Херцег () је титула коју су носили поједини обласни господари у западним српским земљама, крајем средњег вијека. Терминолошки, назив ове титуле поријекло води из старовисокоњемачког „ herizogo “ , што по значењу одговара словенском „воевод“ ( војвода) Код Германа је то означавало врховног војног заповједника, па се у латинском језику преводило као dux. Титула херцега се употребљавала за вријеме мира, за осамостаљене господаре неких области. У таквом облику дошла је преко Мађарске у Босну.
У Немачкој Херцог је некадашња владарска и највиша племићка наследна титула код Немаца. Настала је од старовисоконемачких речи војска (ствнем. heri) и вођа (ствнем. zogo), а обично се преводи на друге језике титулом војвода ().
У краљевини Босни Најпознатији владари са овом титулом на нашим просторима су :
Хрвоје Вукчић Хрватинић Краљ Ладислав Напуљски, претендент на угарски престо је у Далмацији (у Задру), Хрвоја Вукчића именовао својим „главним намјесником у Угарској, Хрватској, Далмацији и Босни“ и учинио га је „херцегом спљетским“, те му дао на управу Спљет, Брач, Хвар и Корчулу. До тада, Хрвоје Вукчић је био велики војвода у Краљевини Босни, али ипак у вазалном односу према краљу Ладиславу. Титулисањем за херцега постаје самостални владар са одређеном територијом. Такође, држао је своју војску, слао је своје посланике, ковао свој новац (из чега се види самосталност). Укинуо је старе обичаје, увео је писане позивнице, гласање устајањем и слично. Чак су га поједини владари савременици називали краљем.
Стефан Вукчић Косача Прво је носио титулу у облику „херцег хумски и приморски“, а затим „херцег од Светог Саве“ (сматра се да је то због посједовања манастира Милешева гдје су биле мошти Светог Саве, или да покаже да је владар Хума, који је некада био у надлежности младог Растка Немањића) . Није познато од кога је добио титулу. Зна се да су му ту титулу признавали Фридрих III, босански краљ, папа, Венеција. Истраживањем је утврђено да је ову титулу узео сам, октобра 1448., а онда је добио признање и од Турака. Он је тражио да добије титулу „херцега сплитског“ коју је некада носио Хрвоје Вукчић, па је вјероватно хтио узети ову титулу ради достојанства. Сматрало се да је Стефан Вукчић Косача ову титулу узео како би Босну уздигао на виши ранг у Европи. Ова титула је уствари одговарала титули војводе код нас, јер је хијерархијски одмах послије краља, али се у Европи преводила другачије. Послије смрти Стефана, титулу су понијела оба његова сина, Владислав, кога је отац лишио насљедства, и Влатко, на којега је прешао остатак територије, имовине и очевих права.Трећи син Стефан, који је примио ислам, познат је као Ахмет-паша Херцеговић.
По титули херцега Стефана Вукчића Косаче, територија којом је господарио названа је Херцеговина, као и град Херцег Нови.
Референце
Литература
Категорија:Херцеговина Категорија:Титуле српских владара