Гроф Дракула (; ; ; ) је хорор филм из 1970. године, режисера и косценаристе Хесуса Франка, снимљен у међународној копродукцији Западне Немачке, Италије, Шпаније и Уједињеног Краљевства, заснован на роману Дракула Брема Стокера. Насловну улогу у филму тумачи Кристофер Ли, док су у споредним улогама Херберт Лом, Клаус Кински, Фред Вилијамс, Марија Ром, Соледад Миранда, Џек Тејлор и Паул Милер.

Иако Кристофер Ли глуму грофа Дракулу у филму, он није рађен у продукцији студија Hammer, као његови остали филмови о Дракули, већ га је продуцирао Хари Алан Тауерс. При првом приказивању, Гроф Дракула је рекламиран као највернија екранизација романа Брема Стокера до тада. Између осталог, ово је био први филм по роману у којем Дракула почиње као старац, а подмлађује се како пије свежу крв.

Радња Џонатан Харкер, адвокат који путује из Лондона у Трансилванију како би закључио договор о куповини имања са грофом Дракулом, стиже у Бистрицу да преноћи. Тамо га једна забринута жена упозорава да не наставља пут. Верујући да су њене бриге засноване на сељачким сујеверјима, он је игнорише, али почиње да се осећа нелагодно због начина на који га сви посматрају. Касније стиже до Борго пролаза, где га покупи грофов мистериозни кочијаш.

Харкер долази до Дракулиног замка, а кочија одмах одјури даље. Прилази главним вратима и сусреће мршавог, високог, кошчатог старца — грофа Дракулу — који га одводи у његову спаваћу собу. Тамо Харкер примећује да Дракула нема одраз у огледалу.

Касније, Харкер заспи и буди се у древној крипти, где га нападају три прелепе вампирице. Дракула улази у просторију и наређује им да га оставе на миру, а затим им баца бебу да се њоме хране. Харкер се буди вриштећи у свом кревету и мисли да је све био кошмар — али две мале ране на његовом врату показују супротно.

Харкер убрзо схвата да је затвореник и покушава да побегне спуштајући се низ прозор своје собе. Успева да се врати у крипту где у ковчезима леже Дракула и његове три невесте. Ужаснут, он истрчава из крипте и скаче са куле замка у реку испод.

Харкер се буди у приватној психијатријској клиници недалеко од Лондона, у власништву др Ван Хелсинга, под надзором др Сјуарда. Речено му је да је пронађен у буновном стању у реци близу Будимпеште. Нико не верује његовој причи о Дракулином замку све док Ван Хелсинг не открије две убодне ране на његовом врату. Харкерова вереница Мина и њена блиска пријатељица Луси такође долазе да му помогну. Не знајући то, гроф Дракула је пратио Харкера до Енглеске и сада живи у напуштеној опатији близу болнице.

Док се Мина брине о Харкеру, Лусино здравље почиње чудно да се погоршава. Дракула јој се ноћу тајно појављује и пије јој крв, подмлађујући се како се храни. Њен вереник Квинси Морис, заједно са др Сјуардом и др Ван Хелсингом, покушава да је спасе трансфузијама крви.

Један од пацијената у клиници, Р. М. Ренфилд, постаје предмет великог интересовања. Ренфилд је зоофаг — једе муве и инсекте како би „упио њихов живот”, верујући да свака поједена живот значи више живота за њега. Он реагује насилно кад год је Дракула у близини. Касније умире од шока.

На крају, Луси умире, али постаје немртва и убија једно дете. Њено ужасно стање се завршава када је Квинси, Сјуард и Ван Хелсинг нападну, пробију јој срце коцем и одсеку јој главу. Потпуно опорављени Харкер придружује се групи, која сада сасвим сигурно зна да је гроф Дракула вампир.

Дракула потом усмерава пажњу на Мину и почиње да квари и њу. Ван Хелсинг изненада доживљава шлог и бива прикован за инвалидска колица. Дракула га посећује, исмевајући његове покушаје да га уништи. Међутим, Ван Хелсинг убрзо враћа снагу, устаје из колица и поново почиње да хода. Квинси, Харкер и Сјуард трагају за Дракулом у напуштеној опатији, али он је већ побегао у Трансилванију уз помоћ путујуће групе Рома.

Док Дракулине слуге превозе његов ковчег назад у замак, за њима иду Харкер и Квинси. После борбе са Ромима, њих двојица налазе Дракулин ковчег и пале га. Дракула, неспособан да побегне на дневном светлу, бива прогутан пламеном.

Улоге

| Кристофер Ли || гроф Дракула |- | Херберт Лом || професор Абрахам ван Хелсинг |- | Клаус Кински || Р. М. Ренфилд |- | Фред Вилијамс || Џонатан Харкер |- | Марија Ром || Мина Мари |- | Соледад Миранда || Луси Вестенра |- | Џек Тејлор || Квинси Морис |- | Паул Милер || др Џек Сјуард |- | Франко Кастељани || Ренфилдов чувар |- | Хесус Пуенте || министар унутрашњих послова |- | Хосе Мартинез Бланко || путник |- | Ема Коен || Дракулина невеста |- | Жанин Местре || Дракулина невеста |- | Тереза Гимпера || уплакана мајка |- | Хесус Франко || Ван Хелсингов слуга

Продукција Првобитни план био је да се филм снима у Чехословачкој, али због буџетских ограничења снимање је одржано у Барселони. Сцене које се одвијају у санаторијуму професора Ван Хелсинга снимљене су у Италији. Екстеријери су углавном снимани у Шпанији, са неколико снимака друге екипе у Француској. Спољни призори Дракулиног замка снимани су у замку Санта Барбара у Аликантеу, који је редитељ Хесус Франко касније поново користио за филм Дракула, заточеник Франкенштајна (1972). Сценографију су осмислили уметнички директор Карл Шнајдер и декоратер Емилио Заго, који су заједнички потписани под псеудонимом „Џорџ О’Браун”.

Сцена у којој препариране животиње оживљавају — имплицитно под Дракулином контролом — наводно је била Франкова импровизација, и постигнута је тако што су сценски радници ван кадра ручно померали тела животиња према камери.

Франко је првобитно желео да улогу професора Ван Хелсинга тумачи Винсент Прајс, али он није могао јер је био под уговором са студијом American International Pictures. Потом је разматрао Дениса Прајса, али је он морао да одустане због здравствених проблема. На крају је продуцент Хари Алан Тауерс ангажовао свог сталног сарадника, Херберта Лома. Пошто је стигао касно на снимање, све његове сцене снимљене су одвојено од сцена са Кристофером Лијем, тако да се Дракула и Ван Хелсинг никада не појављују заједно у истом кадру.

Синхронизацију енглеске верзије надгледао је Мел Велс. Кристофер Ли и Херберт Лом су сами снимили своје реплике, док је у немачкој верзији глас Дракули позајмио Вилхелм Борхерт.

Приказивање Филм је премијерно приказан у Западној Немачкој 3. априла 1970. године, под насловом Nachts, wenn Dracula erwacht (). У Уједињеном Краљевству, енглески синхронизована верзија објављена је у јулу 1973. године у издању дистрибутера Hemdale Film Corporation.

Кућна издања Филм је објављен на DVD форматима 2007. године у издању компаније Dark Sky Films. Специјални додаци укључују интервју са редитељем Хесусом Франком, читање одломка из романа Дракула Брема Стокера у извођењу Кристофера Лија, као и текстуални есеј о животу глумице Соледад Миранде. Ово DVD издање било је критиковано јер је изоставило сцену у којој очајна мајка моли за живот свог детета пред вратима Дракулиног замка. Такође, диск садржи италијанску шпицу филма, али са француским насловом Les Nuits de Dracula ().

Филм је објављен без цензуре на Blu-ray и DVD форматима 2015. године у издању компаније Severin Films. 4K Ultra HD Blu-ray издање, које је настало из нецензурисаног негативa камере, објављено је 2023. године, такође у издању компаније Severin Films.

Пријем Роберт Фиршинг из новина The New York Times написао је: „Ова упорно верна адаптација је спорa и досаднa. Чак ни Кристофер Ли (у неуобичајено слабој улози Дракуле), Клаус Кински (као луди Ренфилд), нити седам потписаних сценариста не могу да учине овај збуњени, удаљени филм вредним гледања. Франко се појављује као слуга професора Ван Хелсинга, и, премда је филм свакако вешто урађен, он ипак подбацује и као хорор и као драма.” New York Times Review

Брет Калум из DVD Verdict-а написао је: „За радознале љубитеље Дракуле, Гроф Дракула Хесуса Франка је занимљиво откриће. Ту је сјајна глумачка постава која ради са малим буџетом, и резултат је забаван, ако не и класичан филм. У најбољем случају је филм Б-продукције, али... Ли делује ватренo и посвећенo у намери да овог Дракулу учини запаженим.”DVD Verdict Review - Jess Franco's Count Dracula Брајан Линдзи из часописа Eccentric Cinema написао је: „Када се одмере предности и мане филма, Гроф Дракула се показује као знатно мањкав филм. Али ипак га могу препоручити сваком љубитељу Лија, Франка, Миранде, па чак и Стокеровог романа.” Џорџ Р. Рајс из магазина DVD Drive-In писао је: „Гроф Дракула има бројне мане, али је за љубитеље готичког хорора и даље неодољив... Барселона природно пружа неке заиста лепе пејзаже и прикладан замак за Дракулу, а изведбе међународне глумачке екипе су изнад просека.”Count Dracula (El Conde Dracula) 1970 - DVD Drive-In

Стручњак за Дракулу, Лесли С. Клингер, изјавио је: „Филм почиње добро, пажљиво пратећи Стокеров опис Харкеровог сусрета са Дракулом. Међутим, брзо тоне у баналност, и осим карактеризације Лија као старијег Дракуле и бриљантног Кинског, филм највећим делом није вредан памћења.”Klinger, Leslie S. The New Annotated Dracula. W.W. Norton & Co., 2008. , page 561

Филмски критичар Џонатан Розенбаум назвао га је „једним од најгорих хорор филмова на свету” у својој рецензији филма Cuadecuc, vampir, режисера Переа Портабеље, који је сниман током продукције овог филма.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1970. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Британски хорор филмови Категорија:Немачки хорор филмови Категорија:Италијански хорор филмови Категорија:Шпански филмови