Василије Рјазански (умро или између 1356. и 1360.) је био епископ Руске православне цркве, епископ Рјазански и Муромски. Руска црква поштује као светитеља.
Биографија Према предању, он је примио монашки постриг у Мурому, а затим је посвећен за епископа Муромског. Помиње се у Лаврентијевој хроници.
После опустошења града Мурома, из Кијева је у Муром дошао кнез Георгиј Јарославич. Овај кнез је обновио тамошњу Благовештенску цркву и другу цркву светих Бориса и Глеба и поставио у њихову цркву, као и раније, епископа по имену Василије, човека праведног и побожног.
Житије светог Василија Његово житије је писано средином 16. века, „Повест о владици Василију“ говори да је учинио чудо док је био епископ муромски. Гомила је, дејством демона, оптужила Василија за срамно понашање („Ох, владико, недостојно је да имаш девојке у свом храму у кревету“) и одлучила је да га протера из Мурома, а неки су чак хтели и да га убију. Владика Василије је после молитве изашао на реку Оку, раширио своју архијерејску мантију преко воде, стао на њу са иконом Богородице у рукама, и тако је за шест сати однесен узводно у Стари Рјазањ. Свештеници, кнез са бојарима и народ дошли су на обале Оке у сусрет светитељу, а затим га радосно примили. Епархија је премештена из Мурома у Стари Рјазањ.
После разарања Старог Рјазања од Татара, Свети Василије се преселио у Перејаславски Рјазањ, односно у савремени Рјазањ. Према легенди, Свети Василије је пловио овде дуж Оке и Трубежа на својој мантији са истом муромском иконом Богородице до цркве Бориса и Глеба. Овде је основао нову епископију.
Служба Светог Василија трајала је само десет година. 3. јула 1295. (према другим изворима између 1356. и 1360. године) умире. Тело му је сахрањено у Борисо-Глебском саборном храму.
Част и слављење Не зна се тачно време када је установљено поштовање Светог Василија. Он није канонизован међу муромске свете на саборима 1547. и 1553. године, али је његово локално поштовање највероватније проистекло из саборног величања муромских чудотвораца.
Године 1568, као резултат промене локације Борисо-Глебске цркве, испоставило се да је сахрана Светог Василија, која се налазила унутар ње, споља. Архиепископ Рјазански и Муромски Теодорит пронашао је 10. јуна 1609. године мошти светитеља и пренео их на место заштићено од непријатеља - Успенски (сада Рождествени) Саборни храм Рјазањ. Мошти су стављене под покров на леву певницу. Од тог времена, име Светог Василија „помиње се у свим црквама Рјазанске епархије“. На данашњи дан установљена је месна прослава успомене на Светог Василија Рјазанског.
Указом из 1814. године Свети Синод Руске Православне Цркве је дозволио да се 21. маја слави успомена на Светог Василија заједно са муромским чудотворцима. Указом Светог Синода из 1881. године одобрени су дани за прослављање његовог спомена: 3. јул – дан његове блажене кончине (упокоја) и 10. јун – дан преноса његових моштију.
Тренутно се мошти Светог Василија налазе у Саборном храму Рођења у Рјазању.
Референце
Категорија:Руски светитељи Категорија:Епископи Руске православне заграничне цркве