је латински назив који дословно значи „вена љубави“. Односи се на вену за коју се некада веровало да тече директно од четвртог прста леве руке до срца. Ово веровање се у западним културама наводи као један од разлога зашто се веренички прстен и/или венчани прстен стављао на четврти прст, или домали прст. Овај мит датира из периода средњег века.
Иако је сада познато да све крвне вене теку до срца, раније и није доказано све до 17. века, што је доказао лекар Вилијам Харви.
Порекло фразе Најранији познати пример појављивања фразе vena amoris је код Хенрија Свинберна, енглеског црквеног адвоката чије је дело о браку „Трактат о брачним уговорима“, објављен постхумно 1686. године. Свинберн идентификује vena amoris као крвну вену која иде до срца, а налази се на четвртом прсту леве руке. Он наводи да венчани прстен на том прсту означава да „као што једно другом дају руке, тако би требало да дају и своја срца, до којих се та вена протеже“. Он наводи неименоване античке изворе за ово веровање и рефереише се на староегипатско веровање и дело римског писца Макробија из петог столећа нове ере. Макробије, у Сатурналијама VII, помиње везу између домалог прста и срца, али имплицира да је то живац, а не вена. У овом делу се наводи да веровање потиче из Египта.
Избор прста Ова традиција се мењала током времена и сматрало се да је vena amoris увек на четвртом прсту, поред малог прста. Већина извора указује на то да се налази на левој руци, али неки, попут Исидора Севилског, не наводе на којој руци. Данас многе западне земље следе традицију стављања венчаних прстенова на четврти прст десне руке.
Референце
Категорија:Љубав Категорија:Срце Категорија:Брак