Тамилска кухиња се односи на кулинарске традиције становништва које говори тамилски језик, првенствено из јужне индијске државе Тамил Наду и региона са тамилском већином у Шри Ланки. Обухвата различите регионалне стилове, који се углавном деле на стил Тамил Надуа, који чини кључну компоненту јужноиндијске кухиње, и кухињу шриланчанских Тамила, која се развијала упоредо са другим кулинарским традицијама Шри Ланке.

Оба стила наглашавају употребу пиринча, сочива, махунарки, тамаринда и широког спектра зачина. Јела могу бити вегетаријанска или садржати месо и морске плодове, у зависности од заједнице и доступности намирница. Јела се често служе на листовима банане, што је пракса за коју се верује да даје суптилан укус. За посебне прилике припремају се раскошни оброци познати као вирунду, који се састоје од пиринча, чорби на бази сочива (као што су самбар и кужамбу), сувих припрема од поврћа (поријал) и додатака попут апалама, киселих краставаца и десерта као што је пајасам.

Кафа и чај су основна пића, док је млаћеница (мор) уобичајен пратилац оброка. У традиционалном окружењу, лист банане који се користи за сервирање се опере и касније даје стоци, што одражава одрживе прехрамбене праксе.

Типични оброци мини|десно|240п|Вегетаријански оброк у Тамил Надуу

Вирунду () се односи на основне елементе тамилске кухиње који се нуде гостима у посебним приликама, као што су фестивали и свадбене церемоније. Пиринач, парупу, самбар, расам, кужамбу, поријал и куту мешају се са млаћеницом или грушавином да би се припремио пачади. Суво и свеже воће или поврће такође се користи за припрему традиционалне кухиње. Оброци се обично служе са сољу, киселим краставцима, вадом, пајасамом и апаламом. Након оброка, служе се банана и лист бетела (пан) са арека орасима и кречном пастом ради побољшања варења. Пре јела, људи чисте лист банане, који се користи као велика подлога за сервирање хране. Пиринач, , и друге намирнице се обично служе на листу.

Кафа и чај су основна пића. Пајасам, популаран десерт, обично се једе на крају оброка.

Неки примери главних јела која се обично мешају са пиринчем укључују:

Кужамбу () — било који гулаш који је густ и течан или кашасте конзистенције. „Самбар” спада у категорију кужамбуа. Друге врсте кужамбуа су пули кужамбу, мор кужамбу (или карнатакин тамбули — , што значи хладно/кисело јело), пунду кужамбу, милагу кужамбу, такали кужамбу, конгунаду селаву кужамбу (селаву — означава зачине попут каранфилића, ловоровог листа, цимета, црног бибера итд.), четинад манди (манди — значи таложити; користи воду од талога пиринча за згушњавање), кералски кадалај кари итд. Северноиндијски сосови попут панир путер масале, алу гоби масале, грашак масале итд. спадају у ову категорију кужамбуа. Може садржати и месна јела.

Кадаијал () — било које зелено лиснато поврће попут спанаћа, са или без сочива, кува се, мути и прави у конзистенцију (полу)пиреа. Кадаи — значи мутити помоћу кадаикола () или матуа (), или помоћу електричног ручног блендера. Ово јело је такође густо и течно. Ако бисмо га категорисали, спадало би у категорију кужамбуа. Примери су кирај кадаијал, пачаипајир кадаијал, татаипајир кадаијал итд. Садржи само зелено лиснато поврће и/или сочива, без меса.

Отукам () — јело направљено од „темељца од листова моринге”. Отуку — дословно значи одбацити, оставити по страни, резервисати, тј. бујон или темељац. Његова конзистенција је благо кашаста, негде између кужамбуа и расама.

Туваијал () — улупана и изгњечена паста слична чатнију, направљена од поврћа, сочива итд., густе или кашасте конзистенције, која се затим зачињава или темперира. Туваи — значи улупати и изгњечити, а затим темперирати или зачинити. Садржи само поврће и сочива; нема меса. Такође се назива тогаијал (), где тогаи () дословно значи „збирка, скуп, комбинација”, што даје пренесено значење прављења пасте. Чатни од кокоса, чатни од парадајза, чатни од нане, парупу туваијал, пирандаи туваијал итд. спадају у ову категорију. Једе се са пиринчем, као и са другим јелима попут идлија, досе, апама, идијапама, утапама, адаија, панијарама итд. На хиндију се зове чатни, а на малајаламу чаманти.

Сару () — зачињена супа која је ретка или воденасте конзистенције. Дословно се преводи као сок. Мадраски малигатони, што је само по себи погрешан изговор за (милагутанир расам), што значи супа од црног бибера, спада у категорију сару или расам. Може садржати и месна јела.

Тајир () и мор () — Тајир је обична млечна грушавина, а мор је млаћеница која се прави мешањем воде и грушавине са сецканим ђумбиром, зеленим чилијем, листовима карија и сољу.

Врсте прилога који се обично једу са куваним пиринчем (могу се јести и са идлијем, досом, вадаијем, чапатијем, идијапамом итд.):

Куту () — било које поврће или зелено лиснато поврће са парупуом, тј. сочивом, направљено у гулаш благо густе конзистенције са зачинима. Куту дословно значи комбиновати или додати.

Поријал () — обично означава суво, пржено поврће са зачинима и ренданим кокосом. Реч пори () значи „пржити (дубоко, плитко, мешањем или у тигању) са уљем или било којом масноћом”. Због звука пуцкетања који се чује током пржења, реч „пори” је добила и пренесено значење „пуцкетати”. Тако се „пуцани пиринач” назива „пори”, а „кокице” „чолапори” ().

Варувал () — обично означава суво или на уљу печено поврће, месо или рибу са зачинима. Вару () значи пећи. Такође, ватрал () значи осушено или дехидрирано. Обично се за чипс, попут чипса од банане или тапиоке, користи израз варутату (), јер је крајњи производ сув и без влаге.

Масијал () — кувано и изгњечено кртоласто или коренасто поврће попут кромпира, јама, слатког кромпира, тапиоке или касаве, или било које поврће, зачињено или темперирано. Маси () значи гњечити. Махараштрански павбаџи сос је врста масијала.

Пиратал () — одвојено кувано поврће које се промеша са зачинима у тигању или воку. Пирату () значи 'промешати, премазати или окренути нешто'.

Авијал () — благо пропржено, а затим на пари кувано мешано поврће са зачинима. Ави () значи кувати на пари.

Сундал () — обично суво динстано кувано махунасто поврће или махунарке са зачинима и ренданим кокосом. Сунду () значи исушити, кувати итд.

Туватал () — обично означава суво, у тигању пржено поврће док се не смежура. Тувал () значи бити флексибилан, савитљив, савити се или смежурати.

Ватакал () — обично јело у којем се поврће динста са зачинима у тигању или воку док не омекша, али и даље задржава влагу; има густу и влажну конзистенцију. Ватаку () значи обесхрабрен или уморан.

Ванакал () — динстано јело од поврћа са зачинима у тигању или воку. Може бити суво попут туватала () или влажно попут ватакала (). Стога се користи као општи појам за оба наведена јела. Ванаку () значи савити.

Ватал () — поврће или месо опаљено на ватри. Вату () значи опалити.

Остали зачини који се једу са пиринчем, досом или чапатијем:

Пачади () — у тамилској кухињи, обично означава јело на бази грушавине направљено са свеже ренданим поврћем попут шаргарепе, краставца, чилија, лука итд., помешано са грушавином. У тамилској кухињи, слично је северноиндијској раити. Пачади () значи гњечити. Међутим, пачади такође може означавати јело на бази чилија које је благо кувано (попут мангаи пачадија). Има мање уља. Једе се само као прилог. Рок трајања му је један дан.

Току () — снажно зачињен зачин који обично има један састојак као основу (нпр. парадајз, сирови манго), који се ренда и подвргава спором процесу кувања док не промени облик и потамни. Може се јести са пиринчем. Току () значи гњечити или млети. Једе се или као прилог или помешано са пиринчем. Примери: мангаи току, маинџи току, такали току итд. Има више уља. Рок трајања му је од три до седам дана.

Урукаи () — има више уља ради конзервације. На енглеском се назива „pickle”, а на хиндију „achaar”. Рок трајања му је више од месец дана; обично шест до дванаест месеци.

Фритуле и пржена јела:

Ватрал () — дехидрирано или обично на сунцу сушено поврће попут патлиџана, бораније, чилија, лука, парадајза итд. У ватралу не би требало да буде влаге. Конзумира се након дубоког пржења у уљу.

Вадагам () — мање-више еквивалент маратском јелу „вади”. Спада у категорију ватрала.

Апалам () — (на сунцу) осушен танак кружни производ направљен од сочива попут урад дала или житарица попут пиринча. Спада у категорију ватрала. Конзумира се након дубоког пржења у уљу.

Вадаи ()

Баџи ()

Бонда ()

Регионалне кухиње Свака област у којој су Тамили живели развила је сопствену варијанту уобичајених јела. Четири дивизије древног Тамилакама припремају своју јединствену тамилску кухињу.

Чола Наду Кухиња региона Чола Наду специјализована је за неколико јела као што су севаи и друге варијанте повезане са различитим умацима попут чатнија. Најчешћа јела потичу из Чидамбарама. Кумбаконам је познат по својој филтер кафи. Регион Танџавур је један од истакнутих произвођача јела на бази пиринча као што су пулијодараи, самбар садам, пиринач са поврћем и поди садам. Такође се припремају јела од проса попут кутарај вали досе. Слатководна риба из области Тиручирапалија позната је по свом јединственом укусу.

Пандија Наду Регион Четинад и његова суседна подручја као што је Караикуди познати су по својој типичној зачињеној кухињи, познатој и као четинад кухиња. Јела попут идијапама, утапама, панијарама, као и месна јела, уобичајена су у овом региону. Регион Мадурај има своја јединствена јела као што су мутаипарота, парутипал, каридосаи, јасмин идли, ирамин кужамбу, и то је место порекла млечног десерта џигартанда. Невегетаријанска јела из Тирунелвелија, Мадураја и околних подручја су међу најпознатијима међу Јужним Индијцима. Регион Вирудунагар је познат по коин пароти. За разлику од традиционалног начина припреме, коин парота се обично пржи у дубоком уљу и служи са овчим гулашом.

Конгу Наду Кухиња Конгу Надуа се првобитно припремала у руралним подручјима. Опуту, сандахаи и кола урундаи су нека од главних јела. Многа јела у Конгу Надуу базирају се на кокосу и луку, јер регион има обиље кокоса, лука и кикирикија. Тенгаи пал џагери, улунду кали, качајам, арисим-парупу садам, келварагу путумаву, ариси путумаву, панијарам, келварагу пакода, тенгаи барби, кадалаи урундаи, елу урундаи и пори урундаи су међу осталим јелима које припремају Тамили. Већина људи који живе у овом региону обично конзумирају овчетину, пилетину, слатководну рибу и препелице, јер је регион континентални. Арисим-парупу садам је јединствено јело. Најчешћа уља су сусамово и кикирикијево уље. Кокосово уље се користи за главно кување, као и за зачињавање у одређеним јелима Конгу Надуа.

Тондаимандалам Кухиња овог региона дели сличности са телугу кухињом због географске близине. Припремају се љута и зачињена вегетаријанска и невегетаријанска јела. Идли, досаи, баџи, куту, муруку, вада кари и пилетина 65 су уобичајена јела у овом региону.

Тамилске кулинарске речи у енглеском језику Кари (енгл. Curry) потиче од тамилске речи кари. Тамилска фраза милагу танир означава „бибер супу”, дословно бибер вода или малигатони. „Конџи” (енгл. Congee) потиче од тамилске речи канџи. „Манго” (енгл. Mango) је у енглески језик дошао преко португалског, који га је преузео из тамилске речи манкај.

Јела мини|Идли и меду вада (улунду вадај) са чатнијем од парадајза, самбаром и чатнијем од кокоса, послужени на листу банане мини|Вен понгал мини|Доса спремљена код куће мини|Идијапам мини|Кужи панијарам Пиринач је основна храна већине Тамила. Обично се једе за ручак, а понекад и за вечеру. Сору (тамилска реч за 'пиринач') служи се уз друге намирнице као што су самбар, поријал, расам, куту, кирај и грушавина.

Јела за доручак Главна јела Идли је колач од пиринча куван на пари, припремљен од ферментисаног теста од пиринча и црног грама. Обично се служи са различитим врстама традиционалних јела као што су чатни, самбар или вадакари.