Добрило Аранитовић (Мале Крће, 1946) српски и црногорски је филозоф по професији, библиограф, лексикограф, преводилац, културолог и књижевник, приређивач и тумач филозофских, антрополошких, историјских и књижевних тема и идеја у Србији. Бави се филозофијом, етнологијом, књижевном историјом и књижевном критиком, библиографским и лексикографским радом, превођењем с руског језика и приређивањем дела других аутора.
Биографија Рођен је 2. октобра 1946. године у селу Мале Крће код Пљеваља у многочланој сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио у месту рођења, гимназију у Пљевљима (1965) као ђак генерације, Филозофски факултет у Београду на групи за филозофију, смер етичко-естетички, са просеком 9,25 (1971).
Филозофску групу предмета предавао је у гимназијама Крушевац (одељење у Варварину), Српској Црњи и Гимназији „Вера Благојевић“ у Шапцу. Од 1. марта 1975. до 31. децембра 2010. године радиo као библиотекар у Народној библиотеци „Жика Поповић“ у Шапцу. Има звање библиотекар-саветник (од 1992).
Из области интересовања објавио је преко 125 (ауторских, приређених и преведених) посебних издања и преко 1.300 прилога у периодици и зборницима радова. О његовим радовима објављено је преко 560 приказа, осврта и бележака. Учествовао је на преко 40 научних скупова. Сачинио је преко 180 персоналних библиографија о нашим и страним филозофима, научницима и књижевним посленицима и више десетина тематских библиографија објављених у земљи и иностранству. Превео је 43 делa из филозофије, књижевне и друштвене теорије с руског језика.
Стални је члан Матице српске, сарадник Института за филозофију при Филозофском факултету у Београду, Балканолошког института САНУ, члан Редакције српске ретроспективне библиографије 1868-1944, члан Удружења књижевних преводилаца Србије (од 1996), итд.
Приводи крају дугогодишње пројекте: Библиографија радова о Његошу (преко 20.000 библиографских јединица) и Библиографија српске филозофије (око 10.000 библиографских јединица).
Као пензионер живи у Шапцу.
Награде и признања Добитник је више награда и признања: Награда „Вукоман Шалипуровић” Самоуправних интересних заједница Прибој и Пријепоље (1988) за научни допринос проучавању Старе Рашке (за књигу Библиографија о пљеваљском крају); Награда за издавачки подухват године на 35. међународном сајму књига у Београду (за приређивање Пјеваније црногорске и херцеговачке Симе Милутиновића Сарајлије у издању „Универзитетске ријечи”, Никшић, 1990); Награда за преводилаштво из фонда „Јован Максимовић” за превод дела Ивана Иљина Пут духовне обнове (1996); Награда „Стојан Новаковић” за библиографију (1998) за књигу Подрински часописи 1920-1970. и исте награде за избор, превод и приређивање зборника радова савремених руских аутора Библиотека као огледало Васељене (2009), исте награде за књиге Његош и позориште, Библиографија часописа Филозофски преглед, Филозофија и Теорија, Библиографија часописа Мисао“ (2013); исте награде (коаутор) за Библиографију Социолошког прегледа (2021); Награда „Душан Панковић” Народне библиотеке „Др Ђорђе Натошевић” Инђија (2024), Награда „Милорад Панић Суреп” за библиотекарство (2001); Јубиларна повеља Друштва библиотекара Црне Горе (2003) и др.
Литратура М. Јокнић, „Портрет Добрила Аранитовића", БЗ, 1997, 7–8; Д. Ј. Мартиновић, „Добрило Аранитовић – добитник награде Стојан Новаковић за 1998. годину", Гласник НБС, 1999, 1.
Референце
Спољашње везе
Категорија: Рођени 1946. Категорија:Пљевљаци Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Књижевници из Шапца Категорија:Српски књижевници Категорија:Црногорски књижевници Категорија:Српски филозофи Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски етнолози Категорија:Српски лексикографи Категорија:Српски библиотекари Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Чланови Удружења књижевних преводилаца Србије