Шулан службеница у продавници канцеларијског материјала менаџерка продавнице канцеларијског материјала Фу Синмин директор ТВ емисије шеф програма ТВ станице Бај Меј власница ресторана менаџерка ресторана
Радња Тринаестогодишња Веј Минџи стиже у село Шујћуен да замени јединог сеоског учитеља (Гао Енман) док је он месец дана на одсуству да би се бринуо о својој болесној мајци. Када Гао открије да Веј нема средњу школу и да нема посебних талената, он јој налаже да подучава тако што ће преписивати његове текстове на таблу, а затим терати ученике да их преписују у своје свеске; такође јој говори да не користи више од једног комада креде дневно, јер је село превише сиромашно да би приуштило више. Пре одласка, објашњава јој да су многи ученици недавно напустили школу да би тражили посао у градовима, и нуди јој бонус од 10 јуана ако сви ученици буду тамо када се врати.
Када Веј почне да предаје, има мало контакта са ученицима: они вичу и трче уместо да преписују свој рад, а разредни проблематичар, Џанг Хујке, инсистира: „Она није учитељица, она је велика сестра Веј Чунџи!” Након што напише лекцију на табли, Веј обично седи напољу, чувајући врата да се ниједан ученик не би ишао док не заврши свој рад. Почетком месеца, регрутер за спорт долази да одведе једну спортску девојчицу, Минг Синхонг, у специјалну школу за обуку; не желећи да ико оде, Веј скрива Минг, а када је сеоски градоначелник (Тјен Џенда) пронађе, Веј јури за њиховим аутом у залудном покушају да их заустави; ипак, они, спортски регрутер и градоначелник, прво примећују и коментаришу Вејин тркачки таленат, издржљивост и упорност.
Једног дана, након што је покушала да натера проблематичара Џанга да се извини што је узнемиравао другог ученика, Веј открива да је Џанг отишао да тражи посао у оближњем граду Џангђакоу. Сеоски градоначелник не жели да јој да новац за аутобуску карту до града, па она одлучује да сама заради новац и ангажује преостале ученике да јој помогну. Једна девојчица предлаже да могу зарадити новац премештањем цигли у оближњој циглани, а Веј почиње да даје ученицима математичке задатке усредсређене на то колико новца треба да зараде за аутобуске карте, колико цигли треба да преместе и колико ће времена то трајати. Кроз ове вежбе и рад на зарађивању новца, њен однос са разредом се побољшава. Након што заради новац, стиже на аутобуску станицу, али сазнаје да је цена виша него што је мислила и не може да приушти карту. Веј на крају пешачи већи део пута до Џангђакоуа.
У граду, Веј проналази људе са којима је Џанг требало да ради, само да би открила да су га изгубили на железничкој станици пре неколико дана. Она присиљава другу девојчицу својих година, Сун Џимеј, да јој помогне да потражи Џанга на железничкој станици, али га не проналазе. Веј не успева да пронађе Џанга путем јавног разгласа и постера „Нестала особа”, па одлази на локалну телевизијску станицу да емитује обавештење о несталој особи. Рецепционерка (Фенг Јујинг) је не пушта унутра без важеће идентификације, међутим, и каже да је једини начин да уђе са дозволом менаџера станице, кога описује као „човека са наочарима”. До краја дана, Веј стоји код јединих врата станице, заустављајући сваког мушкарца са наочарима, али не проналази менаџера станице и проводи ноћ спавајући на улици. Следећег дана менаџер станице (Ву Ванлу) је поново види код капије, кроз прозор, и пушта је унутра, грдећи рецепционерку што ју је натерала да чека напољу.
Иако Веј нема новца да објави оглас на ТВ-у, менаџер станице је заинтересован за њену причу и одлучује да Веј представи у специјалној емисији о руралном образовању. У ток-шоуу, Веј је нервозна и једва да изговара реч када јој се водитељ (Ли Фанфан) обраћа, али Џанг — који је лутао улицама просећи храну — види емисију. Након што се Веј и Џанг поново сретну, менаџер станице организује да их одвезу назад у село Шујћуен, заједно са камионом школског прибора и донација које су гледаоци послали. По њиховом повратку, дочекује их цело село. У завршној сцени, Веј представља ученицима неколико кутија креде у боји које су дониране, и дозвољава сваком ученику да напише један карактер на табли. Филм се завршава низом насловних картица које препричавају радње ликова након завршетка филма и описују проблем сиромаштва у руралном образовању у Кини.
Теме Док је већина Џангових раних филмова била историјски епова, Ниједан мање био је један од првих који се фокусирао на савремену Кину... Главна тема филма укључује потешкоће са којима се суочава рурално образовање у Кини. Када Веј Минџи стигне у село Шујћуен, учитељ Гао није плаћен шест месеци, а школска зграда је у лошем стању,. а креда је толико оскудна да Гао даје Веј посебна упутства која ограничавају колико велика треба да буду њена написана слова. Веј спава у школској згради, делећи кревет са неколико ученица. Верзија филма објављена у иностранству завршава се низом насловних картица на енглеском, од којих последња гласи: „Сваке године, сиромаштво приморава милион деце у Кини да напусти школу. Уз помоћ донација, око 15% те деце се враћа у школу.”
thumb|Ниједан мање има тематске и стилске сличности са радом иранског режисера Абас Кјаростамија.|alt=Црно-бели портрет старијег мушкарца са кратком косом и наочарима за сунце Будући да су људи и локације коришћени у филму стварни, али пажљиво одабрани и монтирани, филм ствара „трење” између документарне стварности и наративне фикције. Ово балансирање између стварног и имагинарног привукло је поређења са неореалистичким делима иранских режисера као што су Абас Кјаростами и Мохсен Махмалбаф,. а Џанг је отворено признао утицај Кјаростамија у овом филму. Џанг Сјаолинг са Универзитет у Нотингему тврди да је Џанг Јимоу користио документарну перспективу како би сугерисао да је прича тачан одраз већине руралних подручја у Кини,. док Шели Крајсер верује да је његово „истовремено представљање наизглед супротних порука” моћна уметничка метода сама по себи, и да му омогућава да заобиђе цензоре тако што гарантује да ће филм укључити бар једну поруку која им се допада. Жан-Мишел Фродон из Le Monde тврди да је филм продуциран „у сенци две суперсиле” и да је морао да прави компромисе са сваком.