thumb|Говор Патрика Хенрија о резолуцијама о Закону о таксеним маркама у Капитолу у Вилијамсбургу, Вирџинија, 29. маја 1765. Овај списак говора укључује оне који су стекли значај на енглеском језику или у енглеском преводу. Најранији уноси могу имати приближне датуме.
Пре 1. века
thumb|Приказ прве беседе, Dhammacakkappavattana Sutta, коју је одржао Буда у Сарнату. око 570. п. н. е.: Буда држи своју прву беседу, Dhammacakkappavattana Sutta, у Сарнату. 431. п. н. е.: „Периклеов посмртни говор” грчког државника Перикла, значајан јер је одступио од типичне формуле атинских посмртних говора и био је величање достигнућа Атине, осмишљен да узбурка духове нације у рату. 399. п. н. е.: „Одбрана Сократова”, Платонова верзија говора који је одржао филозоф Сократ, бранећи се од оптужби да је човек „који је кварио омладину, одбијао да поштује богове и стварао нова божанства”. 330. п. н. е.: „О круни” грчког говорника Демостена, који је илустровао последњу велику фазу политичког живота у Атини. 63. п. н. е.: „Говори против Катилине”, које је одржао Марко Тулије Цицерон, конзул Рима, разоткривајући пред римским сенатом заверу Луција Сергија Катилине и његових пријатеља да свргну римску власт. 44. п. н. е.: „Посмртни говор римског диктатора”, Јулија Цезара, који је одржао Марко Антоније након његовог атентата, а Вилијам Шекспир га је преобликовао у драми Јулије Цезар.
Пре 19. века 30: Беседа на гори, компилација Исусових изрека, која сажима његово морално учење. 632: Опроштајна беседа, коју је одржао исламски пророк Мухамед неколико недеља пре своје смрти. 1095: Почетак хришћанских крсташких ратова од стране папе Урбана II на Сабору у Клермону. 1203: Балџунски завет, заклетва коју је положио Темуџин, будући Џингис-кан, у свом најтежем тренутку. 1521: Говор Овде стојим Мартина Лутера, бранећи се на Сабору у Вормсу. 1588: Говор трупама у Тилберију Елизабете I Енглеске, у припреми за одбијање очекиване инвазије Шпанске армаде. 1599: Говор на дан Светог Криспина Вилијама Шекспира као део његове историјске драме Хенри V славно је приказао Лоренс Оливије да би подигао британски дух током Другог светског рата, а Кенет Брана у филму Хенри V из 1989. године, и учинио је чувеном фразу „братство по оружју” (). 1601: Златни говор Елизабете I Енглеске, у којем је открила да ће то бити њен последњи парламент и говорила о поштовању које је имала према земљи, свом положају и самим парламентарцима. 1630: Модел хришћанског милосрђа пуританског вође и гувернера Масачусетса Џона Винтропа, у којем је употребљена фраза „град на брду” и постала популарна у северноамеричким колонијама. 1681–1704: Беседе и посмртни говори француског бискупа и теолога Жака-Бениња Босијеа током његовог мандата као бискупа катедрале у Моу, чије су беседе проповедале божанско право краљева током владавине Луја XIV, и који је држао незаборавне говоре широм Европе. 1741: Грешници у рукама гневнoг Бога, беседа теолога Џонатана Едвардса, позната по увиду који пружа у идеје верског Великог буђења од 1730–1755. у Сједињеним Државама. 1775: Дајте ми слободу или ми дајте смрт! америчког колонијалног патриоте Патрика Хенрија на Другој вирџинијској конвенцији. 1791: Укините трговину робљем, четворосатни говор британског парламентарца Вилијама Вилберфорса у Доњем дому. 1792: Бесмртна беседа, коју је одржао Вилијам Кери током опадања хипер-калвинизма у Енглеској. 1793: Манифест беснога, који је одржао Жак Ру пред Националним конвентом, захтевајући укидање приватне својине и класног друштва у име санкилота. Значајан као рани претеча социјалистичке и комунистичке мисли.
Деветнаести век
1803: Говор са дока ирског националисте Роберта Емета. 1805: Говор Ред Џекета у одбрану индијанске религије. 1823: Обраћање председника Џејмса Монроа о стању нације Конгресу, у којем је први пут изнео Монроову доктрину. 1837: Говор Амерички научник који је одржао Ралф Волдо Емерсон у Друштву Фи Бета Капа у Првој парохији у Кембриџу, Масачусетс. 1838: Обраћање у Лицејуму Абрахама Линколна, одржано у Лицејуму за младиће у Спрингфилду, Илиноис, 27. јануара 1838. године, расправља о грађанству у демократској републици и унутрашњим претњама њеним институцијама. 1838: „Обраћање на Богословском факултету”, говор који је Ралф Волдо Емерсон одржао дипломцима Харвардске богословске школе. 1851: Зар ја нисам жена?, импровизовани говор аболиционисткиње Соџернер Трут на Женској конвенцији у Акрону, Охајо. 1854: Говор у Пиорији, одржан у Пиорији, Илиноис, 16. октобра 1854, са својим специфичним аргументима против ропства, био је важан корак у политичком успону Абрахама Линколна. 1856: Говор о злочину против Канзаса одржан је у америчком Сенату 19–20. маја 1856. од стране сенатора Чарлса Самнера из Масачусетса, радикалнoг републиканца, о сукобима у „Крвавом Канзасу”. 1858: Подељена кућа, у којем је кандидат за амерички Сенат Абрахам Линколн, говорећи о Сједињеним Државама пре Грађанског рата, цитирао Матеја 12:25 и рекао: „Кућа подељена против себе не може опстати”. 1858: Америчко неверство, говор против ропства одржан у Конгресу Сједињених Држава од стране Џошуе Гидингса. 1859: Аболициониста Џон Браун је одржао последњи говор. 1860: Обраћање у Купер унији кандидата за председника САД Абрахама Линколна, у којем је Линколн образложио своје ставове о ропству, тврдећи да не жели да се оно прошири на западне територије и да би се Очеви оснивачи сложили с тим ставом. 1861: Темељни говор Александера Стивенса, потпредседника Конфедеративних Америчких Држава, у којем је изнео разлике између устава Конфедерације и устава Сједињених Држава, образложио узроке Америчког грађанског рата и бранио ропство. 1861: Први инаугурални говор Абрахама Линколна, уочи Америчког грађанског рата. 1861: Обраћање Абрахама Линколна поводом Четвртог јула, писана изјава упућена америчком Конгресу, која описује почетне фазе Америчког грађанског рата и износи Линколнову анализу побуне јужних робовласничких држава, као и његове мисли о рату и америчком друштву. thumb|right|Ото фон Бизмарк у севернонемачком парламенту 1862: Говор о крви и гвожђу пруског министра-председника Отоа фон Бизмарка о уједињењу Немачке. 1863: Гетисбуршки говор Абрахама Линколна, у којем се закључује да влада „народа, од народа, за народ, неће нестати са земље”. 1865: Други инаугурални говор Абрахама Линколна, у којем је председник настојао да избегне груб третман пораженог Југа. 1873: Говор „Да ли је злочин да грађанин Сједињених Држава гласа?” Сузан Б. Ентони, која је у свом настојању да уведе право гласа за жене у Сједињеним Државама питала своје суграђане „како се може дати ’сагласност оних којима се влада’ ако је право гласа ускраћено?” 1877: Предаја поглавице Џозефа из племена Нез Персе, који се заклео да се „више неће борити заувек”. 1880: Пушкинов говор Фјодора Достојевског, говор који је одржао Фјодор Достојевски у част руског песника Александра Пушкина. 1890–1900-те: Говори „Хектари дијаманата” председника Универзитета Темпл, Расела Конвела, чија је централна идеја била да су ресурси за постизање свих добрих ствари присутни у сопственој заједници. 1893: Обраћање Свамија Вивекананде на Светском парламенту религија у Чикагу, у којем је индијски мудрац представио хиндуизам Северној Америци. 1895: Говор на изложби у Атланти, обраћање на тему расних односа које је одржао Букер Т. Вошингтон. 1896: Говор о златном крсту америчког председничког кандидата Вилијама Џенингса Брајана, који се залагао за биметализам.
Двадесети век
Пре Првог светског рата и Први светски рат 1900: Хунски говор Вилхелма II, реакција цара на Боксерски устанак, у којем захтева да се побуни супротстави бруталном силом (попут Хуна). 1901: Гласови за жене, америчког писца Марка Твена. 1906: Упозоравам Владу, говор конзервативног члана Ф. Е. Смита у британском Доњем дому. 1910: Човек у арени, говор америчког председника Теодора Рузвелта, који је цитирао председник Ричард Никсон, а помињао га је и јужноафрички председник Нелсон Мандела. 1915: Ирска несврстана никада неће бити у миру, говор ирског националисте Патрика Пирса, значајан уочи Ускршњег устанка 1916. године. 1917: Ратна порука Конгресу америчког председника Вудра Вилсона. 1917: Априлске тезе, серија од десет директива које је издао Владимир Лењин по повратку у Петроград из егзила у Швајцарској. 1918: Четрнаест тачака Вудра Вилсона, којима су изнети услови за крај Првог светског рата.
Међуратни период и Други светски рат 1930: Обраћање у Алахабаду Мухамеда Икбала. Представио је идеју о одвојеној домовини за индијске муслимане, што је на крају остварено у облику Пакистана. 1932: Бомбардер ће увек проћи, фраза коју је употребио енглески државник Стенли Болдвин у говору у Доњем дому, „Страх за будућност”. 1933: Не можете нам одузети част Отоа Велса, јединог немачког парламентарца који је говорио против Закона о омогућавању, који је одузео законодавну моћ парламенту и предао је кабинету Адолфа Хитлера. 1933: Једина ствар које се морамо бојати је сам страх, из првог инаугуралног говора америчког председника Френклина Делана Рузвелта. 1933: Ататурков говор поводом десете годишњице, који је одржао председник Мустафа Кемал Ататурк на хиподрому у Анкари. 1934: Сваки човек је краљ, фраза коришћена у многим говорима гувернера Луизијане Хјуија Лонга. 1934: Говор о Галипољу Мустафе Кемала Ататурка. 1936: Обраћање Лиги народа цара Хајла Селасија I Етиопског о инвазији на његову земљу од стране Бенита Мусолинија из Италије. 1936: Последње предавање Унамуна Мигела де Унамуна, у којем је критиковао шпанске националисте. 1939: Најсрећнији човек на лицу земље, говор бејзбол играча Луа Герига приликом његовог повлачења из Њујорк Јенкија. 1939: Краљ Џорџ VI Уједињеног Краљевства одржава радио-обраћање на почетку Другог светског рата, позивајући своје поданике у Британији и Царству да остану чврсти у мрачним данима који долазе. 1939: Говор у Рајхстагу, познат и као Хитлерово пророчанство. Усред растућих међународних тензија, Адолф Хитлер говори немачкој јавности и свету да би избијање рата значило крај европског јеврејства. 1940: Председничко обраћање Мухамеда Алија Џине на заседању Свеиндијске муслиманске лиге у Лахору 1940. године о усвајању Лахорске резолуције, познате и као Пакистанска резолуција.(Транскрипт.) 1940: Говори у дебати о Норвешкој, где су Невил Чемберлен, Винстон Черчил бранили ратну политику Чемберленове владе; Клемент Атли, Арчибалд Синклер, Роџер Киз, Лео Ејмери, Артур Гринвуд, Херберт Морисон, Дејвид Лојд Џорџ и други. 1940: Апел од 18. јуна, радио-обраћање француског лидера Шарла де Гола из Лондона, почетак Отпора немачкој окупацији током Другог светског рата. 1940: Крв, труд, сузе и зној, фраза коју је користио амерички председник Теодор Рузвелт 1897. године, али ју је популаризовао Винстон Черчил у првом од три инспиративна радио-обраћања током првих месеци Другог светског рата. 1940: Борићемо се на плажама, из другог радио-говора Винстона Черчила, обећавајући да се никада неће предати. 1940: Ово је био њихов најславнији час, треће обраћање Винстона Черчила, дајући самоуверен поглед на војну ситуацију и окупљајући британски народ. 1940: Никада толико много њих није дуговало толицини, Винстон Черчил у другом радио-говору о ваздушним и поморским браниоцима Велике Британије. 1940: Завршни говор у филму Велики диктатор Чарлија Чаплина у улози јеврејског берберина, у којем је захтевао солидарност међу свим људима и повратак вредностима као што су мир, емпатија и слобода. 1940: Арсенал демократије, радио-обраћање америчког председника Френклина Делана Рузвелта, који је упозорио на осећај самозадовољства ако би Британија пала под силе Осовине. 1941: Три беседе у пркос нацистима, у којима је немачки бискуп Клеменс Аугуст фон Гален изнео снажне, јавне осуде нацистичких програма еутаназије и прогона Католичке цркве. 1941: Четири слободе, у којем је Френклин Делано Рузвелт изнео циљеве за мир, али је позвао на масовно повећање производње америчког наоружања.