Фијат 128 је мали аутомобил који је Фијат производио и продавао од 1969. до 1985. Каросеријски модели су били седан са двоја или четвора врата, караван са троја или петоро врата, као и купе са двоја или троја врата.

Захваљујући инжењерингу Дантеа Ђакозе и дизајну мотора Аурелија Лампредија, модел 128 је био познат по својој релативно пространој запремини за путнике и терет — омогућеној револуционарном иновацијом у распореду попречно постављеног мотора напред и погона на предње точкове, што је постало распоред „који је усвојио готово сваки други произвођач на свету“ за погон на предње точкове. Фијат је у својим рекламама промовисао да механичке карактеристике троше само 20% запремине возила. Погонски систем и мотор модела 128, реконфигурисани за распоред са мотором позади средње постављеним и погоном на задње точкове, коришћени су у спортском аутомобилу Фијат X1/9.

Проглашен за Европски аутомобил године 1970, на крају је произведено преко три милиона примерака.

Аутомобилски новинар Џејми Китман је 2012. назвао модел 128 „пиониром малих аутомобила које данас возимо“.

Развој мини|Умберто Ањели и Данте Ђакоза примају награду за Европски аутомобил године 1970. у хотелу Хилтон у Амстердаму, 5. фебруара 1970. године. Захваљујући инжењерингу Дантеа Ђакозе и дизајну мотора Аурелија Лампредија модел 128 је био познат по својој релативно пространој запремини за путнике и терет — омогућеној револуционарном иновацијом у распореду са мотором напред и погоном на предње точкове, што је постало распоред „који је усвојио готово сваки други произвођач на свету“ за погон на предње точкове. Ђорђето Ђуђаро је напоменуо да је 1970. Фолксваген потпуно демонтирао Фијат 128, препознајући га као референцу за свој предстојећи Голф.

Фијат је у својим рекламама промовисао да Енцо Ферари вози 128 као своје лично возило."

Фијат је изградио потпуно нову фабрику у Ривалта ди Торино, северозападно од Торина, посебно за производњу новог модела 128. Укупно је у Италији произведено 2.776.000 седана и каравана, плус 330.800 купеа и 3П модела.

Иновација предњег погона лево|мини|Фијат 128 Специјал Погон на предње точкове је претходно био уведен у мале, јефтине аутомобиле од стране BMC-а, прво са Минијем 1959, а затим са већом серијом 1100/1300 1962. Средином 1960-их, Фијат је почео да дизајнира нови аутомобил који би се такмичио са овим другим. BMC-ов дизајн Алека Исигониса имао је мењач и мотор који деле један картер за уље — упркос различитим захтевима за подмазивање — и хладњак мотора је био постављен са стране мотора, даље од протока свежег ваздуха и усмеравао је загрејани, а не хладни ваздух преко мотора. Распоред је често захтевао да се мотор скида ради сервисирања квачила. лево|мини|Фиат 128 Фамилијаре - прва серија караван са 3 врата Распоред Фијата 128 имао је бројне разлике. Како га је пројектовао Данте Ђакоза, имао је попречно постављен мотор са погонским вратилима неједнаке дужине и иновативни компактни механизам за отпуштање квачила (који је дизајнирао Еторе Кордијано) — распоред који је Фијат стратешки тестирао на претходном производном моделу пуних пет година, Примули из своје мање тржишно критичне подружнице, Аутобијанки.Becker, p. 79 Распоред је омогућио да се мотор и мењач налазе један поред другог без дељења течности за подмазивање, док се електрично контролисани вентилатор за хлађење усмерава ка протоку свежег ваздуха. Користећи Примулу као тест платформу, Фијат је био у могућности да у довољној мери реши недостатке распореда, укључујући неравномерни пренос снаге са стране на страну, неравномерно хабање гума и потенцијално управљање обртним моментом, тенденцију да снага мотора сама управља аутомобилом при великом убрзању.

Компактан и ефикасан распоред — попречно постављен мотор са мењачем постављеним поред мотора који покреће предње точкове преко офсетног коначног преносника и карданских вратила неједнаке дужине — касније је постао уобичајен код конкуренције и вероватно индустријски стандард.

Распоред је био довољно флексибилан да је Фијат реконфигурисао погонски склоп 128 као распоред са централно смештеним мотором за Фијат X1/9.

Лиценцирана производња

Југославија/Србија Модел Фијата 128 је био основа за серије аутомобила Застава 128 (седан са четворо врата) и Застава 101 (хечбек са троја и петоро врата) које је производила „Застава аутомобили“ у СФРЈ (касније Србији). Заставе засноване на моделу 128 биле су доступне широм Европе 70-их година. У Уједињеном Краљевству су се нудиле три варијанте: хечбек са троја врата (Застава Југо 311/313), лимузина са четворо врата (Застава Југо 411/413) и хечбек са петоро врата (Застава Југо 511/513). Тај модел је остао популаран до краја производње и био је најприступачнији модел југословенског произвођача аутомобила.

Редовна производња је завршена у новембру 2008. након што је Фијат купио фабрику Застава у Крагујевцу, међутим, производња пикап варијанте Застава Поли настављена је у веома ограниченом броју у фабрици Застава специјална возила Сомбор (156 аутомобила произведено у последњој години) до децембра 2010.

Референце

Спољашње везе

Сајт за љубитеље Фијата 128 Презентација Застава Скала 55

Категорија:Фијат Категорија:Седани Категорија:Аутомобили ниже средње класе Категорија:CS1 извори на језику — италијански (it)