Caged () је амерички филм ноар из 1950. године, режисера Џона Кромвела, према сценарију који су Бернард Шоенфелд и Вирџинија Келог написали на основу сопствене приче Women Without Men. Главне улоге у филму тумаче Еленор Паркер, Агнес Мурхед, Бети Гард, Хоуп Емерсон и Елен Корби, а радња прати младу, тек удату жену која је ухапшена због оружане пљачке. Њена брутална искуства у затвору, као и убиство њеног мужа, постепено је претварају из кротке, наивне девојке у очврслу преступницу.
Филм је био номинован за три Оскара, у категоријама за најбољу глумицу (Еленор Паркер), најбољу споредну глумицу (Хоуп Емерсон) и најбољу причу и сценарио.
Радња Деветнаестогодишња Мари Ален ухапшена је након неуспелог покушаја оружане пљачке који је извршила са својим мужем Томом, који је том приликом убијен. Док пролази кроз иницијални затворски лекарски преглед, сазнаје да је у другом месецу трудноће.
Мари се тешко прилагођава монотоној и суровој свакодневици женског затвора. Тамо упознаје Кити Старк, убицу и професионалну ситну лоповку, која јој обећава посао лопова када изађе из затвора. Кити јој наглашава колико је важно бити „тврда” док је иза решетака.
Иако јој јављају да би могла бити условно пуштена за десет месеци, Мари сведочи случајевима затвореница које добијају условну, али остају у затвору јер њихови надзорници за условну слободу нису успели да им пронађу посао. Једна таква безнадежна затвореница се обеси, а Марине наде у рано пуштање полако нестају.
Упркос владавини садистичне управнице, надзорнице Евелин Харпер, Мари рађа здраво али превремено рођено дете. Планира да дете привремено повери мајци, са намером да га преузме након изласка из затвора, али њен очух не жели да дозволи да беба живи у његовој кући. Након што јој буде одбијена условна слобода, махнита Мари покушава да побегне, па је приморана да дете да на усвајање.
Долазак озлоглашене криминалке Елвајре Пауел изазива ривалство са Кити. Елвајра подмити Харперову да пошаље Кити у самицу, где је брутално пребијају. Када у затворском дворишту пронађе маче, Мари га усваја као љубимца, али Харперова покушава да га одузме, што изазива побуну међу затвореницама. Маче бива случајно убијено током хаоса, а Мари је кажњена јер се потукла са надзорницом.
Пре него што је одведу у самицу, Харперова обрије Мари главу, симболично јој одузимајући невиност. Надзорница често улази у сукоб са реформистички настројеном управницом затвора, Рут Бентон, посебно након последњег инцидента са Мари. Пошто је Харперова политички постављена на функцију, полицијски комесар одбија да је отпусти и уместо тога тражи Бентонину оставку. Када Бентонова изјави да ће захтевати јавно саслушање, питање њене оставке пада у воду.
Кити се враћа међу затворенице после месец дана у самици, али растројена и психички нестабилна. Након што је Харперова поново понизи у затворској мензи, Кити је избоде до смрти док затворенице посматрају и не покушавају да интервенишу. Мари, сада очврсла под утицајем професионалних криминалки и садистичких стражарки, охрабрује Кити да изврши напад.
Поново стекнувши право на условну, Мари тврди да је обезбедила посао изван затвора. Међутим, посао је само обмана да би била пуштена — прави план јој је да се придружи Елвајриној лоповској банди. Мари напушта установу као цинична, бескрупулозна жена. На самом крају, помоћница пита Бентонову шта да ради са Мариним досијеом, а она одговара: „Држи га активним. Вратиће се.”
Улоге
| Еленор Паркер || Мари Ален |- | Агнес Мурхед || Рут Бентон |- | Елен Корби || Ема Барбер |- | Хоуп Емерсон || Евелин Харпер |- | Бети Гард || Кити Старк |- | Шила Макреј || Хелен |- | Џен Стерлинг || Џета „Смучи” Ковски |- | Ли Патрик || Елвајра Пауел |- | Џејн Дарвел || начелница самице |- | Гертруда В. Хофман || Мили |- | Олив Диринг || Џун Робертс |- | Гертруда Мајкл || Џорџија Харисон
Продукција Године 1948, студио је првобитно намеравао да филм буде пројекат за Бети Дејвис и Џоун Крофорд, али су финансијске несугласице то осујетиле. Дејвисова је наводно одбила филм због његовог имплицитног лезбијског садржаја.
Пријем thumb|upright|Реклама за филм из 1950. Године 1950, часопис Variety је дао мешовиту, али претежно позитивну рецензију за филм, описујући га као „мрачну, непрекинуту студију узрока и последице” која „ипак резултује прилично суморном забавом”.“Brog.”(1950). "'Caged'", review, Variety, May 3, 1950, page 6. Internet Archive. Retrieved August 29, 2018. Ипак, часопис је био веома похвалан према готово свим аспектима продукције филма, укључујући режију, монтажу, сценографију, музику и глумачке наступе, нарочито оне Еленор Паркер и Хоуп Емерсон:
Други амерички критичар из 1950. године, пишући за Film Bulletin, такође је дао углавном позитивну оцену филму."'Caged’ Stark, Gripping Prison Film Is Highly Exploitable", Film Bulletin (New York, New York), May 8, 1950, page 10. Internet Archive. Retrieved September 1, 2018. Публикација је навела да би „сирова, упечатљива” друштвена критика филма била још снажнија када би „суморна атмосфера” приче имала бар неколико лакших тренутака за контраст. Лист је даље приметио: „Caged је према казненим установама оно што је The Snake Pit био за менталне институције, а Изгубљени викенд за алкохолизам.”
У много каснијој рецензији, критичар Емануел Леви је 2007. године такође углавном похвалио филм:
Leonard Maltin's Movie Guide из 2014. године позитивно је оценио филм са три од четири звездице, описавши га као „суров” са „изванредним” глумачким наступима.Caged at Turner Classic Movies
Награде Награда Категорија Номиновани Исход Оскар Најбоља глумица Еленор Паркер Најбоља споредна глумица Хоуп Емерсон Најбоља прича и сценарио Бернард Шоенфелд и Вирџинија Келог Филмски фестивал у Венецији Златни лав Џон Кромвел Најбоља глумица Еленор Паркер
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Филмови 1950. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички драмски филмови Категорија:Амерички црно-бели филмови Категорија:Филм ноар Категорија:Филмови за које је музику компоновао Макс Штајнер Категорија:Филмови студија Warner Bros.