Кестенов једач (минер) лишћа (Cameraria ohridella) је мољац из породице Gracillariidae.

Кестенов минер је први пут примећен у Северној Македонији 1984. године, а као нова врста описан је 1986. године. Његове ларве су минери на обичном дивљем кестену (Aesculus hippocastanum). Кестеновог минера је први пут сакупио и случајно пресовао у хербаријумске листове ботаничар Теодор фон Хелдрајх у централној Грчкој 1879. године.

Штета Cameraria ohridella узрокује значајну штету, углавном тамњење крајем лета, изгледу стабала дивљег кестена. Упркос лошем изгледу ових заражених стабала, нема доказа да штета коју је нанео мољац доводи до смрти стабала. Међутим, тежина семена, складиштење фотосинтезе и репродуктивни капацитет могу бити смањени. Дрвеће преживљава поновљене заразе и нормално се поново буја у наредној години. Чини се да се већина штете коју је проузроковао мољац јавља прекасно у вегетационој сезони да би значајно утицала на перформансе стабала. Сходно томе, нема разлога за сечу и уклањање стабала само зато што их је напала C. ohridella.

Ларва се храни у шупљинама у листовима дрвета, оштећујући их и успоравајући раст. Заражени листови су прекривени малим смеђим мрљама које се брзо шире по целом дрвету, дајући јесењи изглед. На крају листови умиру и отпадају; када нарасту нови, поново су заражени. Овај циклус се може поновити неколико пута у једној сезони.

Опис Мољац је дугачак до 5 милиметара, са сјајним, јарко смеђим предњим крилима са танким, сребрно-белим пругама. Задња крила су тамносива са дугим ресама. Свака женка мољца полаже између 20 и 40 јаја појединачно на горњој површини листова, а када се она излегу 2-3 недеље касније, ларве се развијају кроз пет фаза храњења и две препупалне фазе пре пупалне фазе. Прва фаза ствара малу шупљину (или рудник) паралелну са веном у листу и „испира“ сок уместо да се „храни ткивом“. До трећег стадијума, ларва ствара шупљину пречника приближно 8 мм; ово се додатно шири каснијим стадијумима док једна шупљина не може да покрије неколико квадратних центиметара. Ларва почиње да се чаури око четири недеље након што се јаје излегне и, осим када хибернира као лутка у шупљини, одрасла јединка излази око две недеље касније. У случају јаких зараза, шупљине јединки се могу спојити и скоро цела површина листа може бити искоришћена. Када се то догоди, може довести до високе смртности мољаца јер се ларве такмиче за простор и храну. Мољац је у стању да прође кроз до пет генерација сваке године, ако је време топло и суво; у просеку у западној Европи, мољац пролази кроз три генерације сваке године. Последња генерација у години се чаури више од шест месеци како би преживела зиму. Лутке су изузетно отпорне на мраз и забележено је да преживљавају температуре ниске до -23 °C. Ово омогућава њеној популацији да се повећа чак и након јаких зима.

Мртве мрље које кестенов минер лишћа изазива на листовима сличне су оштећењима која наноси дивљем кестену гљивица Guignardia aesculi, али се могу разликовати по томе што је гљивична инфекција често оивичена упадљивом жутом траком која минама недостаје. Луткице се могу заменити са луткама рода Phyllonorycter, али се могу разликовати јер луткице C. ohridella немају кремастер, а првих пет трбушних делова имају јаке бочне бодље на себи.

Распрострањеност Cameraria ohridella је сада пронађена у Албанији, Аустрији, Белгији, Белорусији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској, Чешкој, Данској, Енглеској и Велсу, Естонији, Финској, Француској, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Ирској, Италији, Косову, Летонији, Лихтенштајну, Литванији, Луксембургу, Молдавији, Црној Гори, Холандији, Северној Македонији, Пољској, Србији, Румунији, Русији, Словачкој, Словенији, Шпанији, Шведској, Швајцарској, Турској и Украјини. Иако се дивљи кестен природно јавља углавном изнад 700–1.000 м (2.300–3.300 стопа) изобиља, мољац добро успева на добро заливеним местима као што су паркови у градовима и на ниским надморским висинама, али не добро у топлијим деловима Европе, нпр. Шпанији. Вероватно уз велики утицај возног транспорта, мољац је достигао веома брзу стопу ширења широм Европе од 60 километара (40 миља) годишње.

У Србији ово је алохтона врста, среће се до 500m надморске висине.

Порекло и епидемиологија Cameraria ohridella је први пут примећена у епидемијама у близини Охридског језера, Југославија, 1984. године, а Дешка и Димић су је описали као нову врсту 1986. године. Вероватно балканско порекло овог мољца доказано је смањењем генетске разноликости од природних ка вештачким састојинама дивљег кестена које су засађене широм Европе од око 1600. године. Ово балканско порекло је додатно документовано бројним хербаријумским узорцима који датирају још из 1879. године. То укључује епидемију која се догодила у узорцима дивљег кестена које је сакупио Ф.К. Мајер 1961. године у Албанији. Од 30 познатих митохондријалних хаплотипова за врсту само три (позната као А, Б и Ц) су напала остатак Европе од 1989. године, а само је А доминантан. Вероватно је да се учесталост хаплотипа А повећава чак и на балканским природним локалитетима, чему је допринео касни развој путева у региону.

Биљке домаћини Поред колонизације листова обичног дивљег кестена, C. ohridella се такође може хранити и Aesculus pavia, Acer platanoides и Acer pseudoplatanus, на којима се једна митохондријална раса, хаплотип B, чини се успешно развија када су листови оближњег дивљег кестена исцрпљени, али се не сматра да представља тако велики ризик за ове врсте за разлику од обичног дивљег кестена.

Контрола

Паразитоиди Забележено је преко 60 генерализованих паразитоида. Међутим, за биолошку контролу и даље је потребно пронаћи високо специјализовани паразитоид.

Предатори Забележен је низ природних предатора ларвалних стадијума C. ohridella. Посматрања су показала да се плаве сенице (Cyanistes caeruleus), велике сенице (Parus major) и мочварне сенице (Poecile palustris) хране ларвама. Сматра се да се три врсте сеница хране између 2 и 4% ларви. Утврђено је да јужни храстов зрикавац (Meconema meridionale) такође лови C. ohridella, конзумирајући око 10 ларви дневно. Генерално, предаторство јужног храстовог зрикавца је безначајно у поређењу са предаторством птица. Експерименти са предаторским грињем Euseius finlandicus, зрикавцима (Phaneroptera sp.), бубамарама и лапарицама су показали да ниједна не лови C. ohridella.

Процедуре Непожељно, може се уклонити дрвеће, или још боље, очистити лишће и спалити пре појаве одраслих јединки до краја марта. Употреба системског инсектицида имидаклоприда је обично забрањена јер убија пчеле. Феноксикарб узрокује смртност лутака до 100%, има ниску токсичност за животну средину и може се успешно комбиновати са ручним уклањањем лишћа. Синтетички феромон се може користити за хватање мужјака, али ефикасну контролу може бити тешко постићи на тај начин. У сваком случају, ниво заразе би могао да се смањи током времена како Cameraria ohridella почне да регрутује генерализоване чланове локалне паразитоидне заједнице оса.

Пројекти Од 2001. године покренут је низ пројеката за истраживање биологије и биолошке контроле Cameraria ohridella и њеног утицаја, на пример, мултидисциплинарни пројекат на нивоу ЕУ, CONTROCAM („Контрола Cameraria“) и пројекат HAM-CAM.

Галерија

Референце

Спољашње везе https://norfolkmoths.co.uk/micros.php?bf=3661 https://www.ukmoths.org.uk/species/cameraria-ohridella/ https://www.naturespot.org/species/horse-chestnut-leaf-miner Категорија:Ноћни лептири Србије