Вучија кућа (шпански La casa lobo) је чилеански анимирани филм из 2018. којег су режирали уметнички дуо Кристобал Леон и Хоакин Косиња.

Инспирисан стварним случајем из Колоније Дигнидад, филм Вучија кућа представљен је као анимирани пропагандни филм који је вођа секте продуцирао ради индоктринације својих следбеника. Филм користи елементе експерименталног филма, мрачне фантазије, психолошке драме, надреализма, кадар-по-кадар анимације и натприродног хорора.

Светску премијеру је имао на 68. Берлинском међународном филмском фестивалу 22. фебруара 2018. године.

Радња филма Марија Верле је лења и неодговорна девојка која живи у изолованој Колонији. Када је кажњена због свог недостатка доприноса, она бежи у шуму. За длаку избегава вука који је јури, склонивши се у напуштену кућу.

Дочекују је две свиње, једини становници тог места. Као у сну, кућа реагује на Маријина осећања и обликује се у њен идеалан дом. Свиње се трансформишу у људе којима она даје имена Ана и Педро. Иако их Вуково присуство напољу спречава да оду, група кратко време живи срећно. Марија игнорише Вукове поновљене покушаје да је намами назад у Колонију и пориче његов опис куће као нове врсте кавеза.

Како време пролази, у осамљеној кући почиње да нестаје хране. Ана и Педро постају све више тајновити и непријатељски настројени према Марији, чак и крију храну од ње. Марија, плашећи се да им се суочи, уместо тога покушава да напусти кућу и бере јабуке у шуми. Ана и Педро је заустављају, тврдећи да у кући има довољно хране и да би је одлазак само довео у опасност да је ухвати Вук. Марија први пут са чежњом мисли на Колонију и изражава позитивнији став о Вуку, за кога верује да зна пут кући и да ће се бринути о њој.

Ана и Педро везују Марију за кревет како би је спречили да оде. Док стоје над њом разговарајући о својој глади, Марија схвата да намеравају да је поједу. Очајна, Марија се моли Вуку, преклињући га да је спасе. Вук улази у кућу и убија Ану и Педра. Марија се затим претвара у птицу и лети кући у Колонију.

У краткој завршној причи, Вук каже да је Марија по повратку кући повратила свој дух помоћи и вредности. Он нуди да „мале прасиће“ из публике одведе кући у Колонију, где обећава да ће се бринути о њима.

Улоге УлогаСинхронизацијаМаријаАмалија КасаиВукРајнер КраузеУводКарина ХајлендУводКарлос КосињаУводНаталија ГајсеУвод Карлос ВаскезУводХавијера Рамирез

Продукција

Филм су режирали Кристобал Леон и Хоакин Косиња, који су такође написали сценарио са Алехандром Мофат. Године 2007. основали су продукцијску кућу Дилувио у Сантјагу са Најлсом Аталахом и од тада раде заједно. Продуцирали су неколико кратких филмова, али је Вучија кућа њихов први дугометражни филм. Завршава трилогију која истражује страхове из детињства и елементе хорора у дечјим бајкама, користећи феномен Колоније Дигнидад као студију случаја.

Леон је добио идеју за причу током боравка у Немачкој 2011. године, а касније су је заједно завршили. Редитељи су претходно истраживали теме диктатуре и били су заинтересовани за испитивање концентрације зла на изолованим локацијама. Ово, у комбинацији са склоношћу Чилеанаца према немачкој култури, довело их је до теме Колоније Дигнидад. Секта која је живела изоловано од спољашњег света и коју су основали Немци на југу Чилеа 1961. године, била је позната по владавини терора свог вође, Пола Шефера, и његовој блиској сарадњи са Пиночеовим режимом.

Филм је за своју продукцију добио подршку од неколико организација, укључујући Чилеански фонд за развој филмских пројеката и Национални савет за културу и уметност.

Развој филма у радионици, где су аниматори радили независно, трајао је пет година. Филм укључује цртану анимацију за почетну и завршну сцену, док остатак користи кадар-по-кадар анимацију урађену са елементима попут глине, боја, папир-машеа и лутака, слично претходним кратким филмовима које су створили Леон и Косиња.

Снимање Снимање филма се углавном одвијало као део серије изложби у музејима, галеријама и позориштима различитих градова латинске Америке и Европе, укључујући галерију Упстреам у Амстердаму, Кампнагел у Хамбургу и Чилеански национални музеј ликовних уметности у Сантијагу.

Премијера Филм је премијерно приказан 22. фебруара 2018. године на Берлинском међународном филмском фестивалу, где је приказан у секцији Форум. Приказан је на Међународном фестивалу анимираног филма у Ансију у јуну 2018. и на Међународном филмском фестивалу у Сан Себастијану у септембру 2018. године. У чилеанским биоскопима је објављен 1. новембра 2018. године.

Пријем филма

Рецензије На веб-сајту за агрегацију рецензија Rotten Tomatoes, филм има оцену одобрења од 96% на основу 51 рецензије, са просечном оценом 7,9/10. Критички консензус гласи: „Надреалан, узнемирујући и језив, Вучија кућа је запањујући излив креативности чији упечатљиви визуелни ефекти мучно допуњују његову узнемирујућу причу.“ На Metacritic-у филм има пондерисану просечну оцену од 86 од 100, на основу 9 критичара, што указује на „универзално признање“.

Глен Кени из The New York Timeс-а дао је филму позитивну рецензију, написавши: „Филм изненађује, невероватном снагом, у сваком од својих 75 минута.“ Џонатан Холанд из The Hollywood Reporter-а похвалио је филм због његових визуелних ефеката, написавши: „дубоко језива слика ствара узнемирујуће искуство гледања, креативни спектакл чији су бескрајно фасцинантни визуелни ефекти намерно заводљиви и одбојни у истој мери.“

Награде Бостонско друштво филмских критичара 2020

Награда за најбољи анимирани играни филм

Међународни фестивал анимираног филма у Ансију 2018

Награда за најбољи играни филм – Одликовање жирија (Кристобал Леон и Хоакин Косиња)

Међународни филмски фестивал у Берлину 2018

Филмска награда Калигари (Кристобал Леон и Хоакин Косиња)

Референце

Спољашње везе

Категорија:Авангардни и експериментални филм Категорија:Психолошки хорор филмови Категорија:Чилеански филмови Категорија:Филмови на шпанском језику Категорија:Анимирани филмови 2018.