мини|Фабрика одеће у Монтреалу, Квебек, 1941. Индустрија одеће, или индустрија одеће, односи се на низ трговинских и индустријских сектора укључених у производњу и ланац вредности одеће и одевних предмета . Ово укључује текстилну индустрију (произвођаче памука, вуне, крзна и синтетичких влакана ), украшавање везом, модну индустрију, продавце одеће и трговину половном одећом и рециклажу текстила . Текстилне фабрике се називају и „млинови“. Текстилне фабрике или „млинови“ претварају природне или синтетичке материјале у предиво које се шаље на ткање и плетење (процес претварања предива у текстилну тканину). Затим текстилне фабрике одеће праве носиве комаде од тих текстилних тканина. Производни сектори надовезују се на богатство технологије одеће, од којих су неке, попут разбоја, машине за чишћење памука и машине за шивење, најавиле индустријализацију не само претходних пракси производње текстила. Индустрије одеће су познате и као сродне индустрије, модне индустрије, индустрије одеће или индустрије меке робе.
Терминологија мини|Инспекција најлонских чарапа у Малмеу, Шведска, 1954. године. мини|Радници у фабрици одеће у Бангладешу, 2013. године. До почетка 20. века, индустрија у развијеном свету често је укључивала имигранте у „ радње са знојним условима “, које су обично биле легалне, али понекад и илегално пословане. Запошљавали су људе у претрпаним и непријатељским условима, радећи на ручним машинама за шивење, и примајући плату мању од егзистенције за смене од 10 до 13 сати. Овај тренд се погоршао због покушаја да се заштите постојеће индустрије које су биле угрожене земљама у развоју у Југоисточној Азији, Индијском потконтиненту и Централној Америци . Иако је глобализација довела до тога да се производња углавном премешта на прекоморска тржишта рада, постојао је тренд да подручја која су историјски повезана са трговином преусмеравају фокус на индустрије које су више повезане са „ белим оковратницима “ као што су модни дизајн, модно манекенство и малопродаја. Подручја која су историјски била у великој мери укључена у „трговину крпама“ укључују Лондон (Уједињено Краљевство) и Милано (Италија) у Европи, и округ СоХо у Њујорку (Сједињене Америчке Државе). Постоје значајна преклапања између термина индустрија одеће/конфетације, текстила и модне индустрије . Сектор одеће бави се свим врстама одеће, од модне одеће до униформи, електронског текстила и радне одеће. Текстилна индустрија је мање забринута за модни аспект, али производи тканине и влакна која су потребна за кројење . Модна индустрија пажљиво прати и поставља модне трендове, увек снабдевајући најновијом нефункционалном одећом.
Историја Историчарка Џудит Бенет истиче значајну везу између жена и индустрије одеће, напомињући да су „и 1381. и 1700. године две од сваких пет жена нашле запослење у услужној индустрији, а трећина је радила у производњи текстила или одеће.“ Ова дугогодишња веза између жена и производње текстила поставила је темеље за промене у обрасцима рада током индустријализације.
Једна таква промена била је брзо усвајање машина за шивење, које су прво постале популарне у домаћинствима средње класе, а касније и међу породицама радничке класе. Ова технолошка промена подстакла је пораст „спољних радника“, појединаца који су радили ван традиционалних фабричких окружења, често од својих домова. Ови спољни радници, првенствено жене, често су преузимали најслабије плаћене послове, постајући саставни део ширећег система подизвођачког рада у индустрији одеће. До почетка 20. века, значај ове радне снаге био је очигледан: попис становништва у Бристолу, у Енглеској, из 1901. године, открио је да су жене спољне раднице чиниле скоро једну трећину свих радника у индустрији одеће.
Ова појава жена које напуштају своје домове да би се бавиле плаћеним радом није ограничена само на историјске контексте у Европи. Истраживачица Michaela Doutch испитује сличне обрасце у савременој Камбоџи, где приближно 80 процената жена које раде у индустрији одеће чине мигранткиње које су напустиле своје руралне породичне домове како би потражиле запослење у Phnom Penh. Doutch објашњава да ове жене покреће комбинација фактора, укључујући смањење породичног пољопривредног земљишта и све већу потребу за зарађивањем како би подржале своје породице како традиционални начини самозадовољавања опадају. Такође примећује да ове рурално-градске мигранткиње често раде не само у фабрикама већ и код својих кућа, доприносећи тржишту поткотрљеног рада које одражава историјске праксе у Европи.6
Ова континуираност поткотрљеног рада кроз време и географске регионе истиче упорну улогу жена као флексибилне и јефтине радне снаге у индустрији одеће. Било да се ради о историјској Енглеској или савременој Камбоџи, економски притисци који воде жене у рад у текстилној индустрији — и структуре које експлоатишу њихов рад — остају доследни.
Продукција Индустрија одеће је значајан допринос економијама многих земаља. Индустрија готове одеће је критикована од стране заговорника радничких права због коришћења радних логора, комадног рада и дечјег рада. Радни услови у земљама са ниским трошковима производње добијали су критичку медијску пажњу, нарочито након великих несрећа као што је колапс зграде Савар 2013. или пожар у фабрици Triangle Shirtwaist.
До 2016, највећи извозници одеће били су Кина (161 милијарду $), Бангладеш (28 милијарди $), Вијетнам (25 милијарди $), Индија (18 милијарди $), Хонг Конг (16 милијарди $), Турска (15 милијарди $) и Индонезија (7 милијарди $). GQ UK. Пројектовано је да ће тржиште Сједињених Америчких Држава до 2025. вредети 385 милијарди $. Vogue US. Такође се очекује да ће приход од е-трговине у САД до 2023. достићи 146 милијарди $. Harper’s Bazaar.
Производња у земљама у развоју Светско тржиште за текстил и извоз одеће 2013. године, према УН статистици трговине робом, износило је 772 милијарде $. GQ UK. EPZ (Export Processing Zones) су одређене зоне где произвођачи могу да увозе материјал, обраде га и саставе производе за реекспорт, ослобођени пореза и дажбина. Многи произвођачи виде EPZ као катализатор економског раста са минималним прописима, па премештају производњу у ове зоне ради максимизације профита. Према UN Women, жене чине значајну већину радне снаге у EPZ, достижући 90% у Никарагви, 80% у Бангладешу и 75% у Хондурасу, Филипинима и Шри Ланки. Vogue US.
Бангладеш Многе западне мултинационалне компаније користе рад у Бангладешу, који је један од најјефтинијих на свету: 30 евра месечно у поређењу са 150–200 у Кини. 2005. године једна фабрика се срушила и усмртила 64 особе. 2006. године серија пожара усмртила је 85 људи и повредила 207. 2010. године, око 30 људи је погинуло од гушења и опекотина у два озбиљна пожара. Harper’s Bazaar.
2006. године десетине хиљада радника су се мобилисале у једном од највећих штрајкова у земљи, погађајући готово све од 4.000 фабрика. BGMEA је користила полицију да сузбије протест. Троје радника је убијено, стотине су рањене хицима или затворене. 2010, након новог штрајка, око 1.000 радника је повређено услед репресије. На дан 24. априла 2013. године у Savar Upazila у округу Дхака, Бангладеш, зграда Rana Plaza, која је била осмоспратна и у којој су смештене бројне фабрике одеће укључујући Zara, Joe Fresh и Walmart, срушила се. Тиме је погинуло 1.134 људи, а многи су повређени. Пукотине у структури зграде биле су примећене дан раније, али радницима је речено да ипак дођу на посао наредног дана. GQ UK. Трагедија Rana Plaza привукла је светску пажњу на реалност текстилне индустрије и модерних радника у текстилу. Потрага за мртвима завршена је 13. маја 2013. Harper’s Bazaar.
Иако је од раног 20. века направљен значајан напредак, „до почетка 21. века мало тога се променило за раднике у текстилу широм света“. У текстилној индустрији већина запослених су жене. Оне се селе у градове из руралних средина како би радиле у текстилним компанијама и издржавале породице. Женске раднице у фабрикама у Бангладешу зарађују 25% мање од мушкараца. Просечна плата била је 9.984 taka за жене и 10.928 taka за мушкарце (еквивалентно 79 евра). GQ UK. 2023. године Trade Union је захтевао минималну плату од 2.300 taka (182,92 евра) месечно за раднике одеће, међутим, плата је повећана само на 1.200 taka (106 евра). Vogue US. Честа тактика произвођача је да се рад премести у „земље са најнижим платама, а самим тим и најнижим радним стандардима“. Harper’s Bazaar. У 21. веку жене су и даље често недовољно плаћене и потцењене у смислу текста који производе, а „због историјске перцепције као ‘јефтини’ и ‘флексибилни’, женска радна снага у текстилној и одећној индустрији посебно је прилагођена динамици глобалне производне линије. Она је јефтина и по тренутним нивоима плата и по нездравим и небезбедним условима под којима жене често раде“. GQ UK.
Камбоџа Камбоџа је осми највећи извозник одеће и обуће на свету. Индустрија одеће у Камбоџи представља највећи део производног сектора земље, чинећи 80% укупног извоза. У 2012. години извоз је порастао на 4,61 милијарду долара, што је повећање од 8% у односу на 2011. У првој половини 2013. индустрија одеће у Камбоџи пријавила је извоз у вредности од 1,56 милијарди долара. GQ UK. У јануару 2024. вредност камбоџанског извоза на страним тржиштима износила је 846 милиона долара, што је повећање од 30% у односу на исти месец претходне године. Vogue Business. Сектор је 2019. године запошљавао око 800.000 радника, од којих су већина жене. Производња се углавном одвија у завршним фазама — претварању предива и тканина у готове производе — јер земља нема развијену базу текстилне индустрије. Европска унија (ЕУ) представља највеће извозно тржиште за камбоџанску одећу, чинећи око 40% укупног извоза. Harper’s Bazaar. Камбоџа је имала користи од ЕУ програма Everything But Arms (EBA), који је омогућавао бесцарински приступ европском тржишту за све извозне производе. Међутим, 2020. године ЕУ је суспендовала део EBA бенефиција због нарушавања људских права у земљи. GQ UK.
Кина Кина је више од деценије задржала позицију највећег произвођача одеће на свету, контролишући преко 50% глобалне производње. У 2021. години кинеско тржиште одеће остварило је приход од 303 милијарде долара. До 2025. године пројектовано је да ће приход од женске одеће износити 185,27 милијарди долара, а укупни тржишни приход 342 милијарде долара. Vogue US. Провинција Гуангдунг представља епицентар производње, са преко 28.000 извозних предузећа. Само у првом кварталу 2022. године, овај сектор остварио је извоз у вредности од 6,3 милијарде долара. Harper’s Bazaar. Од 2015. године, кинески текстилни сектор прелази на одрживији модел производње, смањујући нагласак на количини и усмеравајући пажњу на технолошки унапређене методе које повећавају продуктивност. Овај прелазак мотивисан је растућим трошковима рада, што приморава компаније да напусте радно-интензивне моделе у корист аутоматизованих процеса. GQ UK.
Етиопија Радници у етиопским фабрикама одеће, који производе за брендове као што су Guess, H&M и Calvin Klein, примају месечну плату од само 26 долара. Harper’s Bazaar. Ове изузетно ниске зараде довеле су до ниске продуктивности, честих штрајкова и велике флуктуације радне снаге — неке фабрике су у просеку потпуно мењале своје запослене сваке године, према извештају Stern Centre for Business and Human Rights са Њујоршког универзитета из 2019. године. У извештају се наводи: „Уместо послушне и јефтине радне снаге коју су промовисали у Етиопији, страни добављачи су се суочили са запосленима који су незадовољни својим платама и условима живота и који све чешће протестују или напуштају посао. У својој жељи да створе бренд ‘Made in Ethiopia’, влада, глобални брендови и страни произвођачи нису предвидели да је основна зарада једноставно сувише ниска да би омогућила радницима пристојан живот.“ GQ UK.
Индија