Дизајнерска одећа односи се на одећу коју је креирао одређени модни дизајнер или која носи лиценцу одређене особе или бренда. Често се сматра луксузном одећом, познатом по високом квалитету и привлачности haute couture, намењеном широј јавности, а која носи етикету познатог дизајнера. Лиценцирање имена дизајнера је у модној индустрији уобичајена пракса од 1970-их година. Дизајнерска одећа обухвата широк спектар одеће, укључујући и дизајнерске фармерке, које често могу коштати неколико стотина долара.

Опис Дизајнерска одећа је изворно означавала одећу коју је креирао одређени дизајнер. Од тада се дефиниција проширила и обухвата дизајне који носе лиценцу од стране дизајнера или компаније. Лиценцирање имена дизајнера у модној индустрији је започео дизајнер Пјер Карден 1960-их и од тада је уобичајена пракса у индустрији од 1970-их. Дизајнерска одећа је често скупа, луксузна одећа позната по високом квалитету и привлачности haute couture, намењена широј јавности и носи етикету познатог модног дизајнера.

Брендови Брендови се често користе за идентификацију дизајнерске одеће. Међутим, дизајнерска одећа није увек створена од стране оснивача компаније. На пример, актуелни дизајнер иза Шанела није њена оригинална оснивачица Габријел Шанел, већ француска дизајнерка Вирџини Виард. Квалитет одеће и степен сличности са оригиналним радом дизајнера могу значајно варирати у зависности од лиценцијара и услова уговора са дизајнером. Неки уговори могу ограничити број стилова одеће који се могу произвести, дозвољавајући дизајнеру да одбије било који дизајн који му се не допада. Примери брендова укључују:

Армани Александар Ванг Balenciaga Chanel Celine Кристијан Лубутен Diesel Dior Долче & Габана Fendi Givenchy Gucci Жан-Пол Готје Карл Лагерфелд Кензо Louis Vuitton Max Mara Ralph Lauren Corporation Прада Yves Saint Laurent Valentino Versace

Типови Дизајнерска одећа обухвата широк спектар одеће, укључујући и дизајнерске фармерке. Дизајнерске фармерке

Дизајнерске фармерке су доступне по различитим ценама, обично у распону од стотина долара, а неке чак и близу 1.000 америчких долара. Пре Велике рецесије, премиум тексас је био једна од најбрже растућих категорија у индустрији одеће и чинило се да нема ограничења у томе колико ће купци платити за најновију етикету, крој, завршну обраду или прање.

Американци су 2018. године купили фармерке у вредности од 59,2 милијарде америчких долара, са преко 450 милиона продатих пари, према речима Александра Есера. Међутим, само око 1% фармерки продатих у САД те године коштало је више од 50 долара. Од „Велике рецесије“, ситуација за премиум фармерке се променила. „Наплаћивати 600 долара за фармерке без икаквог разлога - ти дани су прошли“, рекао је Ју Нгујен, виши потпредседник за женску робу и дизајн у Levi Strauss & Company.

Разлика између фармерки од 300 долара и фармерки од 30 долара често се своди на факторе као што су квалитет тканине, окови, прање, детаљи дизајна, огреботине и земља производње. „Фенси“ пар фармерки који је третиран огреботинама, додатним прањем и другим техникама за разбијање тексаса и постизање излизане текстуре претрпева одређену количину оштећења у том процесу. Као резултат тога, скупе фармерке могу бити осетљивије од јефтинијих. Брендови фармерки се такође разликују од сезоне до сезоне коришћењем патентираних материјала, као што су заковице и шавови, и применом посебних техника прања и обраде. Ове методе могу укључивати бојење, пеглање, па чак и употребу шмиргле или бушилица на сировом тексасу. Такви процеси могу бити посебно скупи када се раде у САД, где фабрике морају да се придржавају строжих еколошких и радних стандарда него у многим земљама са ниским трошковима производње.

Да би се производиле у Сједињеним Државама, фармерке морају имати цену „преко 200 долара“, према речима Шелде Хартвел-Хејл, потпредседнице компаније Directives West, одељења модне консултантске фирме Doneger Group са седиштем у Лос Анђелесу. Марже профита на премиум фармеркама могу бити значајне. Један руководилац малопродаје напомиње да су бруто марже профита за фармерке приватних брендова, које он производи за Walmart, Sears Holdings Corp. и друге трговце на мало, мање од 20%, док се марже за његове сопствене премиум линије крећу од 40% до 50%.

Даље читање Агинс, Тери, Крај моде: Како је маркетинг заувек променио индустрију одеће, Харпер, меки повези: 2000.

Референце

Категорија:Мода