Битка за Лонг Ајленд, позната и као Битка за Бруклин и Битка за Бруклин Хајтс, била је акција Америчког рата за независност вођена 27. августа 1776. године, на и близу западне ивице Лонг Ајленда у данашњем Бруклину. Британци су победили Континенталну армију и добили приступ стратешки важној луци Њујорк, коју су држали до краја рата. Била је то прва велика битка која се одиграла након што су Сједињене Државе прогласиле независност 4. јула 1776. године у Филаделфији. Била је то највећа битка Америчког рата за независност, како по распоређивању трупа, тако и по борбеним дејствима.

Увод У првој фази рата, британска војска је била заробљена у полуострвском граду Бостону и била је приморана да га напусти 17. марта, отпловивши ка Халифаксу, Нова Шкотска, да чека појачање. Вашингтон је потом почео да пребацује пукове у Њујорк, за који је веровао да ће га Британци следећи напасти због стратешког значаја луке. Претходног фебруара је послао свог заменика Чарлса Лија у Њујорк да успостави одбрану града. Ли је остао у Њујорку до 7. марта када га је Континентални конгрес послао у Каролине. Пре него што је отишао на југ, Ли се такође побринуо да се непосредно подручје очисти од лојалиста. Након Лијевог одласка, изградња градске одбране препуштена је америчком генералу Вилијаму Александеру, лорду Стирлингуhttps://www.battlefields.org/learn/biographies/william-alexander-lord-stirling

Битка Ноћни марш У 21:00, Британци су кренули. Нико осим команданата није знао за план. Клинтон је предводио одличну бригаду лаке пешадије са фиксним бајонетима испред, а за њим је следио Корнвалис, који је имао осам батаљона и 14 артиљеријских оруђа. Корнвалиса су пратили Хау и Хју Перси са шест батаљона, још артиљерије и пртљага. Колону је чинило 10.000 људи који су се протезали на више од две миље. Три лојалистичка фармера предводила су колону према превоју Јамајка. Британци су оставили упаљене логорске ватре како би преварили Американце и навели их да помисле да се ништа не дешава. Колона се кретала ка североистоку док није стигла до места које је касније постало село Њу Лотс, када се упутила директно на север ка висоравни.

Последице Повлачење на Менхетн

Вашингтон и Континентална армија били су окружени на Бруклин Хајтсу, са Ист Ривером иза леђа. Како је дан одмицао, Британци су почели да копају ровове, полако се приближавајући америчкој одбрани. На тај начин, Британци не би морали да прелазе отворени терен да би напали америчку одбрану као што су то учинили у Бостону годину дана раније. Упркос овој опасној ситуацији, Вашингтон је 28. августа наредио да се 1.200 војника пребаци из Менхетна у Бруклин, а два пенсилванијска пука и пук пуковника Џона Гловера из Марблхеда, Масачусетс, одговорили су Вашингтону слањем трупа. Томас Мифлин, који је командовао пенсилванијским трупама по доласку, добровољно се јавио да прегледа спољну одбрану и извести Вашингтона. У овим спољним одбрамбеним линијама, и даље су се дешавали мањи окршаји. Поподне 28. августа почеле су падавине, а Вашингтон је послао своје топове да бомбардују Британце до касно у ноћ.

лево|мини|Повлачење артиљерије са Лонг Ајленда 1776.

Како је киша настављала да пада, Вашингтон је послао писмо у којем је наложио генералу Вилијаму Хиту, који се налазио на Кингс Бриџу преко реке Харлем између Менхетна и данашњег Бронкса, да без одлагања пошаље сваки чамац равног дна и једриличарски једрењак, у случају да батаљони пешадије из Њу Џерзија дођу да појачају њихов положајhttps://www.battlefields.org/learn/videos/battle-brooklyn. У 16:00 часова 29. августа, Вашингтон је одржао састанак са својим генералима. Мифлин је саветовао Вашингтону да се повуче на Менхетн док Мифлин и његови пенсилванијски пукови чине позадинску гарду, држећи линију док се остатак војске не повуче. Генерали су се једногласно сложили да је повлачење са Мифлина најбоља опција, а Вашингтон је издао наређења до вечери. Војницима је речено да треба да покупе сву своју муницију и пртљаг и да се припреме за ноћни напад. До 21:00, болесни и рањени су почели да се крећу ка Бруклинском трајекту у припреми за евакуацију. У 23:00, Гловер и његови људи из Масачусетса, који су били морнари и рибари, почели су да евакуишу трупеhttps://www.battlefields.org/learn/videos/battle-brooklyn.

Како је све више трупа евакуисано, наређено им је да се повуку са линија и марширају до пристаништа трајекта. Точкови кола су били пригушени, а војницима је било забрањено да говоре. Мифлинова позадинска гарда је палила логорске ватре како би преварила Британце. У 04:00, 30. августа, Мифлин је обавештен да је на његовој јединици ред за евакуацију. Мифлин је рекао официру који је послат да му нареди да оде, мајору Александру Скамелу, да мора да греши, али Скамел је инсистирао да није, а Мифлин је наредио својим трупама да се помере. Када су Мифлинове трупе биле на пола миље од пристаништа трајекта, Вашингтон је дојахао и захтевао да зна зашто нису у одбрани. Едвард Хенд, који је предводио трупе, покушао је да објасни шта се догодило, али Мифлин је убрзо стигао. Вашингтон је узвикнуо: „Боже, генерале Мифлин, бојим се да сте нас уништили.“ Мифлин је објаснио да му је Скамел рекао да је на њему ред да се евакуише; Вашингтон му је рекао да је то била грешка. Мифлин је потом повео своје трупе назад ка спољним одбрамбеним линијама.

Артиљерија, залихе и трупе су у овом тренутку евакуисани преко реке, али то није ишло тако брзо како је Вашингтон очекивао, и убрзо је свитало. Спустила се магла и сакрила евакуацију од Британаца. Британске патроле су приметиле да изгледа да нема америчких стражара и стога су почеле да претражују подручје. Док су то радили, Вашингтон, последњи преостали војник, ступио је на последњи чамац. У 07:00, последњи амерички војници су се искрцали на Менхетну. Свих 9.000 војника је евакуисано без губитка живота.

Референце

Категорија:Америчка револуција Категорија:1776.