Епископ Порфирије (рођ. Константин Александрович Успенски; 8 (20) септембар 1804, Кострома — 19. април (1. мај 1885, Москва) — епископ Руске православне цркве, епископ Чигирински, викар Кијевске епархије. Руски оријенталиста, византолог, археолог и палеограф. Иницијатор, организатор и први шеф Руске духовне мисије у Јерусалиму. Почасни члан Царског православног палестинског друштва.
Биографија Рођен је 1804. године у Костроми у породици свештеника, учио је у Костромској школи (1813-1818) и Костромској богословији (1818-1824).
1825-1829 студирао је на Петроградској богословској академији, после чега је пострижен, 15. септембра 1829. године, у монаха са именом Порфирије; 20. септембра рукоположен је за јерођакона, а 25. септембра за јеромонаха.
Био је наставник права 2. кадетског корпуса; 1. јула 1831. магистрирао је теологију и 2. септембра постављен за наставника права на Ришељеовом лицеју у Одеси. 1832-1835 био је цензор Одеског цензурног комитета; 1. маја 1834. постао је настојатељ другоразредног Успенског манастира у Одеси, а 20. маја је уздигнут у чин архимандрита. У вези са трансформацијом Ришељеовог лицеја по новој повељи из 1837. године, 1. јануара 1838. одобрен је за професора богословије, црквене историје и црквеног права у лицеју. Шест месеци касније, 18. јула 1838. године, постављен је за ректора новоотворене Херсонске богословије.
15. новембра 1840. постављен је за ректора посланске цркве у Бечу. Током свог боравка тамо, архимандрит Порфирије је савладао немачки језик и организовао научну експедицију у Далмацију са циљем проучавања живота и писма југозападних Словена.
Дана 14. новембра 1842. године, одлуком Светог Синода, „због познавања грчког језика и искуства у опхођењу са нашим суверницима у иностранству”, отац Порфирије је послат у Јерусалим да се упозна са животом православних хришћана у Палестини и Сирији.
Архимандрит Порфирије је био покретач и организатор руске духовне мисије у Јерусалиму. Године 1845. архимандрит Порфирије посетио је синајски манастир Свете Катарине. У манастиру је видео Синајски кодекс са плочама које Константин Тишендорф није видео 1844. Архимандрит Порфирије је 1847. године постављен за првог шефа руске духовне мисије. Из Јерусалима је, у научне сврхе, отпутовао на Атос и поново посетио манастир Свете Катарине на Синају. Године 1850. архимандрит Порфирије је направио дуго путовање у Александрију, Каиро, посетио коптске манастире и потом поново у манастир Свете Катарине.
У манастиру Свете Катарине архимандрит Порфирије је открио глагољске рукописе 11. века, који су од велике вредности за проучавање старословенског језика: Синајски псалтир, Синајски евхологиј, Синајску службу.
Шестогодишњи боравак архимандрита Порфирија у Јерусалиму на челу прве руске духовне мисије прекинуо је руско-турски рат започет октобра 1853: 8. маја 1854. напустио је Јерусалим. Са Блиског истока је у Русију однео обимну збирку древних књига и рукописа, укључујући такозвано Успење Господње, Порфиријев кодекс, Кодекс 080, као и неколико икона преиконоборачког доба из синајског манастира Свете Катарине, које је завештао Црквено-културној академији (Касијевској академији). 1940, иконе су биле у колекцији Кијевског музеја западне и источне уметности Богдан и Варвара Ханенко).
Године 1861. вратио се са свог трећег путовања на исток и више никада није напустио Русију.
Године 1865. хиротонисан је за епископа Чигиринског, викара Кијевске епархије.
Године 1868. превео је на руски „Ерминију” Дионисија Фурноаграфиота. Године 1878. постављен је за члана Синодалне канцеларије у Москви са боравком у Новоспасском манастиру.
Године 1878. пензионисан је јер је био болестан. Умро је 1885. године и сахрањен је у Новоспасском манастиру.
Референце
Категорија:Епископи Руске православне цркве Категорија:Рођени 1804. Категорија:Умрли 1885.