Капитолска вучица

Старост и порекло Капитолске вучице су контроверзни. Дуго се сматрало да је вучица етрурског порекла и да потиче из 5. века пре нове ере,(Lacus Curtius website) Rodolfo Lanciani, Ancient Rome in the Light of Recent Discoveries ch. X; ; ; Lupa Capitolina Elettronica A site devoted to the Capitoline Wolf (in progress) а да је близанце крајем 15. века додао вероватно вајар Антонио дел Полајуоло. Међутим, нове технологије радиокарбонског и термолуминисцентног датирања у 21. веку наводе на претпоставку да је вучица могла бити изливена између 1021. и 1153. године. Ипак, анализа метала сугерише да статуа вучице садржи олово из извора за који није познато да је експлоатисан током средњег века.

Слика вучице која доји Ромула и Рема симбол је Рима од давнина и једна од најпрепознатљивијих икона античке митологије. Од 1471. године оригинална скулптура се чува у Капитолским музејима, а њена реплика налази се између Палате Сенаторија и Палате Нуово на римском брду Капитолу. Бројне реплике ове скулптуре могу се видети у многим градовима Италије, али и широм света.

Легенда о Ромулу и Рему

Легенда о Ромулу и Рему, оснивачима Рима, вековима се преноси. Забележио ју је римски историчар Тит Ливије, који је живео у време Октавијана Августа:

Ромул и Рем били су браћа близанци, синови Рее Силвије, ћерке једице Нумитора, краља Албе Лонге. Када је Нумитора са власти свргнуо његов брат Амулије, натерао је Реу Силвију да постане весталска девица и на тај начин обезбедио да не буде других наследника за престо. Међутим, бог рата Марс силовао је у светом шумарку Реу Силвију и она је родила Ромула и Рема. Када је Амулије то сазнао, наредио је слугама да убију новорођене близанце. Међутим, уместо да их убију, слуге су их, заједно са колевком, пустили низ реку Тибар. Њихова колевка, ношена брзим речним током, после извесног времена насукала се на блатњавој обали, у подножју Палатина, једног од седам римских брежуљака. Да би заштитио децу, Марс је послао вучицу, своју свету животињу, која је својим млеком нахранила близанце.

Опис скулптуре Скулптура вучице је нешто већа од природне величине. Висине је 75 cm и дужине 114 cm. Животиња је приказан у напетој, будној пози, са начуљеним ушима и широм отврених очију, које мотре на потенцијалну опасност. Насупрот томе, фигуре близанаца изведени су у потпуно другачијем стилу. Они су заокупљени сисањем и потпуно несвесни своје околине., p. 241. Wadsworth, 2004.

Аутор и време настанка Капитолска вучица сматрана је симболом Рима од давнина. Неколико античких извора помиње статуе које приказују вучицу како доји близанце. Тит Ливије у својој римској историји Од оснивања Града () пише да је статуа подигнута у подножју Палатинског брда 295. године пре нове ере. Плиније Старији помиње статуу вучице на Римском форуму, а Цицерон као један од бројних светих предмета на Капитолу, који је 65. године пре нове ере погодио гром.

Уобичајено мишљење је било да је Капитолска вучица управо она скулптура коју је описао Цицерон, управо због оштећења на шапи за које се веровало да одговара удару грома. Немачки историчар уметности Јохан Јоаким Винкелман у 18. веку је, на основу начина на који је вучје крзно било приказано, израду статуе приписао Етрурцима, односно мајстору Вулки из 5. века п. н. е., p. 241. , 1981. Каснији научници је приписују непознатом етрурском уметнику, а за време њеног настанка претпостављају период између 480. и 470. године п. н. е. Винкелман је исправно идентификовао ренесансно порекло фигура близанаца. Вероватно су додати 1471. или касније. Током 19. века, бројни истраживачи су доводили у питање Винкелманово датирање бронзе, али су њихови ставови занемарени и заборављени.

Године 2006, италијанска историчарка уметности Ана Марија Каруба и археолог Адријано Ла Регина оспорили су традиционално датирање вука на основу анализе технике ливења . Како је Каруба 1997. године радила на рестаурацији скулптуре, приметила је да је статуа изливена у једном комаду, техником изгубљеног воска, која није коришћена у класичној антици. Старогрчке и римске бронзане фигуре су обично биле израђене од више комада, методом који је омогућавао висококвалитетно ливење, са мањим ризиком него ливење целе скулптуре. Ливење у једном комаду се широко користило у средњем веку за обликовање бронзаних предмета којима је био потребан висок ниво чврстоће, попут звона и топова. Она тврди да је оштећење вучје шапе резултат грешке у процесу обликовања, као и да је уметнички стил скулптуре сличнији каролиншкој и романској уметности него уметности античког света.

Како би се решило ово питање, у фебруару 2007. спроведено је адиокарбонско и термолуминисцентно датирање. Резултати су показали да је скулптура највероватније израђена током 11. или 12. века, што је показала и радиокарбонска студија из 2019.

Међутим, недавно спроведена студија довела је до закључка да ово датирање недоследно, јер је метал од којег је вучица направљена етрурског типа, бакар који је коришћен потиче са Сардиније и нема знакова фалсификовања, уобичајених у средњем веку. На основу свих ових чињеница, научници који су урадили ову студију сматрају да би скулптуру вучице ипак требало сматрати етрурским.Archived at Ghostarchive and the :

Утврђивање старости скулптуре и даље је актуелно, али на сајту Капитолског музеја у Риму и даље пише да је скулптура из 5. века пре нове ере и да ју је музеју 1417. године поклонио папа Сикст IV.

Историја скулптуре Није познато када је скулптура први пут постављена, али бројни средњовековни извори помињу вучицу која стоји у папској Латеранској палати (некадашња папска резиденција у Риму)., p. 38. Ayer Publishing, 1968. Енглески свештеник из 12. века такође помиње скулптуру вучице у трему, на главном улазу у Латеранску палату. Међутим, он не помиње близанце, већ пише да је скулптура била постављена као да вреба бронзаног овна који се налазио у близини, а који је служио као фонтана. Помиње да је и вучица можда служила као фонтана, али је била одломљена код ногу и премештена на место где ју је он видео.

Ако се прихвате недавна открића о старости скулптуре, данашња Капитолска вучица не може бити та средњовековна скулптура, али може бити њена копија. У децембру 1471. године, папа Сикст IV је наредио да се скулптура пренесе у Палату конзерваторијума на Капитолу. Од прилике у то време додати су и близанци. Капитолска вучица, заједно са бројним другим данас чувеним скулптурама пренетим у исто време, представља зачетак данашњег Капитолског музеја.

Копије скулптуре у свету 250px|мини|десно|Капитолска вучица на Тргу победе у Темишвару Владе Италије и градоначелници Рима често су поклањали копије Капитолске вучице разним градовима широм света. Бенито Мусолини је посебно подстицао ову активност, како би фаворизовао позитивну слику о Италији. Да би подстакао добру вољу Американаца, послао је неколико копија и у америчке градове. Током Другог светског рата ове скулптуре су у многим градовима уклањане са тргова.

Између 1906. и 1926. Италија је Румунији поклонила четири копије статуе, као знак признања латинског порекла румунског народа и везе између два народа. Прва статуа је поклоњена Букурешту на 1800. годишњицу освајања Дакије и 25. годишњицу владавине Карола I као краља Румуније. Две су 1921. стигле у Клуж и Кишињев, а 1926. и у Темишвар. Био је то први споменик откривен у Темишвару након стварања Велике Румуније. Споменик у Темишвару откривен је на Ђурђевдан, 23. априла 1926. године, у присуству 10.000 људи. Догађају су присуствовали и тадашњи градоначелник Темишвара, министар културе и министар рада, као и представници Националне фашистичке партије. Статуа је уклоњена током Другог светског рата, након што се Румунија окренула против сила Осовине. За време владавине Николаја Чаушескуа локални званичници су одлучили да статуу врате на њено место у центру Темишвара.

Капитолска вучица у савременој култури Капитолска вучица је коришћена на многим амблемима и логоима. Скулптура је такође мотив у многим филмовима и књижевним делима.

Награда „Капитолска вучица” је највиша награда града Рима, која се додељује за допринос у култури.

Напомене

Види још

Капитол Капитолски музеји

Референце

Литература

(X-ray diffractometry, thermal analyses, chemistry and thin sections identify the casting site in the lower Tiber valley.) (This paper initiated modern research into the sculpture's history.)

Категорија:Рим Категорија:Споменици у Риму Категорија:Антички Рим Категорија:Римска уметност Категорија:Римска митологија

Капитолска вучица

Źródło i licencja