thumb|250п|Мапа арадског округа са положајем Глоговца, доле лево Колегијална црква Арад ( био је колегијални капитул, основана у 12. веку, у Краљевини Угарској. Била је посвећена Светом Мартину Турском. Каптол је био под директном јурисдикцијом надбискупа Естергома. Поседовао је земљишне поседе у најмање седам жупанија. Од 1220-их, каптол је био место аутентификације.
Црква је била са седиштем у префектури Арад (данас рушевине у селу Владимиреску, познатом по старом имену Глоговац, на мађарском Glogovác или Öthalom). Овде је био центар старог насеља трговачког града Арада до 15. века.
Историја thumb|250п|Одсецање глава противника Беле II Угарског у Араду у Chronicon Pictum. Оснивање Савремени историчари се слажу да је Бела Слепи, краљ Угарске, основао колегијални каптол између 1131. и 1141. године. Иако је најранији постојећи документ који се односи на Арадски каптол, такозвани Регистар Арада, издат 1177. године, краљевска диплома из 1399. године помиње повељу о додели која је издата у корист каптола током владавине краља Беле. Према једној научној теорији, краљ Бела II основао је каптол у знак покајања за масакр 68 господара на скупштини у Араду 1131. године. Историчар Иштван Бона пише да је краљ доделио имања убијених господара новом каптолу. Каптол је био посвећен Светом Мартину Турском.
Савремени научници су идентификовали велику (50 метара дугачку) средњовековну цркву, чије су рушевине пронађене у Глоговцу (сада Владимиреску у Румунији), као седиште Арадског каптола. Прва црква је морала бити завршена пре 1172. године, јер се око ње развило гробље током владавине Стефана III Угарског. Та црква је обновљена, а нова црква (чије су рушевине откривене) је освећена 1224. године.
Врхунац Пошто је Арадски капитол основао краљ, монарси су користили право покровитељства над њим, а такође је био изузет од јурисдикције чанадских бискупа. Капитол се састојао од најмање 12 каноника, укључујући и проректора који је био на његовом челу. Папа Хонорије III покушао је да прошири ауторитет Свете столице именовањем свог кандидата, Јоханеса Капуција, за проректора 1225. године, али је Капуције био приморан да абдицира у корист монарховог кандидата, Алберта. Капитол је постао место аутентификације са јурисдикцијом у жупанијама Арад, Чанад и Заранд, 1229. године. Након тога, пред члановима капитола су се такође обављала и ватрена искушења.
Папа Гргур IX је екскомуницирао проректора Алберта 1235. године јер је Алберт одбио да призна ауторитет естергомског надбискупа. Међутим, проректор Алберт је попустио надбискупу Стефану Банчи тек 1246. године, обећавши да ће присуствовати синодима које је сазвао надбискуп.
Поседи Пустињак Андрија је доделио земљишни посед Арадском каптолу у селима Бесен, Карад и Рад у жупанији Шомођ током владавине Беле Слепог. Арадски каптол је 1177. године држао поседе у седам жупанија, према Арадском регистру који је издат по наређењу Беле III. Арадски замак је такође био власништво каптола и једна трећина путарине трајекта у Естеуерду на реци Марош припадала је каптолу. Током 13. века, Арадски каптол је стекао нове поседе у жупанијама Бихар, Барања и Арад. Током 1223. године, извесни Гргур, син Калада, који је украо 150 оваца каптола, не само да их је вратио, већ је и заложио своје имање под именом Череуј како би обезбедио надокнаду за причињену штету..
Види још Колегијална црква Тител Колегијална црква Демеш
Референце
Литература
Категорија:Колегијалне цркве у Румунији Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Арад